Википедија

Шећерна болест — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 5 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Спашавам 4 извора и означавам 4 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 14:
| MeshNumber=C18.452.394.750|
}}
'''Шећерна болест''' или '''дијабетес''' ({{јез-лат|diabetes mellitus}}, {{јез-грч|διαβήτης}}) је хронични, неизлечиви системски поремећај [[метаболизам|метаболизма]],<ref name="r8"> С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија'', -{III}- издање („Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980.)</ref> који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом [[глукоза|глукозе]] у [[крв]]и. Углавном је условљен наследним факторима<ref name="r4"> -{Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D}-: ''Медицинска физиологија'', -{IX}- издање („Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства [[хормони|хормона]] [[инсулин]]а, односно у комбинацији ова два фактора.<ref name="stetoskop">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html |title=-{Diabetes mellitus}- (Шећерна болест) |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |workbot=InternetArchiveBot |publisherfix-attempted=yes }}</ref> Тај недостатак омета размену [[угљени хидрат|угљених хидрата]], [[липид|масти]] и [[протеин|беланчевина]] у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију [[крвни суд|крвних судова]], [[нервно ткиво|живаца]] и других виталних органа и органских система.
 
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа [[ендокринологија|ендокринолошка]] [[болест|обољења]], са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама [[земља|света]]).<ref name="pliva>{{Cite web |url=http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 |title=Дијабетес као кардиоваскуларна болест |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих [[етиологија|етиолошких]] чинилаца, међу којима се посебно издваја [[гојазност]]. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и [[гуштерача|панкреас]]), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења [[гуштерача|панкреаса]] код одређених заразних обољења.<ref name="svet zdravlja">{{Cite web|url=http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm|title=Шећерна болест – дијабетес|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|coauthors=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20070912022356/http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm|archive-date=12. 09. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref>
Ред 92:
* ''латентни'' или ''стресни дијабетес'' је други стадијум у еволуцији шећерне болести, који се може открити и доказати само под утицајем стреса;
* ''хемијски'' или ''асимптоматски дијабетес'' се одликује нормалним или благо повишеним нивоом глукозе у крви на празан стомак, док се након узимања [[храна|хране]] јавља изразита хипергликемија;
* ''манифестни дијабетес'' је завршни стадијум болести, где се хипергликемија може нормализовати само уношењем инсулина или применом других терапијских метода. По неким ауторима манифестни облик болести се јавља када укупна маса бета-ћелија падне на око 30% од нормалних вредности.<ref name="r8"/><ref name="bg">[http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/21a_Zamaklar.pdf Етиопатогенеза инсулин-зависног дијабетеса]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 30. 4. 2013.</ref>
 
== Класификација ==
Ред 100:
=== Дијабетес тип 1 ===
 
Дијабетес тип 1 се најчешће јавља код млађих особа (испод тридесете године живота), и то углавном у време [[пубертет]]а. У основи овог обољења налази се аутоимуни процес, који уништава бета-ћелије панкреаса, тако да се јавља одсуство инсулина у циркулацији и хипергликемија.<ref name="tip1">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html |title=-{Diabetes mellitus}- tip 1 |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |workbot=InternetArchiveBot |publisherfix-attempted=yes }}</ref> С обзиром да је за преживљавање оболелих неопходно доживотно узимање [[инсулин]]а, овај тип дијабетеса се назива и инсулин-зависни. Такође су у употреби синоними јувенилни и младалачки дијабетес.
 
'''Учесталост'''
Ред 244:
=== Дијета ===
 
Дијета представља основу у лечењу дијабетеса. Код гојазних тип 2 дијабетичара, губитак тежине је један од основних циљева, као и нормализовање гликемије, липида и крвног притиска. Остваривањем првог циља значајно се доприноси и остваривању осталих циљева у [[терапија|терапији]].<ref name="stetoskop"/> Дијета мора бити индивидуално прилагођена начину живота, навикама у исхрани и другим специфичним захтевима, а посебно стању [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларног система]]. Периодичне контроле пацијената у саветовалишту за дијабетичаре омогућују кориговање дијете у складу са током и развојем болести. Неопходно је одредити: енергетске потребе, циљну телесну масу, врсту терапије, економска, културолошка, верска ограничења дијетотерапије, интолеранцију на неке намирнице и сл.<ref name="abcd">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html |title=Препоруке за исхрану оболелих од дијабетеса |accessdate = 5. 2. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205054030/http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html|archive-date=05. 02. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
Пре свега се ограничава унос [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (55-60% од укупне количине хране), правилно се одмерава потреба за унос [[липид|масти]] (< 30%), [[холестерол]]а (< 300 -{mg}- дневно или > 25 -{g/1000 kcal}-) и нарочито се води рачуна о довољном уносу [[протеин|беланчевина]] (0,8 -{g/kg}- телесне масе) које служе као градивни материјал.<ref name="dijeta>{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=82&Itemid=32 |title=Дијета |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="fgh"> -{Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases: Report of the WHO Study Group, Techn. Rep. Series No. 797, WHO,}- 1990</ref>
Ред 354:
Истраживање из [[1980]]. године је показало да дојење у великој мери смањује ризик од настанка шећерне болести.<ref name="eng28"> -{Borch-Johnsen K, Joner G, Mandrup-Poulsen T, Christy M, Zachau-Christiansen B, Kastrup K, Nerup J (1984). "Relation between breast-feeding and incidence rates of insulin-dependent diabetes mellitus. A hypothesis". Lancet 2 (8411): 1083-6}-</ref> Истраживање је обухватило и друге врсте нутријенаса, али је код веома малог броја пронађена чврста веза између њиховог конзумирања и настанка дијабетеса тип 1.<ref name="eng29"> -{Virtanen S, Knip M (2003). "Nutritional risk predictors of beta cell autoimmunity and type 1 diabetes at a young age". Am J Clin Nutr 78 (6): 1053-67}-</ref>
 
