Светосавље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje mrtve veze |
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 5:
Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. век|20. вијека]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]]. Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.<ref>[http://eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda Епископ бачки др Иринеј: Светосавска беседа, Смисао светосавља] {{Wayback|
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности [[Свети Сава|Светог Саве]], књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и архимандрит [[Јустин Поповић]], а у новије вријеме и теолози [[Димитрије Богдановић]], умировљени епископ [[Атанасије Јевтић]] и др.
Отац [[Јустин Поповић]] у својој књизи „Светосавље као философија живота“ тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот [[Свети Сава|Светог Саве]] је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење [[Бог]]у, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За [[Свети Сава|Светог Саву]] се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje01.htm Архимандрит др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, Светосавска философија света, Ваљево, 1993] {{Wayback|
== Идеологизација ==
Ред 17:
Одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој [[Српски национализам|српског национализма]] и [[Клерикализам|клерикализма]], односно [[светосавски национализам]]. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. [[Отачаствени покрет Образ]], [[Српски сабор Двери|Двери српске]] итд.
Често се светосавским националистима приписује и [[антисемитизам]]. Тако је епископ [[Николај Велимировић]] у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору [[Дахау]], за рат оптужио све нехришћанске идеологије [[Европа|Европе]], попут: [[Демократија|демократије]], [[Комунизам|комунизма]], [[Социјализам|социјализма]], [[Атеизам|атеизма]] и [[Вјерска толеранција|вјерске толеранције]]. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.<ref>Велимировић. Николај. „О Јеврејима“, у ''Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)'', ИХТУС-Хришћанска књига, Београд, 2000 (pp. 193—194)</ref><ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/KrozTamnickiProzor/Nikolaj070277.htm www.svetosavlje.org Владика Николај: Кроз тамнички простор] {{Wayback|
== Види још ==
|