Патријарх српски Герман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
|||
Ред 43:
== Биографија ==
Рођен је [[19. август]]а [[1899]]. у [[Јошаничка Бања|Јошаничкој Бањи]]<ref name="Православље">[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1009/tekst/patrijarsi-vikentije-german-i-pavle/ Православље: Патријарси Викентије, Герман и Павле] {{Wayback|url=http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1009/tekst/patrijarsi-vikentije-german-i-pavle/ |date=20090508165458 }}<!-- референца за датум и место рођења и световно име --></ref> од оца Михаила, учитеља (који је касније рукоположен у чин [[ђакон]]а и [[презвитер]]а) и мајке Цвете. Основну школу је учио у [[Велика Дренова|Великој Дренови]] и [[Крушевац|Крушевцу]], а деветоразредну [[Богословија (Београд)|богословију]], у [[Београд]]у и [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] [[1921]]. Извесно време је студирао права у [[Париз]]у, а потом је завршио [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православни богословски факултет у Београду]] ([[1942]]. године).
У чин [[ђакон]]а рукоположио га је епископ жички [[Јефрем Бојовић|Јефрем]] и поставио га за писара Духовног суда у [[Чачак|Чачку]]. Предавао је [[вјеронаука|веронауку]] у [[Чачанска гимназија|чачанској гимназији]]. Из здравстевних разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин [[презвитер]]а, [[1927]], постављен је за [[парох]]а у [[Миоковци]]ма. На овој парохији је остао до [[1931]]. године, а тада је премештен у [[Врњачка Бања|Врњачку Бању]]. После избора [[патријарх српски Гаврило|патријарха Гаврила]] [[1938]], постављен је за референта [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]]. На тој дужности га је затекао избор за викарног [[Епископ моравички|епископа моравичког]]. Као удовог свештеника, замонашио га је у [[манастир]]у [[Манастир Студеница|Студеници]] епископ шумадијски [[Валеријан Стефановић|Валеријан]] давши му име ''Герман''.
Ред 63:
Веома се трудио на отварању [[Богословија (Београд)|богословије]] и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа. Обновио је рад [[Православна богословија у Манастиру Крки|православне богословије]] у [[Манастир Крка|манастиру Крки]].
Када је [[1989]]. године сломио кук био је то почетак болести која је трајала до краја његовог живота. За чувара трона српских патријарха именован је [[30. јун]]а исте године, [[Митрополија загребачко-љубљанска|Митрополит Загребачко-љубљански]] [[Јован Павловић|Јован]] који је замењивао оболелог патријарха. Патријарх Герман пензионисан је одлуком Сабора Српске правлославне цркве [[30. новембар|30. новембра]] 1990. године, због дуготрајне тешке болести која је потврђена стручним налазом Конзилијума лекара [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]], да би након тога [[архијереј]]и донели одлуку да бирају новог патријарха.<ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ Изабран нови Патријарх] {{Wayback|url=http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ |date=20140504224533 }}, Приступљено 4. 5. 2014.</ref> Следећег дана [[1. децембар|1. децембра]], још за живота Патријарха Германа изабран је нови Патријарх доташњи [[епископ]] [[Епархија рашко-призренска|рашко-призренски]] [[патријарх српски Павле|Павле]]. Преминуо је [[27. август]]а [[1991]]. и сахрањен је унутар [[Црква Светог Марка у Београду|Цркве Светог Марка]] у Београду. Тим догађајем постаје један од дуговечнијих српски патријарха у историји Српске православне цркве, који је 32 године обављао дужност врховног поглавара Српске православне цркве.<ref>[[Патријарх српски Пајсије I]] је управљао као патријарх 33 године, 1614-1647.</ref>
Због наводне блискости са [[савез комуниста Југославије|комунистичким режимом]], неки су га звали ''црвени патријарх''.<ref name="Време">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=908303 Време: Свети дух на тајном задатку], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Током владавине патријарха Германа промењена је процедура избора [[патријарх]]а и уведен је такозвани ''апостолски принцип''<ref name="Време" />, по коме епископи на сабору бирају тројицу кандидата, а затим се жребом (извлачењем) одлучује који ће од њих бити нови патријарх.
| |||