Плава боја — разлика између измена

Према Палмеру, судбина [[лексика|лексике]] боја у [[Језик|језицима]] у великој мери је одређена тиме што [[човек|људи]] при сусрету с неком датом колористичком стварношћу, не уочавају само њену конкретну хроматску вредност, већ и то како се та вредност у датом случају устројава; каква јој је нијанса и да ли поседује сјај. Такав је случај био и са плавом бојом у [[индоевропски језици|индоевропској групи језика]] и она је изгледа у почетку у [[српски језик|српском језику]] означавала светлу нијансу. Тако је у [[Лика|Лици]], крајем -{XIX}- века постојао прилошки облик ''плаво'' који је управо описивао светлу нијансу било које боје, о чему постоји извештај Вида Вулетића-Вукасовића, објављен [[1899]]. Миодраг Марковић је [[1986]]. објавио извештај о истој употреби овог термина у [[Црна Река (Македонија)|Црној Реци]].<ref name="милка"/> Конфузија око значења плаве боје у [[Српски језик|српском језику]] настала је зато што се термином „плаво“ именују две боје (које су иначе у типичном хроматском опозиту) плава и [[жута боја|жута]]. Заправо, тиме се именује специфична хроматска одлика ([[небо|неба]] на пример), па тако и најсветлија боја човекове [[коса|косе]], иако је она заправо жута.<ref name="сци">[http://www.sgi.co.rs/html/008/00808.html -{SciTech}- бр. 8: „О плавом и црномањастом“]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}; Љиљана Баиловић</ref>

Са друге стране, речју ''модро'' се у [[Пирот]]у означава тамно, о чему сведочи извештај Новице Живковића 1987. У неким селима, а према извештајима др Недељка Богдановића и др Вилотија Вукадиновића, као и неких других аутора, овај термин се користи за [[житарице|жито]], као и за зелену боју биља, иако у тим областима [[зелена боја]] постоји као термин.<ref name="милка">[http://kapija.narod.ru/Ethnoslavistics/ivi_plav.htm Јужнословенски филолог, 1996; Огледи о лингвистици 3: „О изразима ПЛАВ и МОДАР: Нова сазнања“] {{Wayback|url=http://kapija.narod.ru/Ethnoslavistics/ivi_plav.htm |date=20071012185914 }}; аутор: Милка Ивић</ref> Могуће је да су њиве повезиване са овом бојом пре свега због [[митологија|митологије]] и пољопривредног култа, а који је повезивао [[Сунце]], небо и зрење жита, радије него због хроматских својстава боје.<ref name="сци"/>

