|
== Филмски теоретичар ==
EisensteinАјзенштајн wasје aбио pioneerпионир inу the use ofупотреби [[Soviet montage theory|montageмонтаже]], a specific useспецифичног ofкоришћења [[film editing|уређивања филма]].<ref>{{Harvnb|Seton|1952|p=61}}</ref><ref>{{harvnb|Christie|Taylor|1994|pp=87–89}}</ref> HeОн andи hisњегов contemporaryсавременик, [[LevЛав KuleshovКуљешов]], twoдва ofсу theод earliestнајранијих filmтеоретичара theoristsфилма, arguedкоји thatсу montageтврдили wasда theје essenceмонтажа ofсуштина the cinemaфилма. HisЊегови чланци и књиге, articlesа andпосебно books—particularlyдела ''FilmФилмска FormФорма'' andи ''TheФилмски Film Senseсмисао''—explain, theдетаљно significance of montageобјашњавају inзначај detailмонтаже.
Његови списи и филмови наставили су да имају велики утицај на касније филмске ствараоце. Ајзенштајн је веровао да се уређивање може користити за више од самог излагања сцене или тренутка, путем „повезивања” сродних слика. Ајзенштајн је сматрао да се „судар” снимака може користити за манипулацију емоцијама публике и стварање филмских метафора. Он је веровао да идеју треба извести из сложености два независна снимка, уводећи елемент колажа у филм. Развио је оно што је он назвао „методе монтаже”:
His writings and films have continued to have a major impact on subsequent filmmakers. Eisenstein believed that editing could be used for more than just expounding a scene or moment, through a "linkage" of related images. Eisenstein felt the "collision" of shots could be used to manipulate the emotions of the audience and create film metaphors. He believed that an idea should be derived from the juxtaposition of two independent shots, bringing an element of collage into film. He developed what he called "methods of montage":
#Metric Метричка<ref>{{harvnb|Eisenstein|1949|p=72}}</ref>
#Rhythmic Ритмичка<ref>{{harvnb|Eisenstein|1949|p=73}}</ref>
#Tonal Тонална<ref>{{harvnb|Eisenstein|1949|p=75}}</ref>
#Overtonal Асоцијативнa<ref>{{harvnb|Eisenstein|1949|p=78}}</ref>
#Intellectual Интелектуална<ref>{{harvnb|Eisenstein|1949|p=82}}</ref>
EisensteinАјзенштајн taughtје film-makingпредавао duringснимање hisфилма careerтоком atсвог GIKкаријере whereу heГИК-у wroteгде theје curriculaнаписао forнаставни theплан directors'и програм за смер courseредитеља;<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=93}}</ref> hisњегове classroomнаставне illustrationsилустрације areсу reproducedрепродуковане inу Vladimirделу Nizhniĭ'sВладимира Низнија ''LessonsЛекције withса Eisenstein.Ајзенштајном''. ExercisesВежбе andи examplesпримери forза studentsученике wereзасновани basedсу onна renderingобради literatureлитературе suchкао asшто је [[HonoréОноре deде BalzacБалзак]]'sов ''[[Le PèreЧича GoriotГорио]].''<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=3}}</ref> AnotherЈош hypotheticalједна wasхипотетичка theвежва stagingбила ofје theпостављање [[HaitiХаити|Хаитске]]an struggleборбе forза independenceнезависност asкако depictedје inприказано Anatoliiу Vinogradov'sАнатоли Виноградовом ''The BlackЦрном Consulконзулу,''<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=21}}</ref> influencedделу asна wellчији byнастанак Johnје Vandercook'sутицало Џон Вандеркуково ''BlackЦрно Majesty.височанство''.<ref>{{harvnb|Leyda|Voynow|1982|p=74}}</ref>
Лекције из тог сценарија разрађивале су лик [[Жан-Жак Десалин]]а, поново одигравајући његово кретње, акције и драму која га окружује. Поред дидактике књижевног и драмског садржаја, Ајзенштајн је подучавао технике режије, фотографије и уређивања, подстичући развој индивидуалности својих студената, њиховог изражавања и креативности.<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|pp=148–155}}</ref> Ајзенштајнова педагогија, попут његових филмова, била је политички настројена и садржала је цитате [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] испреплетене са његовим учењем.<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=143}}</ref>
Lessons from this scenario delved into the character of [[Jean-Jacques Dessalines]], replaying his movements, actions, and the drama surrounding him. Further to the didactics of literary and dramatic content, Eisenstein taught the technicalities of directing, photography, and editing, while encouraging his students' development of individuality, expressiveness, and creativity.<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|pp=148–155}}</ref> Eisenstein's pedagogy, like his films, was politically charged and contained quotes from [[Vladimir Lenin]] interwoven with his teaching.<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=143}}</ref>
У својим почетним филмовима Ајзенштајн није користио професионалне глумце. Његове нарације су избегавале појединачне ликове и бавиле су се широким друштвеним питањима, а посебно [[Класни сукоб|класним конфликтом]]. Користио је стереотипне ликове, а улоге су биле испуњене необученим лицима из одговарајућих класа; он је избегавао давање улога [[Movie star|филмским звездама]].<ref>{{Harvnb|Seton|1952|p=185}}</ref> Ајзенштајнова визија [[комунизам|комунизма]] довела га је у конфликт са званичницима владајућег режима [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]]. Попут многих [[Бољшевици|бољшевичких]] уметника, Ајзенштајн је замишљао ново друштво које би потпуно субвенционисало уметнике, ослобађајући их од ограничења шефова и буџета, остављајући их потпуно слободним за стварање, али буџети и продуценти били су значајни за совјетску филмску индустрију као и за остатак света. Због ранијег рата, револуционарна и изолована нова нација није имала у почетку ресурсе да национализује филмску индустрију. Када је то учињено, ограничени ресурси - монетарни и у погледу опреме - захтевали су контролу продукције у једнако опсежном степену као и у капиталистичком свету.
In his initial films, Eisenstein did not use professional actors. His narratives eschewed individual characters and addressed broad social issues, especially [[class conflict]]. He used stock characters, and the roles were filled with untrained people from the appropriate classes; he avoided casting [[Movie star|stars]].<ref>{{Harvnb|Seton|1952|p=185}}</ref> Eisenstein's vision of [[communism]] brought him into conflict with officials in the ruling regime of [[Joseph Stalin]]. Like many [[Bolshevik]] artists, Eisenstein envisioned a new society which would subsidize artists totally, freeing them from the confines of bosses and budgets, leaving them absolutely free to create, but budgets and producers were as significant to the Soviet film industry as the rest of the world. Due to the fledgling war, the revolution-wracked and isolated new nation didn't have the resources to nationalize its film industry at first. When it did, limited resources—both monetary and equipment—required production controls as extensive as in the capitalist world.
== Почасти и награде ==
| 