Књига — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datumi
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
'''Књига''' (<small>порекло речи нејасно; могуће од [[старословенски језик|старословенске]] ''кеннинг'' — знак, белешка</small>), у ширем смисли означава сваки писмом фиксиран језични документ већег обима, забележен на лако преносивом материјалу. Предуслов за појаву књиге било је постојање [[Писмо|писма]] и одговарајућег материјала на коме би се писало. <ref name="enciklopedija">[http://www.enciklopedija.hr/ Hrvatska enciklopedija]</ref> Књига је и обично преносиви физички објекат и тело нематеријалних репрезентација или интелектуалног објекта чији материјални знакови су написане или нацртане линије.
 
Као физички објекат, књига је обично свежањ углавном правоугаоних [[Page (paper)|страница]] (направљених од [[папирус]]а, [[Пергамент|пергамента]], [[велум]]а или [[папир]]а) оријентираних са једном дужом страном (било лево или десно, у зависности од правца у коме се чита писмо) везаних, зашивених или другачије фиксираних заједно, а затим [[bookbinding|књиговезаних]] за флексибилну кичму заштитних [[Book cover|корица]] од тежег, релативно крутог материјала, тако да, када се отворена предња корица преклопи са довољно масовном количином листова, књига може да лежи равно.<ref>{{harvnb|IEILS, ||p. =41}}</ref> Технички израз за овај физички аранжман је ''[[кодекс]]'' (у множини ''кодекси''). У историји ручне физичке подршке за дуготрајне писане композиције или записе, кодекс замењује свог непосредног претходника, [[Scroll|свитак]].
 
Као интелектуални објекат, књига је прототипски састав толико велике дужине да је потребно знатно улагање времена за њено састављање и још увек значајнoзначајно, мада не толико обимнoобимно, улагање времена за читање. Овај осећај књиге има ограничен и неограничен смисао. У ограниченом смислу, књига је самодовољна секција или део дужег састава, што је употреба која одражава чињеницу да су у древним временима дуги радови требали бити написани у неколико свитака, а сваки свитак је морао бити идентификован књигом коју је садржао. Тако, на пример, сваки део [[Аристотел]]ове [[Physics (Aristotle)|''Физике'']] се зове књига, као што и [[Библија]] обухвата мноштво различитих књига. У неограниченом смислу, књига је композициона целина таквих секција, било да се зову књиге или поглавља или делови, они су делови.
 
Међутим интелектуални садржај у физичкој књизи не мора бити састав, да би се назвала књигом. Књиге се могу састојати само од цртежа, гравира или [[фотографија]], или таквих ствари као што су [[укрштене речи]] или лутке за изрезивање. У физичкој књизи странице могу остати празне или могу садржати апстрактан скуп линија као подршку за текуће уносе, нпр. [[Рачуноводство|рачуноводствених]] налога, књига заказивања, књига извештаја, књига [[аутограм]]а, [[Свеска|бележница]], дневник или [[роковник]], или блок за цртање. Неке физичке књиге направљене су са страницама које су дебеле и довољно чврсте да подржавају друге физичке објекте, као што је албум (за новинске чланке, [[лист]]ове, [[цвет]]ове, ...) или фотографски албум.
Ред 17:
* (д) Сепарати, тј. репринти дела књиге или већ објављеног часописа, под условом да имају наслов и посебну пагинацију и да представљају посебан рад;
* (е) Публикације које чине део серије, али које чине одвојене библиографске јединице;
* (ф) Илустровани радови: (i) Збирке штампаних материјала, репродукције уметничких дела, цртежа итд., када такве колекције формирају потпуне, пагиниране томове и када су илустрације праћене објашњавајућим текстом, колико год кратким, који се односи на ове радове или саме уметнике; (ii) Албуми, илустроване књиге и [[памфлет]]и написани у облику континуираних нарација, са сликама које илуструју одређене епизоде; (iii) Албуми и сликовнице за децу; (iv) [[Стрип]]ови.<ref>{{cite web|url=http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID=13146&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html|title = Revised Recommendation concerning the International Standardization of Statistics on the Production and Distribution of Books, Newspapers and Periodicals: UNESCO|website=portal.unesco.org}}</ref>
{{colend}}
Један лист у кодексу је [[Recto and verso|лист]], а свака страна листа је [[page (paper)|страница]].
 
