Глас Црногорца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
Од почетка лист је уређиван по принципима савремене журналистике. Од броја 26 [[1895]]. уведена је рубрика Службени део. Сарадници су били многи књижевни, научни и јавни радници, домаћи и страни, с краја -{XIX}- и почетка -{XX}- века ([[Васо Пелагић|Васа Пелагић]], [[Љубомир Ненадовић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Валтазар Богишић]], [[Стјепан Митров Љубиша]], [[Вук Врчевић]], [[Лаза Костић]], [[Симо Матавуљ]], [[Милан Јовановић Батут|Милан Јовановић-Батут]], П. А. Ровински, З. Војиновић. [[Никола I Петровић|Никола I]] и др.). Садржи богатиу грађу за проучавање политичке и културне историје Црне Горе. Дуги низ година је неговао књижевни фељтон, који је укинут [[1907]]. године.
Наставио је да повремено излази од [[22. јануар]]а [[1917]]. до [[18. јун]]а [[1922]]. (бр.96) у [[Париз]]у и [[Рим]]у, као званични лист [[Црногорске Владе у егзилу 1916-1922. године|црногорске владе у емиграцији]] (Глас Црногораца — ''-{La voix du Monténégrin}-).'' Влада Црне Горе у егзилу је поред Гласа Црногорца једно вријеме објављаивала и [[Српски лист]] у Женеви.
За време окупације Црне Горе, излазио је на Цетињу недељни лист Глас Црногораца — ''-{La voce del Montenegro}-'' као орган квинслиншког Привременог црногорског комитета, односно Цивилног комесаријата за Црну Гору, у почетку на српском и италијанском, а касније само на италијанском. Први број је изишао [[19. април]]а [[1941]]., а затим [[18. мај]]а [[1941]] — [[11. септембар|11. септембра]] [[1943]]. године.
| |||