Нацистичка Њемачка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 49:
}}
{{Историја Немачке}}
'''Трећи рајх''' ({{јез-нем|Drittes Reich}} — „Треће царство“) или '''Нацистичка Немачка''', односи се на [[Немачка|Немачку]] између 1933. и 1945, када је била под влашћу [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]], или Нацистичке партије, са [[фирер]]ом [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] као државним вођом. Службени назив државе од [[1933]]. до [[1943]]. био је '''Немачки рајх''' ({{јез-нем|Deutsches Reich}} — „Немачко царство“), а од [[1943]]. до [[1945]]. '''Великонемачки рајх''' ({{јез-нем|Großdeutsches Reich}} — „Великонемачко царство“)
 
'''Трећи рајх''' ({{јез-њем|Drittes Reich}}) или '''Нацистичка Њемачка''', уобичајени су називи за [[Историја Немачке|Њемачку]] у раздобљу од [[1933]]. до [[1945]]. године, када су [[Адолф Хитлер]] и његова [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија]] (скр. Нацистичка партија) контролисале земљу кроз диктатуру. Под Хитлеровом влашћу, Њемачка је трансформисана у тоталитарну државу која је контролисана готово све видове живота путем правног процеса ''[[Глајхшалтунг]]''. Званичан назив држава је био [[Њемачки рајх|Њемачки Рајх]] ({{јез-њем|Deutsches Reich}}) до 1943. и Великоњемачки Рајх ({{јез-њем|Großdeutsches Reich}}) од 1943. до 1945. године. Трећи рајх, коришћен као синоним за нацистичку Њемачку, при чему се [[Свето римско царство]] види као први, а [[Њемачко царство]] 1871—1918. као други [[рајх]]. Нацистички режим је окончан побједом [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] у мају 1945. године, чиме је завшен [[Европско бојиште (Други светски рат)|Други свјетски рат у Европи]].
Трећи рајх, коришћен као синоним за нацистичку Немачку, долази од [[немачки језик|немачког]] израза ''-{Drittes Reich}-'', у дословном преводу „Треће царство“. Термин је први пут искоришћен [[1922]]. као наслов књиге конзервативног писца [[Артур Мелер ван ден Брук|Артура Мелера ван ден Брука]]. Прихваћен је од нацистичке Немачке [[пропаганда|пропаганде]], која се односила на [[Свето римско царство]] као да је прво царство, [[Немачко царство]] 1871—1918. друго, и свој режим као треће. То је урађено како би се вратила слава Немачке након неуспеха Вајмарске Републике.
 
Хитлера је на положај [[канцелар (Њемачка)|канцелара Њемачке]] поставио [[предсједник Вајмарске републике]], [[Паул фон Хинденбург]], 30. јануара 1933. године. Нацистичка партија је затим почела да уклања политичку опозицију и консолидује политичку моћ. Хинденбург је преминуо 2. августа 1934. године и Хитлер је постао диктатор Њемачке спајање кабинета и овлашћења канцелара и предсједника. На [[Референдум у Њемачкој 1934.|референдуму]] одржаном 19. августа 1934. године Хитлер је потврђен као једини ''[[фирер]]'' (вођа) Њемачке. Сва овлашћења су централизована у Хитлеровој личности и његова ријеч је постала највиши закон. Влада није била координисано, кооперативно тијело, него збир фракција које су се бориле за власт и Хитлерову корист. Усред [[Велика криза|Велике кризе]], нацисти су повратили привредну стабилност и окончала масовну незапосленост уз помоћ великих војних трошкова и [[мјешовита привреда|мјешовите привреде]]. Предузети су обимни јавни радови, укључујући и изградњу аутопутева. Повратак привредне стабилности, подстакла је популарност режима.
Адолф Хитлер је [[30. јануар]]а 1933. постављен на положај [[канцелар (Њемачка)|канцелара]]. Иако је водио коалиционуу владу, убрзо је уклонио своје партнере. У то време немачке границе су и даље биле одређене [[Версајски споразум|Версајским уговором]]. На северу, Немачка се граничила са Северним морем, [[Данска|Данском]] и [[Балтичко море|Балтичким морем]]; на истоку, расцепана је на два дела, тако да је граничила с [[Литванија|Литванијом]], [[Слободан град Данцинг|Слободним градом Данцигом]], [[Пољска|Пољском]] и [[Чехословачка|Чехословачком]]; на југу, граничила се с [[Аустрија|Аустријом]] и [[Швајцарска|Швајцарском]] и на западу са [[Француска|Француском]], [[Луксембург]]ом, [[Белгија|Белгијом]] и [[Холандија|Холандијом]], и тада демилитаризованом [[Рајнска област|Рајнском облашћу]]. Те су се границе промениле када је Немачка поновно преузела управу над Рајнском облашћу (1936), анектирала Аустрију (1938), [[Судети|Судете]] (1938), и створила протекторат над [[Чешка (Бохемија)|Чешком]] и [[Моравска|Моравском]] (1939) и анектирала [[Клајпеда|Мемел]] у [[Литванија|Литви]] (1939). Немачка је 1. септембра 1939. у покренула [[инвазија на Пољску (1939)|инвазију на Пољску]], и тиме подстиче [[Француска|Француску]] и [[Уједињено Краљевство]] да Немачкој објаве [[Други светски рат|рат]].
 