Иако се у обичном академском жаргону [[монографија]] схвата као специјалистички академски рад, а не референтни рад о појединачном научном предмету, у [[Library and information science|библиотекарској и информационој науци]] ''монографија'' има много шире значење и означава било коју несеријску публикацију комплетну у једном [[Volume (bibliography)|тому]] (књизи) или ограниченом броју томова (чак и роман попут [[Марсел Пруст|Прустовог]] дела [[У трагању за изгубљеним временом|''У трагању за изгубљеним временом'']] у седам томова), за разлику од серијских публикација попут [[часописа|магазина]], [[Academic journal|журнала]] или [[новине|новина]]. Страствен читалац или колекционар књига или заљубљеник у књиге је [[Bibliophilia|библиопфил]] или колоквијално, „књишки мољац”. Продавница где се књиге [[Bookselling|купују и продају]] је [[књижара]]. Књиге се такође продају на другим местима. Књиге се могу позајмити из [[Lending library|библиотека]]. [[Гугл]] процењује да је од 2010. године објављено око 130.000 различитих наслова.<ref>{{cite web |url=http://booksearch.blogspot.com/2010/08/books-of-world-stand-up-and-be-counted.html | date = 5. 8. 2010 |title = Books of the world, stand up and be counted! All 129,864,880 of you|accessdate=August 15, 2010 |quote=After we exclude serials, we can finally count all the books in the world. There are 129,864,880 of them. At least until Sunday. }}</ref> У неким богатијим нацијама, продаја штампаних књига је опала због употребе [[електронска књига|електронских књига]],<ref>{{citeCite book|last1 last = Curtis|first1first=George|title = The Law of Cybercrimes and Their Investigations| year = 2011|pagepages = 161}}</ref> мада је и продаја самих електронских књига опала у првој половини 2015.<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/09/23/business/media/the-plot-twist-e-book-sales-slip-and-print-is-far-from-dead.html | dateyear = 22. 9. 2015 |title = The Plot Twist: E-Book Sales Slip, and Print Is Far From Dead |accessdate=October 8, 2015 |publisher=The New York Times}}</ref>
 
== Етимологија ==
Енглеска речи -{''book''}- потиче од [[Староенглески језик|староенглеске]] речи -{„''bōc''”}-, која је изведена из [[Германски језици|германског]] корена -{„*bōk-”}-, [[cognate|когната]] са -{„''[[Буква|beech]]''”}-.<ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/book |title = Book |publisher=Dictionary.com |date= |accessdate=November 6, 2010}}</ref> Слично томе, у [[Словенски језици|словенским језицима]] (на пример, [[Руски језик|руском]], [[Бугарски језик|бугарском]], [[Македонски језик|македонском]]) „буква” („слово”) је когнат са „буквом”. У руском и у [[Српски језик|српском]] и македонском, реч -{„букварь”}- или „буквар” се специфично односи на уџбеник основине школе који помаже деци да савладају технике читања и писања. Стога се претпоставља да је најраније [[Индоевропски језици|индоевропско]] писање можда било урезано у кори букве.<ref>{{cite web|url=http://www.northvegr.org/holy/b.php|archive-url=https://web.archive.org/web/20081103044850/http://www.northvegr.org/holy/b.php|dead-url=yes|archive-date=November 3, 2008|title = Northvegr - Holy Language Lexicon| date = 3. 11. 2008|publisher=|accessdate=December 30, 2016}}</ref> Слично томе, латинска реч -{''codex''}-, која означава књигу у модерном смислу (везану и са засебним листовима), првобитно је значила „блок дрвета”.
 
== Историја ==
Ред 30:
 
=== Антика ===
[[Датотека:Tablet describing goddess Inanna's battle with the mountain Ebih, Sumerian - Oriental Institute Museum, University of Chicago - DSC07117.JPG|thumb|250п|[[Сумер]]ска [[глинена таблица]], тренутно смештена у [[University of Chicago Oriental Institute|Орјенталном институту]] при [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]], уписана текстом песме ''[[Inanna#Justice myths|Инана и Ебих]]'' која је дело свештенице [[Енхедуана]], првог аутора чије је име познато<ref>{{cite book|authorlast=Roberta Binkley|first=Roberta|title = Rhetoric before and beyond the Greeks| year = 2004|publisher=SUNY Press|isbn=9780791460993|pages=47|chapter=Reading the Ancient Figure of Enheduanna| pages = 47}}</ref>]]
 
Кад су [[History of writing|системи писања]] настали у [[Цивилизација|древним цивилизација]], разни предмети, као што су камен, [[Глинена таблица|глина]], кора дрвета, металне плоче и кости су кориштени за писање; они се проучавају у [[Епиграфика|епиграфици]].
Ред 75:
Међутим, умножавање књига механичким путем од давнина је привлачило људску пажњу. Већ у старом веку појавили су се и први начини механичког умножавања књига. Још су [[Вавилонци]] употребљавали посебне калупе израђене у негативу, који су притиском на глинену плочу на њој остављали читљив текст. Касније се јавља [[ксилографија]], отискивање штампаних страна помоћу дрвених клишеа. У Кини су се још почетком нове ере појавиле претече штампане књиге – дрворезне књиге штампане помоћу резбарених дрвених плочица.
 
