Општа декларација о људским правима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1:
 
{{рут}}
'''Универзална декларација о људским правима''' је декларација усвојена од стране [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералне скупштине Уједињених нација]] (A/RES/217, [[10. децембар|10. децембра]] [[1948]]. године у [[Палата Шајо|палати Шајо]] у [[Париз]]у), чиме је представљено опште виђење организације о питањима [[људска права|људских права]] гарантованих људима. [[Еленор Рузвелт]] је рекла како би Декларација могла бити „[[Magna carta libertatum|Магна карта]] за читаво човечанство”.
 
Декларација се састоји од 30 чланака који афирмишу [[rights|права]] појединца која су, мада нису правно обавезујућа сама по себи, разрађена у накнадним међународним уговорима, економским трансферима, регионалним инструментима [[Људска права|људских права]], националним уставима, и другим законима. Декларација је била први корак у процесу формулисања [[International Bill of Human Rights|Међународног закона о људским правима]], који је комплетиран 1966. године, и ступио на снагу 1976, након што је довољан број земаља ратификовао документ.
The Declaration consists of 30 articles affirming an individual's [[rights]] which, although not legally binding in themselves, have been elaborated in subsequent international treaties, economic transfers, regional [[human rights]] instruments, national constitutions, and other laws. The Declaration was the first step in the process of formulating the [[International Bill of Human Rights]], which was completed in 1966, and came into force in 1976, after a sufficient number of countries had ratified them.
 
SomeНеки legalправни scholarsнаучници haveсматрају arguedда thatпошто becauseсе countriesвећина haveземља constantlyконстантно invokedпозивала theна Declarationдекларацију forтоком moreпериода thanод преко 50 yearsгодина, itда hasје becomeона bindingпостала asобавезујући a part ofдео [[customary international law|уобичајеног]] међународног права.<ref>Henry J Steiner and Philip Alston, International Human Rights in Context: Law, Politics, Morals, (2nd ed), Oxford University Press, Oxford, 2000.</ref><ref>Hurst Hannum, [https://cdn2.sph.harvard.edu/wp-content/uploads/sites/13/2014/04/16-Hannum.pdf The UDHR in National and International Law], p.145</ref> HoweverМеђутим, inу theСједињеним United StatesДржавама, the [[Supreme CourtВрховни ofсуд theСједињених UnitedАмеричких StatesДржава|SupremeВрховни Courtсуд]] inје у случају ''[[Sosa v. Alvarez-Machain|Соса в. Алваре-Мачејн]]'' (2004), concludedизвео thatзакључак theда Declarationдекларација "does„сама notпо ofсеби itsне ownнамеће forceобавезе imposeпо obligationsпитањима asмеђународног a matter of international lawправа”."<ref>''Sosa v. Alvarez-Machain'', 542 U.S. 692, 734 (2004).</ref> CourtsСудови ofдругих otherземаља countriesсу haveисто alsoтако concludedизвели thatзакључак theда Declarationдекларација isније notсама inпо andсеби ofдео itselfдомаћих part of domestic lawзакона.
 
== Настанак ==