Трабант — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 38:
Ако би се могао употребити један израз који дефинише „трабант“, онда је то једноставност. Његов двоцилиндрични двотактни мотор алуминијумског блока је био ваздушно хлађен, није поседовао бензинску пумпу ни разводник паљења. Постављен је попречно, истовремено носи и предњи трап и конзолно је учвршћен за каросерију. Сходно томе, аутомобил није у стању да стоји на предњим точковима ако му се извади мотор. Мењачка кутија се налази испред њега, а брзине се мењају помоћу шипке бирача, налик оној на „реноу 4“. Како нема бензинску пумпу, резервоар за гориво је смештен изнад мотора, одакле се бензин слива природним падом, што знатно поједностављује систем, али представља и ризик од избијања пожара. Грејање кабине је решено преко издувног система. Ово омогућава да систем веома брзо загреје возило након покретања, али потенцијално може бити врло опасно, јер је чест случај да се услед дотрајалости издувног система отровни гасови нађу у кабини.
 
Самоносећа каросерија се састоји од потконструкције, израђене пресовањем и тачкастим заваривањем лимова, која чини целину са подом возила и пластичних спољних елемената, израђених од „дуропласта“, пластичне масе сродне бакелиту, која се добија од смола ојачаних вуненим или памучним влакнима. Дуропласт је изузетно отпоран на временске утицаје и корозију, али приликом сагоревања ствара отровне гасове. Главни извор памучних влакана је био отпад индустрије текстила из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], а фенолске смоле су биле нуспроизвод источнонемачке индустрије боја, што је чинило „трабант“ првим аутомобилом са каросеријом од рециклираних материјала.<ref name="autogenerated1" /> На испитивањима на судар, „трабант“ се показао знатно боље од неких савремених аутомобила са запада.<ref>{{cite web |url=http://home.clara.net/peterfrost/trabant.html |title=Sachsenring Trabant |publisher=Home.clara.net |date= |accessdate=2. 12. 2010. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121017123108/http://home.clara.net/peterfrost/trabant.html |archive-date=17. 10. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.trabirent.com/trabanthistory.html |title=TrabiRent |publisher=TrabiRent |date= |accessdate = 2. 12. 2010. |archive-url=https://web.archive.org/web/20081205033653/http://www.trabirent.com/trabanthistory.html |archive-date=05. 12. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=c0VJqkP1CqQ&feature=related&fmt=18 |title=Trabant Crashtest die wahrheit |publisher=Youtube.com |date = 13. 9. 2009.}}</ref> Супротно урбаном миту о свињама које радо једу каросерију „трабанта“ искориштеном у филму „[[Црна мачка бели мачор]]“, фенолске смоле чине дуропласт отровним, па није вероватно да би га животиње јеле.
 
„Трабант“ је у сваком погледу скроман и једноставан аутомобил, али су обе особине у условима некадашње Источне Европе пре биле предност него мана. Недостатак система за хлађење, система подмазивања, разводника паљења и пумпе за гориво је значио само мањи број делова који се евентуално могу покварити. Пластична каросерија није била подложна корозији и није је било могуће улубити. У случају ломљења, елементи каросерије су се веома лако мењали. Власници су могли лако и без посебног предзнања сами да отклањају кварове, па чак и оне компликованије, а делови су били јефтини и лако доступни. Трабант je мали потрошач горива.