Воз — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 6:
Иако је кроз историју, [[Водена пара|пара]] била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи [[дизел-гориво|дизел]] или [[електрична струја]] за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине.
[[Железничка пруга|Пруге]] по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.<ref>{{cite web| title = Magnetic Levitation Trains| url = http://www.lanl.gov/orgs/mpa/stc/train.shtml| website = Los Alamos National Laboratory| publisher = Los Alamos National Laboratory| accessdate = 17.
Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.
Ред 27:
Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.
Недавна варијација електричних локомотива је локомотива горивих ћелија.<ref>{{cite web| url = http://www.hydrogencarsnow.com/blog2/index.php/hydrogen-vehicles/i-hear-the-hydrogen-train-a-comin-its-rolling-round-the-bend/| title = I Hear the Hydrogen Train a Comin', It's Rolling Round the Bend – Hydrogen Cars Now| author = Hydro Kevin Kantola | work = Hydrogen Cars Now}}</ref> Локомотиве горивних ћелија комбинују предност одсуства инсталираних електричних система, са предностима беземисионог рада. Међутим, постоји значајан почетни трошак за таква [[Возило горивних ћелија|возила горивних ћелија]].
== Путнички возови ==
Ред 35:
Путнички воз је онај који обухвата кола која превозе путнике и који често може да буде врло дугачак и брз. Он може да буде вишеструка јединица са самосталним погоном или [[железничка кола]], или комбинација са једном или више [[локомотива]] и једном или више приколица без погона познатих као [[путничка кола]]. Путнички возови путују између [[Железничка станица|станица]] или [[Жељезничка станица|депоа]], на којима се путници могу укрцати и искрцати. У већини случајева, путнички возови раде на фиксном [[Ред вожње|реду вожње]] и имају супериорна права коришћења колосека у односу на [[Теретни воз|теретне возове]].
За разлику од теретних возова, путнички возови морају да снабдевају свака кола са [[Електрична струја|струјом ниског напона]] ради осветљења и грејања, између осталог. Ова струја може да долази директно од локомотиве која је [[Главни покретач (локомотива)|главни покретач]] (из генератора модификованог за ту сврху), или из засебног [[Дизел-локомотива|дизел генератора]] у локомотиви. За услуге путничког саобраћаја на даљинским рутама, где локомотива са одговарајућом опремом није увек доступна, може се користити засебни генератор.<ref>{{cite news | last = Johnson| first = Bob| title = Head-end power | date = 1.
Надзор путничког воза је у надлежности [[Кондуктер (железница)|кондуктера]]. Њима обично помажу други чланови посаде, као што су сервисери или [[портер (железница)|портери]]. Током периода путне вожње [[Северна Америка|Северно Америчком]] железницом, возови на даљину су носили два кондуктера: горе поменутог кондуктера воза и [[Pullman Company|Пулмановог кондуктера]],<ref>{{cite web| url = http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana| title = South Shore Journal - Marktown: Clayton Mark’s Planned Worker Community in Northwest Indiana| last = User| first = Super| publisher = |
| last = Bedingfield
| first = Robert E.
Ред 43:
| newspaper = New York Times
| location =
| pages = 71,77
| language =
| publisher =
| date = 23. 11. 1968.
| url = https://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9D0DE6D7123AEF3BBC4B51DFB7678383679EDE
| accessdate = 24.
| last = Drury
| first = George H.
Ред 54:
| title = Who built the streamliners: Historical profiles of North American passenger-car builders
| newspaper = TRAINS magazine
| date = 5.
| url = http://trn.trains.com/en/Railroad%20Reference/Railroad%20History/2006/06/Who%20built%20the%20streamliners.aspx
| accessdate = 24. 11. 2010}}</ref>
Многи [[Луксузни воз|путнички возови]] који пружају престижне траспортне услуге су добили [[Списак имена путничких возова|специфична имена]], нека од којих су постала [[Познати возови|позната]] у литератури и фикцији.<ref>{{cite web| url = http://www.kingswayrc.com/gcst/roster/1205.html | title = Archived copy | accessdate = 21.
