Нацистичка Њемачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м →увод |
||
Ред 49:
}}
{{Историја Немачке}}
'''Трећи рајх''' ({{јез-њем|Drittes Reich}}) или '''Нацистичка Њемачка''', уобичајени су називи за [[Историја Немачке|Њемачку]] у раздобљу од [[1933]]. до [[1945]]. године, када су [[Адолф Хитлер]] и његова [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија]] (скр. Нацистичка партија) контролисале земљу кроз диктатуру. Под Хитлеровом влашћу, Њемачка је трансформисана у тоталитарну државу која је контролисана готово све видове живота путем правног процеса ''[[Глајхшалтунг]]''. Званичан назив држава је био [[Њемачки рајх|Њемачки Рајх]] ({{јез-њем|Deutsches Reich}}) до 1943. и Великоњемачки Рајх ({{јез-њем|Großdeutsches Reich}}) од 1943. до 1945. године. Трећи рајх, коришћен као синоним за нацистичку Њемачку, при чему се [[Свето римско царство]] види као први, а [[Њемачко царство]] 1871—1918. као други [[рајх]]. Нацистички режим је окончан побједом [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] у мају 1945. године, чиме је завшен [[Европско бојиште (Други светски рат)|Други свјетски рат у Европи]].
Хитлера је на положај [[канцелар (Њемачка)|канцелара Њемачке]] поставио [[предсједник Вајмарске републике]], [[Паул фон Хинденбург]], 30. јануара 1933. године. Нацистичка партија је затим почела да уклања политичку опозицију и консолидује политичку моћ. Хинденбург је преминуо 2. августа 1934. године и Хитлер је постао диктатор Њемачке спајање кабинета и овлашћења канцелара и предсједника. На [[Референдум у Њемачкој 1934.|референдуму]] одржаном 19. августа 1934. године Хитлер је потврђен као једини ''[[фирер]]'' (вођа) Њемачке. Сва овлашћења су централизована у Хитлеровој личности и његова ријеч је постала највиши закон. Влада није била координисано, кооперативно тијело, него збир фракција које су се бориле за власт и Хитлерову корист. Усред [[Велика криза|Велике кризе]], нацисти су повратили привредну стабилност и окончала масовну незапосленост уз помоћ великих војних трошкова и [[мјешовита привреда|мјешовите привреде]]. Предузети су обимни јавни радови, укључујући и изградњу аутопутева. Повратак привредне стабилности, подстакла је популарност режима.
[[Расизам]], нарочито [[антисемитизам]], био је средишња одлика режима. Нацисти су [[Германи|германске народе]] сматрали најчистијим огранком [[Аријевска раса|Аријевске расе]] и такође [[виша раса|вишом расом]]. Дискриминација и прогони [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] почеле су након ступања на власт. Први концентрациони логор је основан у марту 1933. године. Јевреји и други који су сматрани непожељним били су затварани, док су припадници либералне, социјалистичке и комунистичке опозиције убијани, затвара или протјеривани. [[Њемачки отпор нацизму|Опозиција]] Хитлеровој власти и хришћанске цркве биле су угњетаване, док су многе вође биле затворене. Образоваање је било усмјерено на [[научни расизам|расну биологију]], популациону политику и способност за војну служу. Каријерне и образовне могућности за жене биле су [[Жене у Трећем рајху|смањене]]. Рекреација и туризам су биле организване кроз програм ''[[Снага кроз радост]]'', а [[Љетне олимпијске игре 1936.]] године представиле су Њемачкуна међународној сцени. Министар [[Пропаганда у Трећем рајху|пропаганде]] [[Јозеф Гебелс]] ефективно је користио филм, масовне скупове и Хитлерово хипнотичко говорништво како би утицао на јавно мнење. Власт је контролисала умјетнички израз, промовисала специфичке облике умјетности и забрањивала или обесхрабљивала друге видове.
Нацистички режим је доминирао сусједима кроз војну пријетњу у годинама пред избијање рата. Трећи рајх је постављао све агресивније територијалне захтјеве, претећи ратом уколико се они не испуне. Заузео је [[Савезна Држава Аустрија|Аустрију]] и [[Друга чехословачка република|Чехословачку]] 1938. и 1939. године. Хитлер је склопио [[Споразум Рибентроп—Молотов|споразм о ненападању]] са [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]] и извршио [[инвазија на Пољску (1939)|инвазију на Пољску]] у септембру 1939. године, чиме је избио [[Други свјетски рат]] у Европи. Њемачка је освојила већи дио Европе до 1940. и отворено је пријетила Уједињеном Краљевству. ''[[Рајхскомисаријат]]и'' су преузели контролу над освојеним подручјима и успостављена је [[Генерално губернаторство|њемачка управа]] у ономе што је преостало од Пољске. Њемачка је експлоатисала сировине и радну снагу са окупираних подручја и од својих савезника. Милиони Јевреја и других народа које је држава сматрала непожељним су затварани, убијани у нацистичким [[Концентрациони логори Трећег рајха|концентрационим логорима]] и [[Логор смрти|логорима смрти]], или су убијани током [[Холокауст]]а, вршењем [[ратни злочин|ратних злочина]] и других злочина против човјечности.
Након [[Операција Барбароса|њемачке инвазије]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] 1941. године, за нацисте се стање погоршало, па су 1943. претрпјели велике војне поразе. Обимна ваздушна бомбардовања Њемачке су ескалирала 1944. године, а силе Осовине су биле у повлачењу у југоисточној и источној Европи. Након [[Искрцавање у Нормандији|савезничке инвазије на Француску]], Њемачку су са истока освојили Совјети, а са запада остале Савезници и капитулирала је у мају 1945. године. Хитлерово одбијање да призна пораз довело је до масовног уништавања њемачке инфраструктуре и додатних жртава рата у посљдњих мјесецима рата. Савезничка побједа покренула је политика [[денацификација|денацификације]], а за већину преживјелих нацистичких вођа покренуто је суђење за ратне злочине познато као [[Нирнбершки процес]].
== Назив ==
{{Further|Рајх}}
Званичан назив државе је био Њемачки Рајх ({{јез-њем|Deutsches Reich}}) од 1933. до 1943. године и Великоњемачки Рајх ({{јез-њем|Großdeutsches Reich}}) од 1943. до 1945. године, док су уобичајени називи државе Трећи рајх или Нацистичка Њемачка. Назив Трећи рајх ({{јез-њем|Drittes Reich}}) је усвојен из нацистичке пропаганде, а први пут је употребљен 1922. као [[Das Dritte Reich|наслов књиге]] конзервативног писца [[Артур Мелер ван ден Брук|Артура Мелера ван ден Брука]]. Књига рачуна [[Свето римско царство]] (962—1806) као први [[Рајх]], а [[Њемачко царство]] (1871—1918) као други.{{sfn|Lauryssens|1999|p=102}}
== Историја ==
|