У Европи се књиге штампане техником ксилографије појављују крајем 14. века. Дрвене плоче резане су у негативу, отискиване само на једну страну папира, а онда су папири спајани лепљењем и добијани листови. Спајањем оваквих листова добијале су се тзв. блок књиге. Од многобројних блок књига с прве половине 15. века до данас је сачувано свега стотинак примерака.<ref name="barac"/>
 
== Штампарска машина ==
Ред 93:
== Књига код Срба ==
[[Датотека:Narodna biblioteka Beograd.jpg|250px|мини|десно|[[Народна библиотека Србије]]<ref name="3veka">[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:422274-Tri-veka-burne-istorije-Narodne-biblioteke-Srbije Три века бурне историје Народне библиотеке Србије („Вечерње новости“, 1. март 2013)], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>]]
 
* Најстарија сачуване [[Рукописна књига|рукописне књиге]] писане [[Ћирилица|ћирилицом]] потичу из 12. века. Најзначајнија међу њима је [[Мирослављево јеванђеље]].
* 4. јануара 1494 објављена је [[Штампарија Црнојевића|прва књига на словенском југу]] штампана ћирилицом. То је био [[Октоих|Октоих првогласник]].<ref>[http://www.rastko.rs/isk/isk_09.html Ивић, Павле; Пешикан, Митар: „Српско штампарство“, ''Пројекат Растко'']</ref>
* 4. августа 1552. године ѕавршено је штампање прве књиге одштампане у Београду. То је било [[Београдско четворојеванђеље]].<ref>[http://www.bgb.rs/index.php/2-uncategorised/753-463-r-d-nd-n-b-gr-ds-g-c-v-r-v-nd-lj-u-bibli-ci-gr-d-b-gr-d „463. рођендан Београдског четворојеванђеља у Библиотеци града Београда“, ''Библиотека града Београда'']</ref>ој
* Године 1934. [[Радивој С. Момирски]] из Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) објавио је '''најкраћу књигу на свету'''. Њен наслов је био (питање): "Шта управља светом?", а '''једина реч''' у целој "књизи", на трећој страни је била (одговор): "[[новац]]". Исте године је књига, чија је цена један динар, имала три издања. Аутор је био на путу да се на брзину обогати.<ref>Никола Шлајх: "Монографија града Великог Бечкерека", Зрењанин 2018. године</ref>
 
== Види још ==
Линија 118 ⟶ 117:
 
