Википедија

Голубачки град — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м linkovi; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 25:
|Остава=Category:Golubac Fortress
}}
'''Голубачки град''' или '''Голубац''' је [[средњи вијек|средњовековна]] [[тврђава]], [[споменик културе од изузетног значаја]]<ref name=autogenerated2 />. Налази се у [[Национални парк Ђердап|Националном парку Ђердап]], на десној обали [[Дунав]]а, 4 km низводно од данашњег [[голубац|насеља]]. Смештена је на високим [[литица]]ма, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]].<ref name=ntos>{{cite web | title = Golubac | url = http://www.serbia-info.com/ntos/cul_golu.htm | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070309215330/http://www.serbia-info.com/ntos/cul_golu.htm | archivedate = 099. 033. 2007. | accessdate = 28. 1. 2007}}</ref><ref name=YUTA>{{cite web | title = Golubac | url = http://www.yuta.rs/en/TRAVELGUIDE/Golubac.asp | publisher = Serbia National Association of Travel Agencies | accessdate = 23. 3. 2007}}</ref>
 
Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 [[куле|кула]] и две велике колске [[Капија|капије]]. Испред [[Тврђава|тврђаве]] је било цивилно [[насеље]], о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.
Ред 82:
Средњовековни Голубац настао је на остацима старијег [[Римско царство|римског]] утвређења. Добар стратешки положај препознали су и [[Средњи век|средњовековни]] градитељи, те су искористили основе старијих [[Утврђење|утврђења]] за изградњу нових [[тврђава]]. Саграђен је на обали [[Дунав]]а на самом улазу у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]], на литицама узвишења [[Радан (Голубац)|Радана]]. На овом месту налазила се римска тврђава ''Vico Cuppae'', а у [[Средњи век|средњем веку]] овде је подигнуто ново [[утврђење]] као војна тврђава за борбу хладним оружјем и важно стратешко упориште. На основу историјских, архитектонских и археолошких података сматра се да је град настао у другој половини [[13. век|13.]] и почетком [[14. век]]а и да су га градили [[Српска средњевековна држава|Срби]]. Временом је основни изглед тврђаве мењан, пошто је много пута дограђивана и прилагођавана потребама [[Артиљерија|артиљерије]], али свој данашњи изглед добила је крајем [[15. век]]а.
 
Голубац се први пут помиње у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарским]] изворима датираним у [[1335.]]., [[1337.]]., односно [[1342]]. годину (Дероко, 1950). Пртема овим изворима, тврђава се везује за угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лудвика I]]. Ипак, не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. „Горњи град” подигао [[Срби|српски]] односно [[Православље|православни]] [[великаш]], о чему сведочи и [[Православље|православна]] капелица у саставу четврте куле. Град је потом проширен (на „задњи” и „предњи град”) током [[Српска средњевековна држава|српске]] или [[Угарско краљевство (1000–1918)|угарске]] власти, иако није искључено да је у самом почетку изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су [[Турци]] ојачавши шесту, седму, осму и девету [[Кула|кулу]] и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску [[Артиљерија|артиљеријску]] кулу (10.) која је надзирала [[Дунав]] и штитила [[лука|пристаниште]] за [[Шајка|шајке]], које се уз њу налазило.
 
Голубачки град се налазио се у саставу државе кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]], који је [[Село|села]] у околини давао као [[метох]]е [[манастир]]има. Одмах након [[Косовска битка|Косовског боја]], [[1389]]. године, у њега улази [[Бајазит I]]. [[Угарска|Угарски]] краљ [[Сигисмунд Мађарски|Сигисмунд]] преузима [[1392]]. године (Катанић, 1971). [[Угари]] град [[1403]]. године предају [[деспот]]у [[Стефан Лазаревић|Стефану]], када је он постао угарски [[вазал]]. Град је требало, према уговору из [[1426]]. године, да по деспотовој смрти ([[Стефан Лазаревић|Стефан]] умире [[1427]]. године), заједно са [[Београд]]ом, буде предат [[Угари]]ма. Међутим, командант града [[војвода Јеремија]] га, из непознатих разлога, предаје [[Турци]]ма. Према [[Сегедински мир|Сегединском миру]], из [[1444]]. године, између [[Угари|Угара]] и [[Османско царство|Турака]], [[Српска деспотовина]] бива обновљена и у њен састав улази и [[Голубац]]. Након смрти деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа]] [[1456]]. године, [[Турци]] га освајају [[1458]]. године (Срејовић, 1994). [[Угари]] на челу са краљем [[Матија Корвин|Матијом Корвином]] успевају да га освоје [[1481]]. године, али га врло брзо напуштају (Симић, 1983; Дероко, 1951). [[Турци]] владају тврђавом више векова. Током овог раздобља испред тврђаве временом се развило цивилно насеље, а у [[18. век]]у [[Голубац]] се описује као напредан град.
Ред 101:
 
Стање пре обнове се може описати кроз следећи навод:
''Зидине, куле и камена степеништа су у доста добром стању, али су дрвени спратови и степенице одавно иструлеле и претвориле се у прах. У 5. [[Куле|кули]] су накнадно постављена врата, која су у добром стању, као и спратови са степеницама којима се могло изаћи на њен врх или сићи у тмину нижих спратова. Данас су виши спратови скроз урушени, док су даске које чине под и греде које их држе, у нивоу улазних врата труле и потпуно небезбедне за кретање. Уз степенице (VI) има остатака дрвене ограде, која је скроз иструлела, на којој се виде букети цвећа остављени у спомен на девојку која је погинула када се ограда, на коју се ослонила, поломила. Слична несрећа се догодила и [[27. септембар|27.09.]] [[2008]]. године, када се, током ђачког излета ученика [[Младеновачка гимназија|Младеновачке гимназије]], под једном ученицом одвалио део грађе тврђаве на коме је стајала, након чега је пала са врха главне капије (-{II}-) на магистрални пут који кроз њу пролази. Она је након тога превежена у [[Пожаревац|Пожаревачку]] болницу, а затим и у београдски Ургентни центар, а лекари су њено стање оценили као веома тешко, али су напоменули да се девојка налази ван животне опасности''<ref>{{Cite web |url=http://www.blic.rs/hronika.php?id=58715 |title=''„Ученица пала са бедема тврђаве на магистралу“'', Блиц (28.09.2008.) |access-date=30. 12. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090508085648/http://www.blic.rs/hronika.php?id=58715 |archive-date=08. 05. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref>.
 
== Обнова тврђаве ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Голубачки_град”