Рудолф Валдец — разлика између измена

'''Рудолф Валдец''' ([[KрапинаКрапина]], [[8. март]] [[1872]]. - [[Загреб]], [[1. фебруар|фебруара]] [[1929]].), је био [[Хрватска|хрватски]] [[вајар]].

Учио је на Обртничкој школи у Загребу, радио код А. KухнеаКухнеа у Бечу и код С. Еберлеа у [[Минхен]]у. Био је наставник на Академији за умјетност и обрт у Загребу. Међу његове познате ученике спада [[Јоза Туркаљ]]. Био је професор на [[Академија ликовних уметности у Загребу|Академији ликовних уметности у Загребу]] (1908–29); члан ЈАЗУ (данас [[ХАЗУ]]) од 1919.

Аутор је јавних споменика и надгробне пластике И. KукуљевићаКукуљевића Сакцинскога, Ф. Рачкога и С. Милетића у Загребу, С. С. KрањчевићаКрањчевића у [[Сарајево|Сарајеву]], Д. Обрадовића у [[Београд]]у, В. Јагића у [[Вараждин]]у, Ф. Ливадића у Самобору. Његови декоративни радови налазе се на бившој Националној и свеучилишној књижници, Умјетничкоме павиљону и другим јавним установама, ос. банкама, у Загребу. Истакнуо се као културни и јавни радник, а знатне је успјехе постигао као ликовни педагог.

Градња споменика краљу Петру започета је 1924. године, доношењем одлуке градске управе о расписивању конкурса за његово подизање с циљем да се дође до најбољих решења. Томе је претходило формирање Одбора за подизање споменика, чија је обавеза била да средства обезбеди добровољним прилозима и буџетским издвајањима. Прва седница Одбора одржана је 19. новембра 1923. године. На коначну одлуку Одбора својим везама и ауторитетом је утицао академски сликар из Великог Бечкерека Александар Секулић, који се 1924. вратио у свој родни град после завршених студија у Минхену, где је студирао заједно са Рудолфом Валдецом. <ref>[http://petrovgrad.org/tag/rudolf-valdec/ Споменик краља Петра I]</ref> Уговор потписан између Одбора и вајара Рудолфа Валдеца 10. јуна 1924. године садржи прецизно формулисане све обавезе извођача споменика и Одбора, који је био дужан да тачно уговорену своту новца исплати уметнику у ратама. Као рок израде споменика одређен је 15. јун 1926. године.