Снежна сова — разлика између измена

Током дана, активности на којима троши време се разликују од годишњег доба, времена, густине плена и од тога да ли је сезона гнежђења или не. Генерално, током зиме лови увече,<ref name="{{sfn|Saxby |1863" />|pp=}} ујутру и поподне,<ref name="Manniche 1910">{{cite journal| last = Manniche| first = A. L. V.| title = The terrestrial mammals and birds of east Greenland; biological observations| journal = Medd. Grønland| year = 1910| volume = 45|pages = 1-200}}</ref> или чак током целог дана, али је мање активна око поднева.<ref name="Watson1957" /> Период активности почиње у сумрак и наставља се до дубоко у ноћ.<ref name="Hohn 1973">{{cite journal| last = Hohn| first = E. O.| title = Winter hunting of Snowy Owls in farmland| journal = Canadian Field-Naturalist| year = 1973| volume = 87| issue = 4|pages = 468-469}}</ref><ref name="Weir 1973">{{cite journal| last = Weir| first = R. D.| title = Snowy Owl invasion on Wolf Island, winter 72| journal = Ont. Field Biol| year = 1973| volume = 27|pages = 3-17}}</ref><ref name="Young 1973">{{cite journal| last = Young| first = C. M.| title = The Snowy Owl migration of 1971-1972 in the Sudbury region of Ontario| journal = American Birds| year = 1973| volume = 27| issue = 1|pages = 11-12}}</ref>

У Бароуу, Аљаска, спроведена је студија у којој је током поларног дана посматрано 8 јединки у дивљини и 11 у заточеништву. Истраживања су касније настављена након што је сунце почело да залази у августу, а све како би се упоредила њихова дневна активност.<ref name="Shields 1969">{{cite journal| last = Shields| first = M.| title = Activity cycles of Snowy Owls at Barrow, Alaska| journal = Murrelet| year = 1969| volume = 50| issue = 2|pages = 14-16}}</ref> Јединке у заточеништву су имале континуирано обезбеђену храну, док су оне у дивљини морале да лове како би се храниле. Током поларног дана, неслободне јединке имале су цикличне периоде активности од 21 до 8 сати, док су јединке у дивљини биле активне током читавог дана. Међутим, када је сунце у августу почело да залази, и дивље и јединке у заточеништву су биле знатно активније у сумрак и током ноћи. Такође, јединке у дивљини су током кише своје активности сводиле на дремање и спавање.<ref name="{{sfn|Shields |1969" />|pp=}}

На интраспецијску комуникацију у великој мери утичу фактори попут старости, пола, социјалног статуса и фактора средине. Мужјаци, на пример, имају специфично парадирање приликом успостављања и одржавања територије, које се може уочити и на неколико стотина метара. Током овог парадирања, мужјак се приликом испуштања сваког дозива нагиње напред и подиже реп. Овакво парадирање се ретко јавља након што је територија успостављена, тако да се најчешће јавља током маја и почетком јуна, а након тога је ретко.<ref name="{{sfn|Taylor |1973" />|pp=}}

Територије су примарно ексклузивне, али повремено може доћи до окршаја око територије, мада су у тим случајевима конспецијски мужјаци толерантни по питању граница територија. Премда превасходно кружне, неке територије могу имати и линијски изглед или бити неправилног облика и представљати комбинацију више различитих форми.<ref name="Holt et al. 2015" /> Територије могу да се мењају сезонски или годишње, у зависности од густине плена и топографских карактеристика. Величина територије и успешност гнежђења су директној вези са бројношћу [[леминг]]а, па су тако у сезони мале бројности леминга територије знатно веће, а успешност гнежђења мања.<ref name="Wiklund and Stigh 1986">{{cite journal| last = Wiklund| first = C. G.| last2 = Stigh| first2 = J.| title = Breeding density of Snowy Nyctea scandiaca in relation to food, nest sites and weather| journal = Ornis Scandinavica| year = 1986| volume = 17|pages = 268-274}}</ref> Поред тога, може се чак десити да одрасли преместе младунце у подручје где је храна присутнија, како би их лакше хранили. Тако је у периоду великог броја леминга у Бероуу на свега 213 km² забележено чак 54 гнезда, док током сезоне малог броја леминга није забележено ниједно гнездо на тој територији.<ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Манитоба|Манитоби]] просечна удаљеност између гнезда износи 3,2 km, док је у Бероуу забележена просечна густина од пет јединки на 1,6 km², с удаљеношћу од 1,6 до 3,2 km међу паровима и територијама у распону 5,2—10 km. Најближи забележени парови у Америци били су удаљени свега ~800—1.600 метара.<ref name="{{sfn|Hart |1880" />|pp=}}<ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Нунавут]]у је просечна густина јединки по квадратном километру износила 1/26 када леминга није било, у поређењу са 1/2,6 када их је било у великим количинама.<ref name="Manning et al. 1956" /><ref name="Parker 1974a">{{cite journal| last = Parker| first = G. R.| title = A population peak and crash of lemmings and Snowy Owls on South Hampton Island, Northwest Territories| journal = Canadian Field-Naturalist| year = 1974| volume = 88| issue = 2|pages = 151-156}}</ref>