== Литература ==
* {{Cite book| last = Curtis|first=George|title = The Law of Cybercrimes and Their Investigations| year = 2011|pages = 161}}
{{refbegin|30em}}
* {{Citation
Ред 130:
| page =
}}
* "IEILS": [https://books.google.co.uk/books?id=gvzfCgAAQBAJ&pg=PA41 "Book"], in ''International Encyclopedia of Information and Library Science'', Editors: John Feather, Paul Sturges, 2003, Routledge,. {{ISBNpage|1134513216 year = | id = ISBN 1-134-51321-6}}, 9781134513215
* [[Tim Parks]] (August 2017), [http://www.nybooks.com/daily/2017/08/15/the-books-we-dont-understand/ The Books We Don’t Understand], ''New York Review of Books''
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1998–2002 | title = The Cambridge history of the book in Britain | edition= | publisher= Cambridge University Press | location= Cambridge UK ; New York | id= {{ISBN| 0-521-57346-7}} (v. 3), {{ISBN| 0-521-66182-X}} (v. 4)}} Contents: v. 1 ed. Richard Gameson (publication forthcoming 2008), v. 2 eds. Nigel Morgan and Rod Thomson (publication forthcoming 2007), v. 3 1400–1557 eds. Lotte Hellinga and J.B. Trapp, v. 4 1557–1695 eds. John Barnard and D.F. McKenzie, with the assistance of Maureen Bell.
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1989 | title = Histoire de l'édition française | edition= | publisher= Fayard : Cercle de la Librairie | location= Paris | id={{ISBN| 2-213-02399-9}} (v. 1)}} v. 1–4 ; eds. Roger Chartier and [[Henri-Jean Martin]].
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1988 | title = Histoire des bibliothèques françaises | edition= | publisher= Promodis-Éd. du Cercle de la Librairie | location= Paris | id={{ISBN| 2-903181-72-1}} (v. 1)}} v. 1–4 ; eds. André Vernet, Claude Jolly, [[Dominique Varry]], Martine Poulain.
* {{cite book|author=[[Ann M. Blair|Blair, Ann]] (2010).|title = ''Too Much to Know: Managing Scholarly Information before the Modern Age''. |location=|publisher=Yale University Press.| {{ISBNyear = 2010| isbn=978-0300165395}}.
* {{citeCite book | firstref = Rogerharv | last = Chartier |first=Roger| authorlink= | year = 2005 | title = Inscrire et effacer : culture écrite et littérature (XIe-XVIIIe siècle) | edition= | publisher= Gallimard : Le Seuil | location= Paris | id = ISBN 2-02-081580-X}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= Kai-Wing | last= Chow | authorlink= | year = 2004 | title = Publishing, Culture, and Power in Early Modern China | edition= | publisher= Stanford University Press | location= Stanford | id = ISBN 0-8047-3368-6}}
* Craughwell, Thomas J., and Damon Smith (2004). ''Q.P.B. Short History of the Paperback, and Other Milestones in Publishing''. New and updated ed. New York: Quality Paperback Book Club. {{ISBNpage| year = | id = ISBN 1-58288-104-9| pages = }}
* {{citeCite book | firstref = Josephharv | last = Dane |first=Joseph| authorlink= | year = 2003 | title = The Myth of Print Culture: Essays on Evidence, Textuality, and Bibliographical Method | edition= | publisher= University of Toronto Press | location= Toronto | id = ISBN 0-8020-8775-2 |idisbn={{ISBN|9780802087751}}}}
* [[Robert Darnton|Darnton, Robert]] (2009). ''The case for books: Past, present, and future''. PublicAffairs.
* {{citeCite book | firstref = Robertharv | last = Darnton |first=Robert| authorlink= Robert Darnton | year = 1985 | title = The great cat massacre and other episodes in French cultural history | edition= | publisher= Penguin | location= Harmondsworth | id = ISBN 0-14-055089-5}}
* {{citeCite book | firstref = Davidharv | last = Diringer |first=David| authorlink= David Diringer | year = 1982 | title = The book before printing : ancient, medieval, and oriental | edition= | publisher= Dover | location= New York | id = ISBN 0-486-24243-9}}
* {{citeCite book | firstref = Elizabethharv | last = Eisenstein |first=Elizabeth| authorlink= Elizabeth Eisenstein | year = 2005 | title = The printing revolution in early modern Europe | edition= | publisher= Cambridge University Press | location= Cambridge UK ; New York | id = ISBN 0-521-84543-2 |id={{ISBN| 0-521-60774-4}}}}
* {{citeCite book | firstref = Lucienharv | last = Febvre |first=Lucien| authorlink= Lucien Febvre |author2=[[Henri-Jean Martin]] | year = 1997 | title = The coming of the book : the impact of printing 1450–1800 | edition= | publisher= Verso | location= London | id = ISBN 1-85984-108-2}} tr. by David Gerard ; ed. by Geoffrey Nowell-Smith and David Wootton ; Note : reprint, other reprints by this publisher 1990 & 1984, originally published (London : N.L.B., 1976) ; Translation of <U>L'apparition du livre</U>.
* {{citeCite book | firstref = Davidharv | last = Finkelstein |first=David| authorlink= | year = 2005 | title = An introduction to book history | edition= | publisher= Routledge | location= New York | id = ISBN 0-415-31442-9 |id={{ISBN| 0-415-31443-7}}}}
* {{citeCite book | ref = harv |last=Fischer |first=Ernst | year = 2010|title = The Book Market |url=http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:0159-20100921223 |location=Mainz |publisher=[[Leibniz Institute of European History]] |oclc=692301471}}