Неки путнички возови, на дугим и кратким релацијама, користе кола на [[Bilevel rail car|два дека]] да би могли да превезу више путника по возу.<ref>{{cite news| url = http://www.montrealgazette.com/technology/green+trains+know+says/4084097/story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20110114214213/http://www.montrealgazette.com/technology/green%2Btrains%2Bknow%2Bsays/4084097/story.html|dead-url=yes|archive-date = 14.
=== Возови на даљину ===
Ред 70:
{{Main|Воз велике брзине}}
Једна приметна и растућа категорија возова на дуга растојања је железница велике брзине. Генерално, железница велике брзине се креће брзинама изнад {{convert|200|km/h|mph|-1| abbr = on}} и често функционише на наменском колосеку који је дизајниран и опремљен да прихвати возове велике брзине. Јапански [[Шинкансен]] који је популарно познат као „воз-метак” је почео са радом 1964. године, и био је први успешан пример путничког железничког система велике брзине.
Најбржи воз на точковима који креће по шинама је француски [[ТЖВ]] (-{Train à Grande Vitesse}-, дословно „воз велике брзине”), који је достизао брзину од {{convert|574.8|km/h|mph|1| abbr = on}}, двоструку брзна полетања [[jet airliner|авиона]] [[Boeing 727|Боинг 727]], под условима тестирања 2007. године. Највећа брзина која је тренутно достиже при планираном моду вожње је {{convert|350|km/h|mph|-1| abbr = on}} на системима [[Beijing–Tianjin intercity railway|међуградске жељезнице Пекинг–Тјенцин]] и [[Воз велике брзине Вухан-Гуангџоу|возу велике брзине Вухан–Гуангџоу]]
У већини случајева, путовање возом велике брзине је временски и трошковно конкурентно са ваздушним саобраћајем када растојања не прелазе {{convert|500|to|600|km|mi|-1| abbr = on}}, јер аеродромске процедуре [[check-in|чекирања]] и укрцавања могу да додају неколико сати на само време транзита.<ref>{{cite book| author = Central Japan Railway | title = Central Japan Railway Data Book 2006 | year = 2006 | pages = 16}}</ref> Исто тако, трошкови рада железнице на овим раздаљинама могу бити нижи када се узму у обзир количина [[jet fuel|горива]] које конзумира [[airliner|путнички авион]] током [[takeoff|полетања]] и успона. Како се пређено растојање путовања повећава, ови трошкови постају мање изражени, и ваздушно путовање постаје конкурентније.
Нека опрема железнице високе брзине примењује технологију [[tilting train|нагибања]] ради побољшања стабилности на завојима. Примери такве опреме су [[Advanced Passenger Train|Напредни путнички воз]] (-{APT}-), [[Пендолино]], [[N700 Series Shinkansen|Шинкансен серије Н700]], [[Амтрак]]ова [[Acela Express|Ацела Експрес]] и [[Талго]]. Нагибање је динамична форма [[Cant (road/rail)|суперелевације]], која омогућава саобраћају при ниским и великим брзинама да користи исти колосек (иако не истовремено), као и стварање удобније вожње за путнике.
