Википедија

Обична јела — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 64:
 
== Опис врсте ==
Јела је високо [[дрво]] и може израстиизрастi доi преко 50 m са пречником стабла преко 2 m. [[Корен|Коренов систем]] чини добро развијен осовински корен (срчаница) и неколико бочних коренова, и уколико је супстрат довољно дубок, доста је отпорна према ветроизвалама. Завршеци најтањих жилица код јеле имају ектотрофну [[Микориза|микоризу]]. Круна је у младости конусна, касније ваљкаста, а код врло старих стабала има затупаст врх. Гране су на стаблу пршљенасто распоређене, хоризонтално положене и мало усмерене ка врху. Младе гранчице су длакаве, старије голе, а [[Пупољак|пупољци]] су без [[Смола|смоле]]. Изузетак чине само пупољци на врху грана, који су понекад смоласти. [[Кора]] је сивкаста, глатка, до око 50. године. У већој старости потамни и пуца у облику угластих љуспи, које остају приљубљене уз дрво<ref name = bane/>.
 
Четине су спирално распоређене, што се види на врху гранчица, а ниже четине су адаксијални и абаксијално рашчешљане. Оне су зелене, пљоснате, до 2,5 mm широке и 17-30 mm дуге. Са горње стране су плитко ужлебљене и потпуно зелене, а са доње стране имају гребен и две беле траке [[Стома|стоминих отвора]] са обе стране зеленог гребена. При основи се сужавају и прелазе у мали, округласто-штитасти завршетак, којим је четина причвршћена за гранчицу. Већином су на врху усечене. Четине на врху фертилних грана су зашиљене или тупе - нису урезане. Остају на гранама осам и више година. На откинутим гранчицама се виде округли, спирално распоређени трагови у нивоу коре; гранчица је готово глатка и поред ових трагова.
Ред 72:
Женске стробиле су мркозеленкасте, јајасте, око 2 cm дуге, усправне, грађене од спирално распоређених фертилних и стерилних љуспи - брактеја. На фертилној љуспи по два семена заметка. Стерилне брактеје зреле шишарке су узане и забачена наниже, налази се испод фертилне по средини. Зрела [[шишарка]] је око 16 cm дуга и до 5 cm широка, ваљкастог облика, црвенкасто-смеђе боје. Шишарке остају усправно. Сазревају исте године и одмах по сазревању распадају се, опадају им љуспе заједно са семеном, а на грани остаје гола осовина-вретено. У пазуху фертилне љуспе налазе се два крилата [[семе]]на<ref name = kole>Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство ''Лесная промышленность'', Москва.</ref>.
 
У Хектолитру има око 600 шишарки, а маса им је 30-35 kg што даје 1,5-2,5 kg чистог семена. У једном килограму има 15 000-17 000 семена са крилцима, а 20 000-24 000 чистог семена. Семе је жућкасто окер боје, дугачко од 7-10 mm, ребрасто, чврсто срасло са криоцем. Расејава се помоћу ветра. Семе клија кроз 3-4 недеље, а његова клијавост је мала (између 30 и 50%)<ref name = bane/>. Семе задржава клијавост само 6 месеци. [[Ендосперм]] чини већи део семена, а у средини је смештен вретенасти [[Клица (биологија)|ембрион]]. [[Клијавац]] са 5-6 зелених [[Котиледони|котиледона]], са по две беле пруге стома на лицу, хоризонтално, зракасто распоређени. Касније се јављају примарне четине које су два пута краће од котиледона и алтернирају са њима. Одмах изнад примарних четина формира се терминални пупољак, који наредне године даје летораст са спирално распоређеним четинама. Јела у почетку споро расте. Прве непотпуне пршљенове грана добија тек око пете године, ако расте на осами. Међутим, у густом склопу се ово дешава још касније. Од петнаесте године расте брже и достиже максималну висину око 200. године<ref name = stile>Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд</ref>.
 
== Биоеколошке карактеристике ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Обична_јела”