Снежна сова је углавном [[Моногамија|моногамна]], иако је забележено пар случајева [[полигамије]]. Није познато да се партнери везују и остају заједно више од једне сезоне, што је и очекивано за високо миграторну, номадску врсту. Што се тиче полигамије, у Канади је забележено да се је мужјак парио са две женке и са њима подигао укупно 15 младунаца који су доживели своју фазу зрелости.<ref name="Watson1957" /> [[Полигамија|Бигамија]] је примећена и код мужјака у [[Норвешка|Норвешкој]], где су се гнезда са женкама налазила на свега 1,3 km удаљености.<ref name="Hagen1960" /> [[Полиандрија]] је, са друге стране, знатно ређа, и до данас је забележен само један случај када су женку са младунцима у Норвешкој хранила два мужјака.<ref name="{{sfn|Mikkola |1983" />|pp=}}

Спајање парова се дешава од краја априла до средине маја,<ref name="{{sfn|Taylor |1973" />|pp=}}<ref name="Watson1957" /><ref name="Tulloch1968" /><ref name="Robinson1986" /> а удварање започиње мужјак и то тако што, држећи плен у кљуну, лети у близини женке, веома јако ударајући крилима, која су између замаха постављена у облику оштрог слова ''-{V}-'', високо изнад леђа. При крају лета, мужјак се диже у висине и поново поставља крила у облику слова ''-{V}-'', спуштајући се након тога лагано наниже. Током целог процеса није забележено оглашавање мужјака, а лет, посматран из веће даљине, подсећа на лет мољца. Након слетања на део земље без снега или у будуће гнездо, мужјак наставља са удварањем — испушта плен из кљуна, стојећи усправно са делимично раширеним крилима, а неки мужјаци и шетају у малим круговима, показујући тако женки своје бокове и леђа. У неком тренутку се потом мужјак нагиње ка напред, спушта главу и делимично шири реп, а често и крила испружи и усмери их ка женки. Показивање крила привлачи женку, тако да му она прилази, а он наставља да држи крила испружена, између којих се налази плен који је донео и који као да крије од женке.<ref name="Murie1929" /><ref name="Pitelka 1955a" /><ref name="Watson1957" /><ref name="Tulloch1968" /> Цео овај процес траје мање од пет минута, а женка за то време, као и током и након копулације, задржава исти став тела. Она је благо нагнута ка напред са делимично раширеним репом и благо спуштеним крилима ка доле.<ref name="{{sfn|Taylor |1973" />|pp=}}

Снежна сова је способна да убије широк спектар животиња — од малих сисара и птица до животиња знатно већих од ње. Неке студије наводе преко 100 различитих животиња којима се снежна сова храни током зиме,<ref name="{{sfn|Fisher |1983" />|pp=}} док друге наводе 14 врста сисара, 43 врсте птица и једну врсту шкољке.<ref name="Detienne et al. 2008" /> Током сезоне узгоја младих у Северној Америци, снежна сова је у великој мери зависна од присутности [[леминг]]а<ref name="Parmelee1992" /> и других малих [[Сисари|сисара]], попут [[миш]]ева, веверица, зечева и других [[Глодари|глодара]], а и у Северној Европи, Скандинавији и Русији је такође забележено да постоји слична зависност од присутности малих сисара.<ref name="Cramp1985" /><ref name="Potapov and Sale 2013" /> Такође може бити и опортунистички ловац, концентришући се на области где је плен обилан.<ref name="Bent1938" /><ref name="{{sfn|Mikkola |1983" />|pp=}}<ref name="Robinson1986" /><ref name="Detienne et al. 2008" /><ref name="Boxall and Lein 1982a">{{cite journal| last = Boxall| first = P. C.| last2 = Lein| first2 = M. R.| title = Feeding ecology of Snowy Owls (Nyctea scandiaca) wintering in S. Alberta| journal = Arctic| year = 1982| volume = 35|pages = 282-290}}</ref>

