Пајсије Хиландарац — разлика између измена

Пајсије Хиландарски, монах "бугарског порекла" писао је своју књигу под великим утицајем [[Јован Рајић|Јована Рајића]], "првог српског историчара". Архимандрит ковиљски Рајић је прикупљајући грађу за своје чувено дело "Историја разних словенских народа..." дошао у лето 1758. године на Свету Гору. Провео је два месеца истражујући по манастирима Хиландару и Зографу. Видео је у Хиландару пуне сандуке старих рукописа, "а међу њима мноштво хрисовуља српских краљева и царева". Хиландарски монаси "чији је национални састав био мешовит тада" му међутим нису хтели дати све на увид, а извесну помоћ је добио једино од "Бугарина, проигумана Пајсија". Тај сусрет је био далеко кориснији за Пајсија, јер је током разговора са Рајићем "био упознат са његовим радом у Русији, на прикупљању литературе и документације из прошлости јужнословенских народа, као и о методологији Рајићевог научноистраживачког рада." Другу прилику је искористио Пајсије априла-маја 18611761. године, када је посетио Рајића у Карловцима, и дошао код њега у додир са литературом, коју је имао код себе домаћин. Пајсије је видео до каквих резултата је дошао Рајић, користио је његове књиге попут аутора Орбинија, Баронија, Орфелина, Жефаровића и друге, и то му је омогућило да успешно уради своје дело.<ref>Климент Џабазовски: "Културно-политичке везе Бугара с Кнежевином Србијом...", Београд 1982. године</ref>