Волтер Шира — разлика између измена

| датум_смрти = {{Датум смрти|2007|05|03|1923|03|12| год = да}}

| одликовања = <div style="float:left;padding-right:1em;">[[Датотека:Dfc-usa.jpg|20px| link = Distinguished Flying Cross (United States)]]</div> [[Датотека:NASA Distinguished Service Medal.jpg|20px| link = NASA Distinguished Service Medal]]</div> [[Датотека:Air Medal front.jpg|20px]]</div>

Шира је рођен у Хакенсаку, Њу Џерзи, [[12. март]]а [[1923]]. године, као син Волтера старијег и Флоренс Шилито. Од 15. године је управљао очевим авионом, који је био ветеран [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Био је активан у Младим извиђачима САД, и завредео чин -{''First Class Scout''}-.<ref>{{cite web| url = http://www.scouting.org/About/FactSheets/scouting_space.aspx | title = Scouting and Space Exploration | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160304032406/http://www.scouting.org/about/factsheets/scouting_space.aspx | archivedate = 4. 033. 2016. }}</ref> Након завршетка основне школе [[1936]]. године, уписује средњу школу Двајт Мороу, коју је завршио [[1940]]. године и отишао на студије на Инжењерски колеџ у [[Њуарк (Њу Џерзи)|Њуарку]] (данас познат као Технолошки институт Њу Џерзи), да би [[1942]]. био примљен на Америчку морнаричку академију, на којој је дипломирао као инжењер ваздухопловне технике јуна [[1945]]. године. Након тога, служио је пред крај рата као поморски официр, а потом послат на летачку обуку коју је успешно завршио [[1948]]. године.

Након селекције, започета је тешка обука за будуће космичке летове. Шира је први пут полетео у октобру [[1962]]. на ''Сигма 7'' лету, претходно служећи као резерва Скоту Карпентеру на ''Аурори 7''. После успешног лета, доказао је руководству НАСА да се на њега може озбиљно рачунати и у наставку [[Свемирска трка|свемирске трке]], па је, након позиције резервног командног пилота на мисији Џемини 3, постао је командни пилот Џеминија 6А, и у децембру [[1965]]. године ушао у историју као први човек који је извео космички рандеву, тј. приближио у лету своју летелицу другој, што је био један од важних корака у формирању стратегије одласка на [[Месец]].<ref>{{cite web| url = https://history.nasa.gov/40thmerc7/schirra.htm| title = Wally Schirra Mercury bio| publisher = NASA}}</ref>

Но, након незгоде на Аполу 1, амерички космички програм је пролонгиран, а он је постављен за команданта рискантног [[Аполо 7|Апола 7]]. Октобар [[1968]], и период праћен бурним дешавањима у [[Вијетнамски рат|Вијетнаму]], те је америчку јавност било потребно смирити. То ће дефинитивно уследити успехом мисије [[Аполо 8]], док је Шира изванредно командовао Аполом 7, и извршио лет толико успешан да је лет на Месец постао сасвим известан већ у години која је долазила. Такође, Шира и његова посада, пилот командног модула Ајзли и пилот лунарног модула Канингем, ушли су у историју и по првом успешном ТВ преносу из свемира, за шта је завређена и [[награда Еми]]. Ипак, искри између Шире и контроле мисије на Земљи је било због неслагања око распореда током мисије, а након Ширине прехладе ствари су се погоршале. Ипак, на крају је све срећно завршено, а ниједан од тројице астронаута није поново летео у свемир, мада је Шира већ пре лета најавио повлачење. У свемиру је провео 12 дана, највише од свих Меркјури астронаута. Пензионисао се 1. јула [[1969]]. године у чину [[Капетан бојног брода|капетана]].<ref>{{cite web| url = https://www.jsc.nasa.gov/Bios/htmlbios/schirra-wm.html| title = Wally Schirra bio| publisher = NASA}}</ref>

| width = 150

* {{officialзванични websiteвеб-сајт|http://www.wallyschirra.com/|Official website of Wally Schirra}}