Захваљујући смањеној дужини и густини летног перја, као и смањеној површини барбула, лет снежне сове је, за разлику од конгенеричне [[Буљина|буљине]], веома тих, готово нечујан, тако да се некад, летећи, спушта и на 20 центиметара од плена пре него што га ухвати у стању мировања.<ref name="{{sfn|Smith |1997" />|pp=}} Када лови са земље, за осматрање често користи насипе, стене и брда, али радо прихвата и разне људске творевине попут ограда и телефонских стубова. Такође, не ослања се на чуло слуха као [[америчка буљина]], већ лови уз помоћ свог доброг вида, што је потврђено разним студијама у којима су научници покушали да ухвате снежну сову уз помоћ мамца, који је она видела на удаљености од чак 1,6 km и успешно избегла замку.<ref name="{{sfn|Smith |1997" />|pp=}}

Без обзира на начин, када уочи плен, може да користи најмање пет различитих техника за лов истог: потера, обрушавање, нечујно уходање, трчање или клизање. Када сустигне плен, или слети на њега, убије га и потом поједе или понесе, или лети над њим и у лету га граби канџама.<ref name="Watson1957" /> Веома је истрајна у лову и важи за оптимистичног ловца. Ако промаши да ухвати плен док лети, трчаће за њим да би га заскочила. У овоме јој помажу њена посебна стопала која имају улогу попут ципела за снег. Забележени су и занимљиви случајеви када је снежна сова чекала да ескимски ловци пуцају на [[краљевска гавка|краљевску гавку]], коју је потом она покупила и однела у гнездо.<ref name="Wiggins 1953">{{cite journal| last = Wiggins| first = I. L.| title = Foraging activities of the Snowy Owl (Nyctea scandiaca) during a period of low lemming population| journal = Auk| year = 1953| volume = 70|pages = 366-367}}</ref> Поред тога, праћена је једна јединка која је свакодневно патролирала око и испод 1.600 метара дугих каблова на бандерама и убијала повређене или купила мртве [[сива лисконога|сиве лисконоге]].<ref name="{{sfn|Wiggins |1953" />|pp=}}

За време сезоне узгоја младих, снежна сова се првенствено храни [[Леминг|леминзима]] и другим малим [[сисари]]ма, попут [[миш]]ева и других [[Глодари|глодара]], али, током периода изобиља плена, поготово током сезоне гнежђења [[снежнице|снежница]], главна и омиљена храна постају јој птићи ове птице. Ипак, разноврсност плена може да варира, поготово током зимског периода. Тада се храни малим сисарима, попут [[чивавска волухарица|пољског]] и [[Peromyscus|белоногог миша]], међутим, неће избећи ни већи плен, често пратећи ловачке замке како би пронашла храну. Неки од већих сисара који се могу наћи на менију снежне сове укључују [[Зец|зечеве]], [[Бизамски пацов|бизамске пацове]], [[мрмот]]е, [[Веверице (породица)|веверице]], [[кунић]]е, [[Rakun|ракуне]], [[Преријски пас|преријске псе]], [[пацов]]е и [[Кртица|кртице]]. Током сезоне гнежђења често лови мале барске птице попут [[Патке|патки]], [[Барске коке|барских кока]], [[Гњурци|гњураца]], [[Шљукарице|шљукарица]], као и [[Фазани|фазане]], [[Тетреби|тетребе]] и [[Праве птице певачице|певачице]] и хвата их у лету, мада неретко јури и у лету хвата и веће птице, међу којима и [[Канадска гуска|канадску]] и [[Гриваста гуска|гривасту гуску]], [[америчка црна пловка|америчку црну пловку]], [[Сребрнасти галеб|сребрнастог галеба]], [[жутогрли вранац|жутогрлог вранца]], [[велика плава чапља|велику плаву чапљу]], [[пољска еја|пољску еју]], [[гаћасти мишар|гаћастог мишара]], [[америчка ветрушка|америчку ветрушку]], [[Сиви соко|сивог сокола]],<ref name="{{sfn|Smith |1997" />|pp=}} али и друге врсте сова, најчешће [[Kukuvija|кукувију]], [[Пругаста сова|пругасту сову]] и [[Северни ћук|северног ћука]].<ref name="National Geographic" /> Сличну технику користи и за крађу плена од других птица, најчешће од галебова, јастреба, сокола и других сова.<ref name="Holt et al. 2015" />