Историчар Мишел Пастуро (-{Michel Pastoureau}-) је објавио књигу о историји боја (-{„The History of a Color“}-), награђену 2009. бронзаним одликовањем независних издавача у категорији лепих уметности. У тој књизи је обрадио и историју плаве боје. По његовом мишљењу, плава боја се издваја од других, на шта указују многобројне [[анкета|анкете]]. Према резултатима, половина становника Европе највише воли плаву, посебно становници Француске. Плава је омиљена и међу становницима САД, Канаде и Аустралије. Међутим, није увек било тако. За старе [[Антички Рим|Римљане]], плава је била боја [[варвари|варвара]], јер су њоме премазивали тело пре одласка у битку. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је сматрао да им је то давало „фантомски“ изглед. Супротно томе, најдража боја [[романтизам|романтичара]] је била плава, као и [[импресионизам|импресионисте]] [[сликарство|сликара]] [[Едуар Мане|Манеа]]. Још у [[10. век|X веку]] су нијансе плаве почеле да се појављују на [[грб]]овима [[племство|племства]]. Европски краљеви су носили [[азурит|азурну]] одору са [[златна боја|златним]] [[Љиљан (хералдика)|љиљанима]], а црквени великодостојници су користили плаве огртаче, сматрајући ту боју [[симбол]]ом [[духовност]]и. У само неколико деценија [[12. век|XII века]] плава боја је постала изузетно модерна; не само на одећи, грбовима и сликама, већ и на [[емајл]]у, [[витраж]]има и старим [[рукопис]]има. Французи су дали и називе разним нијансама, као што су [[азурноплава]], [[небоплава]], [[маринскоплава]], [[ноћна плава]], [[зеленоплава]], [[сивоплава]], [[паун-плава]], [[кобалтноплава]] итд. Према Пастуру, у модерно време постоје и метафизичка и политичка плава. Зидови болница су плави, поједине пилуле за смирење такође. Сви саобраћајни знаци који означавају допуштено кретање плаве су боје, јер плава није агресивна. Наиме, после [[средњи вијек|средњег века]], плава се доводила у везу са [[весеље]]м, [[љубав]]љу, лојалношћу и миром. Сликар модерних времена и урбаног насиља, [[Жан Монори]], сматра да је боја [[хемоглобин]]а плава, мада се иначе у средњем веку боја [[крв]]и племства описивала овом бојом. Данас су унформе војника Уједињених нација и Европске заједнице плаве, али и фармерке као „униформа модерног света“.<ref>[http://www.astrokrug.com/astrologija_1_moda/02/index.htm Астрокруг: „Волите ли плаво?“] {{Wayback|url=http://www.astrokrug.com/astrologija_1_moda/02/index.htm |date=20100201023225 }} написано према књизи [http://press.princeton.edu/titles/8717.html -{Michel Pastoureau: „The History of a Color“}-], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Иако се описује као весела боја, на енглеском (и француском језику) реч -{blue}- у фрази „-{I feel blue}-“ значи „Тужан сам“.

Према писању сајта „Амфитеатар“, плава и [[црвена боја]] имају велики утицај на људско понашање. У истраживању названом „-{The Body Human}-“ вршено је испитивање утицаја ове две боје на дизача тегова и на бебе. Показало се да је дизач морао да утроши много више енергије када би испред себе имао панел обојен плавим. Бебе нису плакале док су гледале плаву, али јесу када су гледале црвену боју. Према наводима истог сајта, који се осим на истраживања позива и на комплетну западну [[култура|културу]], плава боја симболизује поверење, поузданост, припадност и опуштеност.<ref>[http://www.amfiteatar.org/content/view/157/78/lang,en/ Амфитеатар: „Психологија и симболика боја“] {{Wayback|url=http://www.amfiteatar.org/content/view/157/78/lang,en/ |date=20091218083018 }};Николина Љепава, 28.12.2009.</ref> Према сајту -{Adria Talk}- плава боја се повезује са истином, правдом, духовности, миром, сигурношћу, младости, снагом, поверењем, оданошћу, [[ауторитет]]ом, редом, али и депресијом. При томе се аутори позивају на неименоване студије које су наводно показале да плава успорава ритам [[срце|срца]], смањује [[апетит]] и температуру тела и доприноси опуштању. Такође наводе и да ова боја осим што опушта, поспешује моћ [[учење|учења]] и комуникацију и да је омиљена међу конзервативним људима.<ref>[http://www.adriatalk.com/simbolika-boja-kako-boje-uticu-na-svet-oko-nas-i-deo/ -{Adria Talk}-: „Симболика боја: Како боје утичу на свет око нас?“]; 5.1.2009.</ref> Агенција -{S&S}- на свом сајту тврди слично; с обзиром да плаво асоцира на небо и [[море]], она опушта и симболише поверење, поузданост, префињеност, смиреност, реалност, оданост, сигурност, мисаоност, припадност, опуштеност, професионализам итд. Такође се наводи да је ово популарна и најкоришћенија боја у [[уметност]]и и [[дизајн]]у.<ref>[http://www.agencijass.co.rs/psihologija.html Агенција -{S&S}-: „Психологија и симболика боја“] {{Wayback|url=http://www.agencijass.co.rs/psihologija.html |date=20090901184653 }}, Приступљено 23. 4. 2013.</ref>