[[Расизам]], нарочито [[антисемитизам]], био је средишња одлика режима. Нацисти су [[Германи|германске народе]] сматрали најчистијим огранком [[Аријевска раса|Аријевске расе]] и такође [[виша раса|вишом расом]]. Дискриминација и прогони [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] почеле су након ступања на власт. Први концентрациони логор је основан у марту 1933. године. Јевреји и други који су сматрани непожељним били су затварани, док су припадници либералне, социјалистичке и комунистичке опозиције убијани, затвара или протјеривани. [[Њемачки отпор нацизму|Опозиција]] Хитлеровој власти и хришћанске цркве биле су угњетаване, док су многе вође биле затворене. Образоваање је било усмјерено на [[научни расизам|расну биологију]], популациону политику и способност за војну служу. Каријерне и образовне могућности за жене биле су [[Жене у Трећем рајху|смањене]]. Рекреација и туризам су биле организване кроз програм ''[[Снага кроз радост]]'', а [[Љетне олимпијске игре 1936.]] године представиле су Њемачкуна међународној сцени. Министар [[Пропаганда у Трећем рајху|пропаганде]] [[Јозеф Гебелс]] ефективно је користио филм, масовне скупове и Хитлерово хипнотичко говорништво како би утицао на јавно мнење. Власт је контролисала умјетнички израз, промовисала специфичке облике умјетности и забрањивала или обесхрабљивала друге видове.
Hемачка је освојила или окупирала већи део [[Европа|Европе]] и [[Северна Африка|северне Африке]] у рату. Током своје дванаестогодишње владавине, нацисти су послали масивне војске кроз скоро целу континенталну Европу, осим [[Швајцарска|Швајцарске]], [[Шпанија|Шпаније]], [[Лихтенштајн]]а, [[Шведска|Шведске]], [[Португалија|Португалије]], [[Андора|Андоре]], [[Ватикан]]а, и подручја крај планине [[Урал (планина)|Урал]]. Као део тога, нацисти су подржавали идеју Велике Немачке, са интеграцијом свих људи с наводним чистим германским пореклом. Ова политика манифестовала се у уништавању око 11 милиона припадника разних мањина ([[Јевреји]], [[Роми]], [[Словени]]), политичких противника (либерали, комунисти) и друштвених изопштеника (инвалиди, хомосексуалци), као и супротстављених становника и десетака милиона других као директан или индиректан резултат војних операција. Милиони [[Јевреји|Јевреја]] и других мањина су затворени или убијени, претежно у време Другог светског рата. Упркос јачим савезницима које је имала, [[Јапан]] и [[Краљевина Италија|Краљевину Италију]], Немачка је изгубила рат. Немачка је 1945. подељена на [[Савезничка окупација Немачке|окупацијске зоне]] између победничких држава, [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Француска|Француске]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].
 
Нацистички режим је доминирао сусједима кроз војну пријетњу у годинама пред избијање рата. Трећи рајх је постављао све агресивније територијалне захтјеве, претећи ратом уколико се они не испуне. Заузео је [[Савезна Држава Аустрија|Аустрију]] и [[Друга чехословачка република|Чехословачку]] 1938. и 1939. године. Хитлер је склопио [[Споразум Рибентроп—Молотов|споразм о ненападању]] са [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]] и извршио [[инвазија на Пољску (1939)|инвазију на Пољску]] у септембру 1939. године, чиме је избио [[Други свјетски рат]] у Европи. Њемачка је освојила већи дио Европе до 1940. и отворено је пријетила Уједињеном Краљевству. ''[[Рајхскомисаријат]]и'' су преузели контролу над освојеним подручјима и успостављена је [[Генерално губернаторство|њемачка управа]] у ономе што је преостало од Пољске. Њемачка је експлоатисала сировине и радну снагу са окупираних подручја и од својих савезника. Милиони Јевреја и других народа које је држава сматрала непожељним су затварани, убијани у нацистичким [[Концентрациони логори Трећег рајха|концентрационим логорима]] и [[Логор смрти|логорима смрти]], или су убијани током [[Холокауст]]а, вршењем [[ратни злочин|ратних злочина]] и других злочина против човјечности.
Нацистичка партија покушала је измешати традиционалне германске симболе са симболима Партије с циљем поистовјећивања. Тако је Партија користила термине „Треће Царство“ и „Хиљадугодишње Царство“ како би повезала славну историју Немачке и наводну славну будућност.
 
Након [[Операција Барбароса|њемачке инвазије]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] 1941. године, за нацисте се стање погоршало, па су 1943. претрпјели велике војне поразе. Обимна ваздушна бомбардовања Њемачке су ескалирала 1944. године, а силе Осовине су биле у повлачењу у југоисточној и источној Европи. Након [[Искрцавање у Нормандији|савезничке инвазије на Француску]], Њемачку су са истока освојили Совјети, а са запада остале Савезници и капитулирала је у мају 1945. године. Хитлерово одбијање да призна пораз довело је до масовног уништавања њемачке инфраструктуре и додатних жртава рата у посљдњих мјесецима рата. Савезничка побједа покренула је политика [[денацификација|денацификације]], а за већину преживјелих нацистичких вођа покренуто је суђење за ратне злочине познато као [[Нирнбершки процес]].
 
== Назив ==
{{Further|Рајх}}
 
Званичан назив државе је био Њемачки Рајх ({{јез-њем|Deutsches Reich}}) од 1933. до 1943. године и Великоњемачки Рајх ({{јез-њем|Großdeutsches Reich}}) од 1943. до 1945. године, док су уобичајени називи државе Трећи рајх или Нацистичка Њемачка. Назив Трећи рајх ({{јез-њем|Drittes Reich}}) је усвојен из нацистичке пропаганде, а први пут је употребљен 1922. као [[Das Dritte Reich|наслов књиге]] конзервативног писца [[Артур Мелер ван ден Брук|Артура Мелера ван ден Брука]]. Књига рачуна [[Свето римско царство]] (962—1806) као први [[Рајх]], а [[Њемачко царство]] (1871—1918) као други.{{sfn|Lauryssens|1999|p=102}}
 
== Историја ==