Википедија

Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravopis
Спашавам 6 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 6:
'''Унутрашња македонска револуционарна организација''' ({{јез-буг|Вътрешна македонска революционна организация}}, {{јез-мк|Внатрешна македонска револуционерна организација}}), позната по свом [[акроним]]у '''ВМРО''' (од [[бугарски језик|буг.]] и [[македонски језик|мкд.]] ''-{ВМРО}-''), је била [[Бугари|бугарска]] терористичка организација чија је активност крајем 19. и почетком 20. века била инструмент [[Политика Бугарске|великобугарске политике]].<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/290546/Internal-Macedonian-Revolutionary-Organization Енциклопедија Британика], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
Циљ ВМРО-а је био [[Велика Бугарска]],<ref>Ulf Brunnbauer, [http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DRŽAVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM)] {{Wayback| url = http://www.iis.unsa.ba/izdavacka_djelatnost/posebna_izdanja/mitovi/mitovi_brunnbauer.html | date = 20111119190416 }}, Zbornik radova "Historijski mitovi na Balkanu", Sarajevo, 2003: "Činjenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etnički Bugari, makedonski naučnici prosto su prenebregli."</ref> тиме што би се остварио званичан циљ организације, а то је политичка аутономија македонске и једренске области <ref>{{Cite web
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
Ред 107:
 
== Виничка афера ==
Прво велико јавно разоткривање организације се десило [[1897]]. године. У [[Виница (Македонија)|Виници]] је током ноћи [[27. новембар|27. новембра]] 1897. године (по грегоријанском календару) група разбојника (арамија) која је дошла из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], предвођена познатим разбојником познатим под именом Коте Голчев, убила богатог турчина Казим-агу и опљачкала око 800 лира из његове куће. Приликом повлачење убили су и једног становника који је био припадник ВМРО. Његова жена је, мислећи да су њеног мужа убили чланови ВМРО, пријавила [[Османско царство|османским]] жандармима оружје које је било сакривено у њеној кући, што је било повод за претрес целог села и разбијање ћелија организације у читавом региону. Они код којих је пронађено [[оружје]] су под мукама одавали и остале чланове организације. Постоје и наводи о постојању доушника у самој организацији, као што је био Горги Јованов који је потказао османским властима чланове организације, између остали и учитеља Христа Поп Коцева и Тодора Лазарова. Османска жандармерија под командом Дервиша Ефендија је у [[Штип]]у поставила свој штаб за саслушавање и мучење ухапшених чланова организације и успела је у потпуности да открије читаву мрежу организације у Штипској, Кратовској, Паланечкој, Радовишкој, Кумановској и Малешевској [[каза|кази]]. Заплењено је наоружање, муниција и пропагандни материјал. Ухапшено је око 600 људи, 200 је мучено а тројица су убијена. Око 300 чланова организације је спас пронашло бежећи у Бугарску. Неколико десетина ухапшених чланова организације је осуђено на [[затвор]]ске казне од 10 година до доживотног затвора. Сви су били заточени у тврђави Бодрум кале и издржавали су казну до 1902. године када су сви [[амнестија|амнестирани]] .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback| url = http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | date = 20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 55–56</ref>
 
== Остале провале ВМРО у периоду 1897—1903. ==
 
[[Виничка афер]]а је утицала на појачану будност [[Османско царство|османских власти]] и интензивирање рада доушника на провалама у остатку организације у Македонији. Провале су биле најбројније и са највећим последицама у оним регионима у којима је ВМРО имао највећи број присталица и најдубље корење. У региону града [[Костур (град)|Костур]] је у периоду [[1899]]—[[1903]]. било 14 провала организације и 230 људи је подвргнуто мучењу. У периоду [[1897]]—[[1901]]. је у региону града [[Струмица]] било 5 провала и око 740 ухапшених .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback| url = http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 | date = 20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 57.</ref> Нарочито велике последице је имала провала у [[Битољ]]у [[1900]]. године када је због тога што га је ВМРО присилио да учествује у финансирању организације, егзархијски свештеник поп Ставра пријавио ову „комитску уцену“ властима Битољског вилајета. Због овог чина га је окружни комитет ВМРО осудио на смрт и ујутро, 17. августа 1900. године су припадници ВМРО убили попа Ставру хицима из револвера.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
Током јуна и јула 1901. године се десила провала позната као [[Солунска афера]], која је обухватила 16 каза у Солунском вијалету и веома велики број ухапшених, а највише у [[Ђевђелијска каза|Ђевђелијској]], [[Кукушка каза|Кукушкој]] и [[Тиквешка каза|Тиквешкој кази]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 62, Кавадарци, године. {{page| year = 2002| isbn = 978-9989-9562-4-9| pages = }}</ref> Сви ухапшени су били ослобођени пре истека казни на које су били осуђени, током тзв. [[Падарске реформе|Падарских реформи]] и неке од бројних амнестија у Османском царству.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Ред 132:
=== Тиквешки устанак ===
{{Главни чланак|Тиквешки устанак}}
ВМРО је организовала устанак који је познат под називом [[Тиквешки устанак]] ({{јез-мак|Тиквешко востание}}) [[15. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913 |date=20100107170829 }} Балкански ратови 1912—1913, Издавачи: Просведни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи, Солун 2005. pp. 19], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> године (или [[19. јун]]а 1913.<ref name=autogenerated1>[http://www.focus-news.net/?id=f9561] Интервју који је директор Музеја у Кавадарцима дао агенцији Фокус поводом 95 година Тиквешког устанка, објављен 6. јула 2008. године на интернет сајту агенције „Фокус“</ref><ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8] {{Wayback|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8 |date=20110614015409 }} Фељтон објављен 3. августа 2007. године на интернет сајту „Утрински весник“</ref>) против [[Albanija tokom balkanskih ratova|српских власти]] на територији места [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Ваташа]] на територији [[Македонија (област)|Македоније]]. Српске власти су овај устанак брзо угушиле и том приликом ликвидирале 363 устаника.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
Сви устаници и чланови њиховог командног штаба су били чланови ВМРО. Организатори устанка, углавном некадашње војводе из доба [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], су планирали да изведу синхронизовани напад на [[Војска Краљевине Србије|војску Краљевине Србије]] у сарадњи са бугарском војском. Због тога што су припреме за устанак откривене ВМРО је започео оружане акције пре договореног рока. Током устанка су биле формиране две велике групе наоружаних устаника. Једну је предводио Дончо Лазаров, а другу Мише Шкартов. Први напад је изведен на јединице војске Краљевине Србије које су биле стациониране у месту Неготино. Устаници су потиснули војску Краљевине Србије из града Неготино, а убрзо и из Кавадараца и Ваташе.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Ред 227:
{{Quote box
| title =
| quote = Холандски писац [[А. ден Долард|Ван ден Долард]] је током четворомесечног боравка у Бугарској приметио да су "амерички гангстери Ал Капоне и покојни Џек Дајмонд просто бедници, кад се сравне са вођама Комитета".''<ref>[[Владан Јовановић]]. [http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf Губици југословенске жандармерије у сукобима са качацима и комитима 1918-1934. године] {{Wayback|url=http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf |date=20140202102901 }}</ref>
| author =
| source =
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Унутрашња_македонска_револуционарна_организација”