Живан Милисавац — разлика између измена

Потиче из земљорадничке породице. Основношколско образовање започео је у [[Прњавор (Шабац)|Прњавору]] код [[Шабац|Шапца]] и [[Лешница|Лешници]] код [[Лозница|Лознице]], а наставио у [[Лаћарак|Лаћарку]] и [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Потом је похађао гимназију у Новом Саду. Студирао књижевност на Филозофском факултету у [[Загреб|Загребу]]у (1934-1935) и [[Београд|Београду]]у (1935-1939). Рано прихватио левичарске идеје. Као студент био је један од организатора Омладинског културно-привредног покрета (ОМПОК) 1936. године и уредник омладинског листа ''Наш живот'' (1936-1938).<ref name=":0" />

У септембру 1939. позван је на одслужење војног рока у противавионској одбрани у Београду, а затим у гарнизон у [[Алексинац|Алексинцу]]. Због комунистичке делатности војни рок му је продужен, па је у војсци остао све до [[Априлски рат|капитулације априла 1941]].<ref name=":0">{{Cite book| title = Енциклопедија Новог Сада. Књига 15, Мил-Моб.| last = |first=| publisher = Новосадски клуб "Добра вест| year = 2000| isbn = |location=Нови Сад| pages = 77-81}}</ref>

Првих година [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] живи илегално у Сремској Каменици, да би се у септембру 1943. прикључио партизанима. У [[Четврта војвођанска ударна бригада|IV војвођанској бригади]] био је задужен за културно-просветни рад, а када је бригада прешла у Источну Босну, постављен је за комесара пратеће чете бригадног штаба. У фебруару 1944. премештен је у Агитпроп [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Главног штаба Војводине]], где је радио на информативним билтенима. Од маја 1944. до ослобођења Новог Сада, 29. октобра 1944, уређивао је партизански лист ''Истина''.<ref name=":0" />

У два наврата обављао функцију секретара Матице српске (1945-1953 и 1957-1969), а од 1983. до 1991. био је председник Матице. ''[[Летопис Матице српске]]'' уређивао од 1945. до 1957. године. Играо важну улогу у организацији [[Новосадски договор|Новосадског договора]] о језику (1954), када је одлучено да се приступи писању Речника [[Српскохрватски језик|српскохрватског књижевног језика]] и изради новог [[Правопис српскога језика|правописа]]. Неки од пројеката у чијем је осмишљавању и реализацији учествовао Милисавац укључују капиталну едицију Матице и [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] "Српска књижевност у сто књига", као и вишетомни ''Лексикон писаца Југославије'' и ''Југословенски књижевни лексикон''.<ref name=":0" />

Учествовао у оснивању [[Стеријино позорје|Стеријиног позорја]] (1956) и [[Змајеве дечје игре|Змајевих дечјих игара]] (1957), чији је председник био у два мандата (1957-1962 и 1974-1982). Биран је за члана Савета за културу Војводине и Србије (1951-1960) и за посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]] (1963-1965). За редовног члана ВАНУ изабран је 1987, а након њеног укидања постао је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].<ref>{{Cite web| url = http://www.ogranak.sanu.ac.rs/IstClan.aspx?arg=1084| title = Преминули члан Огранка| last = |first=| date = |website=www.ogranak.sanu.ac.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date accessdate = }}</ref>