Сићевачка клисура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) (Ранко Николић) |
||
Ред 184:
На основу података РХМЗ Србије о квалитету воде на реци Нишави, карактеристични параметри квалитета воде углавном прелазе нормиране вредности (у односу на прописану IIа и IIб класу), и најчешће су у III класи, али се често категоришу „ван класе“.
Квалитет подземних вода је углавном задовољавајући. У принципу БПК нивои су близу или изнад граничних вредности. Нивои укупног сувог остатка су у границама, али се значајно разликују. Нивои суспендованих материја су променљиви и повремено прелазе граничне вредности. Киселост (pH) и нивои нитрата и фосфора генерално нису алармантни. Употреба пестицида и ђубрива у пољопривредним областима Сићевачке клисуре је ограничена, због (лоше) економске ситуације. Појачана активност може довести до повећане употребе пестицида, уз негативан утицај на квалитет подземних вода.<ref>[http://www.rastjuga.rs/images/baza-podataka/korisna-dokumenta/Nacrt-Regionalnog_prostornog_plana_za_podrucje%20_Nisavskog_Toplickog_i_Pirotskog_upravnog_okruga_SRB.pdf Воде у: Регионални просторни план за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа.]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
Изворишта у [[Љуберађа|Љуберађи]], [[Дивљана|Дивљани]], [[Мокра|Мокри]] и [[Крупац (Пирот)|Крупцу]], као део Нишавског регионалног подсистема водоснабдевања („НИВОС“), цевоводом пречника 100 -{cm}- који пролази целом дужином клисуре уз корито Нишаве све до Ниша,<ref>{{cite web | url = http://www.jkpnaissus.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=24%3Avodovod-danas&catid=15&Itemid=3 | title = Шема водосистема НИВОС| publisher = Нишки воодоводни систем-НИВОС| year = 2012| accessdate = 23. 5. 2012.}}</ref> снабдевају квалитетном пијаћом [[вода|водом]] већину насеља у Сићевачкој клисури. [[Вода]] је стандардно високог и поузданог квалитета.{{чињеница| date = 08. 2017.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
Ред 338:
Хидропотенцијал [[Нишава|Нишаве]] у Сићевачкој клисури, у привредне сврхе, искоришћен је за сада на два места изградњом мале хидроелектрана у Островици ([[Мала хидроелектрана „Света Петка“|МХЕ „Света Петка“]]) и Сићеву [[Мала хидроелектрана Сићево|(МХЕ „Сићево“]]).<ref>''Хидроелектране ЕД Југоисток — Ниш'' ПД „Југоисток“, Ниш (2011)</ref>
{{цитирање|[[Датотека:Hydrogenerator in Sićevo.jpg|150px|лево]] ''Професор Ђорђе Станојевић, у својој књизи „Електрична индустрија у Србији“ из 1900. године, записао је:<br /> „После Мораве на ред би дошла Нишава, која се врло згодно може употребити у Сићевачкој клисури и ту добијена струја спровести у Ниш.“<ref name="И сину виђело">''И сину виђело из ријеке.'' Београд:Електропривреда Србије, 2011 (Београд:Академија). 54 стр [http://www.eps.rs/test/malei.pdf] {{Wayback|
Прва хидролелектрана била је МХЕ „Света Петка“ (или „Вила са Нишаве“ како је из милоште зову мештани), снаге 0,60 -{MW}-, прве киловате [[електрична енергија|електричне енергије]], произвела је [[21. септембар|21. септембра]] [[1908]]. Од те године она није престајала са радом више од сто година. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села [[Сићево|Сићева]], и њен инцијатор [[Тодор Миловановић]], тадашњи председник [[општина Ниш]]. Они су чак ступили и у контакт са нашим великим научником [[Никола Тесла|Николом Теслом]], који је идејни пројектант ове мини хидроелектарне (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци [[Нијагара (река)|Нијагари]] ([[1895]]. — [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) и била је прва државна електрана која је осветљавала град [[Ниш]]. Професор Техничког факултета у Београду, [[Аћим Стевовић]] пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у [[Немачка|Немачкој]] од фирме „-{Siemens Schuckert Werke}-“ и дан данас је у функцији. [[Електрична енергија]] је до Ниша стизала далеководом дужине 25{{nbsp}}km под напоном од 8 кВ.<ref>Драган Живковић, ''Стоти рођендан „Виле са Нишаве"'' Гласник Инжењерске коморе Србије број 13 (2008)</ref>
<center>
| |||