Религиозност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 10:
Како, између вере и неверовања, између религиозности и нерелигиозности постоји мноштво специфичних прелазних стања ''човек се често колеба, када је неодлучан, несигуран, сумњичав и непостојан, при чему постоје путеви који из ових стања уздижу до истинске вере, и други путеви који воде у слепо огорчење.'' У том смислу понекад се испод плашта{{цитат|...теоретског неверовања у тајности живи права и дубока религиозност; и, обрнуто, често се иза јарко изражене црквене побожности скрива апсолутно недуховна душа са њеним потпуно безосећајним и бесрчаним психичким механизмима, познатим у науци под именом „наметљиви“ или „панични“…<ref name="Иван А. Иљин" >Иван А. Иљин, ''Поглед у даљину: Књига промишљања и надања'', Стари Бановци: Бернар, 2010, 312–318.</ref>|}}
Религиозним човеком треба називати само онога ко је успео да постигне духовно јединство — иако човек то јединство духа често постиже само у најтежим тренуцима свога живота — кад он и јесте заиста религиозан.{{цитат|Ако је човек духовно слаб, расцепљен или сметен, то онда значи да се његова религиозност тек јавља или се, напротив, разлаже и умире. У том случају, он не може да се моли; а онај, пак, ко је у таквом стању покушао да се моли, тај добро зна да је то био покушај прибирања у једно, духовног усредсређивања и узношења ка целовитости, покушај да, макар и на тренутак, постане духовно-тотално биће…<ref name="Иван А. Иљин" />|}}
== Економска неједнакост и религиозност ==
== Извори ==
{{reflist}}
| |||