Ред 102:
==== Приградски возови ====
[[Датотека:Mumbai Train.JPG|thumb|250px|[[Mumbai Suburban Railway|Мумбајски приградски возови]] превозе 7,24 путника дневно.<ref>{{cite web | url = http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | work = Official webpage of Mumbai Railway Vikas Corporation | title = Overview Of the existing Mumbai Suburban Railway | accessdate =
За краћа растојања многи градови имају мрежу [[commuter train|приградских возова]] који опслужују град и предграђа. Возови су веома ефикасан [[mode of transport|мод транспорта]] за задовољавање великих транспортних захтева [[метропола]]. У поређењу са друмским саобраћајем, мноштво људи се преноси користећи знатно мању површину земљишта и са мало загађења ваздуха. Приградска железница исто тако има дуже опсеге у поређењу са брзим транзитним системима. Услед релативно мање фреквенције они могу делити колосеке са другим возовима.<ref>{{Cite web| url = http://www.differencebetween.info/difference-between-metro-and-local-train| title = Difference between Metro and Local Train| last = Sangeeta| date =
Неки вагони могу бити постављени тако да имају више места за стајање него седишта, или да олакшају ношење [[Baby transport#Pushable vehicles|колица за децу]], [[бицикл]]ова или [[wheelchair|инвалидских колица]]. Неке земље имају [[Bilevel car|двоспратне]] путничке возове за употребу у густо насељеним подручјима. Разни оператери приградских возова (e.g. [[Sydney Trains|Сиднејски возови]], [[NJ Transit Rail Operations|Њу Џерзи транзит]], [[Réseau Express Régional|Париз РЕР]]) користе двоспратне возове. Двоспратни возови пружају повећан капацитет чак и кад је ред вожње ређи.<ref>{{Cite news| url = http://www.abc.net.au/news/2014-04-11/barry-ofarrell-sydney-trains-claim-doubtful/5371446| title = Single-decker v double-decker trains: Barry O'Farrell's claim doubtful| date =
Понекад екстремна загушења путничких возова постају проблем. На пример, око 3,5 милиона путника се свакодневно вози на [[Yamanote Line|Јаманот линији]] у Токију, Јапан, са њених 29 станица. У поређењу с тим [[Њујоршки метро]] превози 5,7 милиона путника дневно на 25 линија које опслужују 472 станица. Да би се изборили са великим саобраћајем, специјални кола у којима су клупе седишта подигнуте би се обезбедило више простора за стајање само током јутарњих часовима вожње (до 10 ујутро), послују у Токију ([[E231 series|E231 серија]] воза). У прошлости овај воз је имао двоје кола са шест врата на свакој страни да би се скратило време током кога путници улазе и излазе у станици.
Ред 139:
{{Main|Једноколосечна железница}}
Једноколосечне железнице су развијене како би се задовољиле саобраћајне потребе урбаног транзита, састоје се од воза који се креће на једној шини, типично подигнутој изнад нивоа улица. Једноколосечна железница представља релативно мали део свеукупног жељезничког система. Скоро сви једноколосечни возови користе линеарне индукционе моторе.<ref>{{Cite web| url = http://www.hitachi-rail.com/products/rolling_stock/linear/index.html| title = Linear Motor Driven System : Hitachi-Rail.com| last = Ltd.| first = Hitachi| website = www.hitachi-rail.com| language = en|
==== МАГЛЕВ воз ====
{{Main|МАГЛЕВ воз}}
Да би се остварио много бржи саобраћај на преко {{convert|500|km/h|mph| abbr = on}}, иновативна маглев технологија је истраживана од почетка 20. века. Технологија користи магнете за левитацију воза изнад колосека, чиме се смањујује трење и омогућавају веће брзине. Први прототип био је приказан 1913. године, а први комерцијални маглевски воз био је [[airport shuttle|аеродромски воз]] уведен 1984. године.
[[Shanghai Maglev Train|Шангајски магле воз]], отворен 2003. године, најбржи је комерцијални железнички систем. Он функционише на брзинама до {{convert|430|km/h|mph| abbr = on}}. Маглев је кориштен на рутама међуградског [[Јавни превоз|јавног превоза]].
[[Датотека:Neue Mühle 3.jpg|right|thumb|250px|[[Bombardier Talent|Бомбардијер Талентова]] артикулисана регионална железничка кола.]]
Ред 152:
=== Шинска кола ===
Шинска кола ({{јез-ен|Railcar}}) у [[British English|британском]] и [[Australian English|аустралијском]] енглеском су самоходна [[Rail transport|железничка]] [[Vozilo|возила]] дизајнирана за [[транспорт]] путника. Термин „шинска кола” се обично користи у смислу воза који се састоји од појединачног [[Putnička kola|вагона]] (кочије, аута), са возачком кабином на једном или оба краја. Неке железнице, e.g., [[Great Western Railway|Велика западна железница]], користе термин [[Railmotor|железнички мотор]]. Ако кола имају способност повлачења целог воза,
== Галерија ==
Ред 186:
| title = The Train
| publisher = Carlton Publishing Group
| year = 2005
| postscript = <!--None-->
| isbn = 978-1-84442-345-3}}, 256 pp.
{{refend}}
| |||