Ризик од настанка дијабетеса тип 2 може се у великој мери смањити увођењем дијетног режима исхране и повећањем физичке активности.<ref name="eng30"> -{Lindström J, Ilanne-Parikka P, Peltonen M, Aunola S, Eriksson J, Hemiö K, Hämäläinen H, Härkönen P, Keinänen-Kiukaanniemi S, Laakso M, Louheranta A, Mannelin M, Paturi M, Sundvall J, Valle T, Uusitupa M, Tuomilehto J (2006). "Sustained reduction in the incidence of type 2 diabetes by lifestyle intervention: follow-up of the Finnish Diabetes Prevention Study.". Lancet 368 (9548): 1673-9}-</ref><ref name="eng50"> -{Knowler W, Barrett-Connor E, Fowler S, Hamman R, Lachin J, Walker E, Nathan D (2002). "Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin.". N Engl J Med 346 (6): 393-403}-</ref> Различите студије (''-{Finish Diabetes Prevention Study, Stocholm Diabetes Prevention Program}-'' и сл) су показале да се најбољи резултати добијају комбинацијом примене индивидуално подешене дијете и повећане контролисане физичке активности.<ref name="study">[http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/22_Djordjevic.pdf Превенција инсулин-независног (тип 2) дијабетеса]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 30. 4. 2013.</ref> За превенцију овог типа болести је веома значајан и [[магнезијум]].<ref name="eng33"> -{Van Dam RM, Hu FB, Rosenberg L, Krishnan S, Palmer JR (2006). "Dietary calcium and magnesium, major food sources, and risk of type 2 diabetes in U.S. black women". Diabetes Care 29 (10): 2238-43}-</ref>
 
== Епидемиолошки статус ==
Ред 390:
{{leftlegend|#d02010|405 - 1879}}
{{Col-end}}]]
Према саопштењу [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] у [[2006]]. години је од дијабетеса боловало најмање 171 милион људи широм [[земља|света]]. То је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења.<ref name="batu">{{Cite web |url=http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 |title=Инциденца и морталитет од дијабетеса у Србији |accessdate = 27. 11. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071117054224/http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130|archive-date=17. 11. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> Инциденца је у наглом порасту, па се процењује да ће до 2030. овај број бити удвостручен. У [[Србија|Србији]] је у исто време број дијабетичара износио око 500.000 (што представља 6,7% популације) са тенденцијом даљег пораста.<ref name="savremeni"/> Од укупног броја оболелих, око 90% или више болује од дијабетеса тип 2. При томе, најмање половина оболелих нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.<ref name="batu"/>
 
Шећерна болест је присутна свуда у свету, а посебно је изражена у развијеним земљама. Ипак, највећи пораст броја оболелих се очекује у [[Азија|Азији]] и [[Африка|Африци]].
Ред 411:
* примене реалне стратегије у јавном здрављу у циљу превенције дијабетеса
* препознају групе са специфичним потребама и
* интензивирају истраживања свих терапијских могућности.<ref name="unite">{{Cite web |url=http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm |title=Заједно за дијабетес |accessdate = 27. 11. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090511000845/http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm|archive-date=11. 05. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref><ref name="izzzns">{{Cite web |url=http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm |title=Институт за јавно здравље Војводине |accessdate = 27. 11. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205035801/http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm|archive-date=05. 02. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
[[Светски дан борбе против дијабетеса]] ([[14. новембар]]) је уврштен у званични календар УН и овај датум се обележава широм [[земља|света]]..<ref name="world">{{Cite web |url=http://www.worlddiabetesday.org |title=Светски дан борбе против дијабетеса |accessdate = 26. 11. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> С обзиром да је [[плава боја|плава]] званична боја Уједињених нација, на тај дан је [[2007]]. велики број знаменитости био осветљен плавим рефлекторима ([[Емпајер стејт билдинг]], [[Нијагарини водопади]], [[Токио|Токијски]] торањ, зграда Опере у [[Сиднеј]]у, мост преко [[Босфор]]а и др). У овој глобалној кампањи је учествовао и [[Београд]] ([[Дом Народне скупштине Републике Србије]], статуа [[Победник (споменик)|Победника]] на [[Калемегдан]]у) и други градови у [[Србија|Србији]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шећерна_болест”