Пајсије Хиландарац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 24:
Он је аутор ''Историје словенобугарске'' (1762), у основи прве бугарске историје, од потопа и старозаветних прича до [[Константин Шишман|Константина Шишмана]], господара [[Ћустендил|Велбужда]], који је прихватио турско вазалство. У поглављу „О словенским учитељима“ даје прву словенску културну историју. За своју историју, надахнуту духом препорода, Пајсије Хиландарац се користио домаћим изворима, ''Краљевством Словена'' [[Мавро Орбин|Мавра Орбинија]], Црквеним годишњацима од Христовог рођења до 1198. године [[Цезар Барони|Цезара Баронија]] и ''Стематографијом'' [[Христофор Жефаровић|Христифора Жефаровића]].
Пајсије Хиландарски, монах "бугарског порекла" писао је своју књигу под великим утицајем [[Јован Рајић|Јована Рајића]], "првог српског историчара". Архимандрит ковиљски Рајић је прикупљајући грађу за своје чувено дело "Историја разних словенских народа..." дошао у лето 1758. године на Свету Гору. Провео је два месеца истражујући по манастирима Хиландару и Зографу. Видео је у Хиландару пуне сандуке старих рукописа, "а међу њима мноштво хрисовуља српских краљева и царева". Хиландарски монаси "чији је национални састав био мешовит тада" му међутим нису хтели дати све на увид, а извесну помоћ је добио једино од "Бугарина, проигумана Пајсија". Тај сусрет је био далеко кориснији за Пајсија, јер је током разговора са Рајићем "био упознат са његовим радом у Русији, на прикупљању литературе и документације из прошлости јужнословенских народа, као и о методологији Рајићевог научноистраживачког рада." Другу прилику је искористио Пајсије априла-маја
По српском књижевнику и дипломати Иванићу, Пајсије Хиландарац је био "Србин из Самокова", а не Бугарин. Као хиландарски калуђер ишао је у Русију, где је "дошао до сазнања да је Бугарин".<ref>Иван Иванић: "Из црквене историје Срба у Турској", Београд 1902. године</ref>
|