* {{citeCite book | firstref = Davidharv | last = Hall |first=David| authorlink= | year = 1996 | title = Cultures of Print: Essays in the History of the Book | edition= | publisher= [[University of Massachusetts Press]] | location= Amherst | id = ISBN 0-585-14207-6 |idisbn={{ISBN|9780585142074}}}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 2004–2007 | title = History of the book in Canada | edition= | publisher= University of Toronto Press | location= Toronto | id={{ISBN| 0-8020-8943-7}} (v. 1), {{ISBN| 0-8020-8012-X}} (v. 2), {{ISBN| 978-0-8020-9047-8}} (v. 3)}} Contents: v. 1 eds. Patricia Fleming and Fiona Black (2004), v. 2 eds. Patricia Fleming, Yvan Lamonde, and Fiona Black (2005), v. 3 eds. Carole Gerson and Jacques Michon (2007).
* {{citeCite book | firstref = Leslieharv | last = Howsam |first=Leslie| authorlink= | year = 2006 | title = Old Books and New Histories: An orientation to studies in book and print culture | edition= | publisher= University of Toronto Press | location= Toronto | isbn = 978-0-8020-9438-4}}
* {{citeCite book | firstref = Adrianharv | last = Johns |first=Adrian| authorlink= | year = 1998 | title = The Nature of the Book: Print and Knowledge in the Making | edition= | publisher= The University of Chicago Press | location= Chicago | isbn = 978-0-226-40122-5}}
* {{citeCite book | firstref = Billharv | last = Katz |first=Bill| authorlink= | year = 1998 | title = Cuneiform to computer : a history of reference sources | edition= | publisher= Scarecrow Press | location= Lanham Md. | id = ISBN 0-8108-3290-9}} Series : History of the book, no. 4.
* {{citeCite book | ref = harv | first= Henri-Jean | last= Martin | authorlink= Henri-Jean Martin | year= c. 2004 | title = Les métamorphoses du livre | edition= | publisher= Albin Michel | location= Paris | id = ISBN 2-226-14237-1}} Series : Itinéraires du savoir.
* {{citeCite book | firstref = Davidharv | last = McKitterick |first=David| authorlink= | year = 2003 | title = Print, Manuscript and the Search for Order, 1450–1830 | edition= | publisher= Cambridge University Press | location= Cambridge | id = ISBN 0-521-82690-X}}
* Nunberg, Geoffrey (Ed.) (1996). ''The Future of the Book''. University of California Press. . {{ISBNpage| year = 1996| isbn = 9780520204515| pages = }}
* {{cite book|author=[[Leah Price|Price, Leah]] (2012).|title = ''How to Do Things with Books in Victorian Britain''. |location=|publisher=Princeton University Press.| {{ISBNyear = 2012| isbn=978-0691114170}}.
* [[Jean-Pierre Thiollet|Thiollet, Jean-Pierre]] (2005). ''Je m'appelle Byblos'', H & D, Paris. {{ISBNpage| year = | id = ISBN 2-914266-04-9| pages = }}
* {{citeCite book | firstref = Michaelharv | last = Warner |first=Michael| authorlink= | year = 1990 | title = The Letters of the Republic: Publication and the Public Sphere in Eighteenth-Century America | edition= | publisher= Harvard University Press | location= Cambridge, MA | id = ISBN 0-674-52785-2}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1889 | title = The Library: Transactions of The Bibliographical Society | edition= | publisher= Bibliographical Society | location= London | issn= 0024-2160}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1899 | title = The Papers of the Bibliographical Society of America | edition= | publisher= Bibliographical Society of America | location= New York | issn= 0006-128X}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1962 | title = The Papers of the Bibliographical Society of Canada | edition= | publisher= The Bibliographical Society of Canada | location= Toronto, Canada | issn= 0067-6896}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1948 | title = Studies in Bibliography | edition= | publisher= The Bibliographical Society of the University of Virginia | location= Charlottesville, VA | issn= 0081-7600}}
* {{citation |title = British Library Journal |publisher=[[British Library Board]] |url=http://www.bl.uk/eblj/index.html |issn=1478-0259 |quote=Scholarly research into the contents and history of the British Library and its collections }} 1975– . {{free access}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1956 | title = Archiv für Geschichte des Buchwesens | edition= | publisher= Buchhändler-Vereinigung | location= Frankfurt am Main | issn= 0066-6327}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1970 | title = Annual bibliography of the history of the printed book and libraries | edition= | publisher= Martinus Nijhoff | location= The Hague | issn= 0303-5964}}
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1970 | title = Script & Print | edition= | publisher= Bibliographical Society of Australia and New Zealand| location= Australia | issn= 1834-9013}} Note: previously ''Bulletin of the Bibliographical Society of Australia and New Zealand''.
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1971 | title = [[Quaerendo]] | edition= | publisher= Theatrum Orbis Terrarum Ltd. | location= Amsterdam | issn= 0014-9527 }} Note "A quarterly journal from the low countries devoted to manuscripts and printed books."
* {{citeCite book | ref = harv | first= | last= | authorlink= | year = 1971 | title = Revue française d'histoire du livre | edition= | publisher= Société des bibliophiles de Guyenne | location= Bordeaux | issn= 0037-9212 | oclc = 1791119}}
* {{citeCite book | ref = harv | year = 1998 | title = [[Book History (journal)|Book History]] | edition= | publisher= [[Society for the History of Authorship, Reading and Publishing]] | location= US | issn= 1098-7371}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Књига