Павијан — разлика између измена

Бабуни насељавају готово целу [[Африка|Африку]]<ref name=":0">{{Cite journal |last=Barton |first=R.A. |date=May 1992 |title=Animal Behaviour |journal=The British Journal of Animal Behaviour |volume=43 |issue=5 |pages=831–844}}</ref>. КаоПоред људи, једини су примати, осимкоји људи,се такође се могу наћи на североистоку континента, у [[Египт]]у, [[Етиопија|Етиопији]] и [[Судан]]у. Нема их само у северозападној Африци и на [[Мадагаскар]]у<ref name=":0" />. [[Гривасти павијан]] се такође може наћи и у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и у [[Јемен]]у на Арапском полуострву; али постоји могућност да га је ту довело локално становништво<ref name=":1">{{Cite journal|last=Al-Safadi|first=Mousa M.| year = 1994|title=The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)|url=|journal=Zoology in the Middle East|volume=10|issue=1|doi=|pmid=|access-date=|pages=5-16}}</ref>.

Званично постоји пет врста у роду ''Papio'' које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста врсте или подврсте<ref name=":2">{{cite journal |year=2004 |title=Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (''Papio'') |journal=American Journal of Physical Anthropology |volume=124 |issue=1 |doi=10.1002/ajpa.10340 |pmid=15085544 |vauthors=Newman TK, Jolly CJ, Rogers J |pages=17–27}}</ref>. Они су ''[[Капски павијан|P. ursinus]]'' (Капски павијан, који обитава у [[Јужна Африка|Јужној Африци]]<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/16022/0 Црвена листа] {{ен}}</ref>), [[Гвинејски павијан|''P. papio'']] (западни, црвени, или Гвинејски павијан, који насељава [[Западна Африка|западну Африку]]<ref name="редлист" />), [[Гривасти павијан|''P. hamadryas'']] (Гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци, на [[Рог Африке|Рогу Африке]] и у Арабији<ref name=":1" />), [[Маслинасти павијан|''P. anubis'']] (Маслинасти павијан, налазинасељен је у северно-централној [[Савана|афричкој савани]]<ref name="iucn">{{IUCN2006|assessors=Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group|year=2000|id=40647|title=Papio anubis|downloaded=12. 5. 2006.}}</ref>) и [[Жути павијан|''P. cynocephalus'']] (Жути павијан, у јужно-централној и [[Источна Африка|источној Африци]]<ref name="редлист" />). Многи аутори признају ''P. hamadryas'' као врсту<ref name=":3">{{cite journal |year=2003|title=Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data |journal=Anatomical Record |volume=275 |issue=2 |doi=10.1002/ar.a.10112 |pmid=14613306 |vauthors=Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E |pages=1048–1072}}</ref>, док све остале третирају као подврсте ''P. cynocephalus'' и колективно их ословљавају као „''Савански павијани''”<ref>{{cite journal |year=2004 |title=Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons. |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |volume=32 |issue=1 |doi=10.1016/j.ympev.2003.12.014 |pmid=15186814 |vauthors=Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR |pages=287–296}}</ref>. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су Гривасти павијани ближе повезани са северним врстама бабуна (попут Гвинејског и Маслинастог бабуна) у односу на јужне врсте (Жути и Капски бабун)<ref name=":2" /><ref name=":3" />.

Постоји неколико познатих [[Фосил|фосилних]] врста павијана, од којих су најпознатији ''Papio ingens'' (понекад ''Dinopithecus ingens''). ПознатиПознат и као „''Велики павијанипавијан''” вероватно сује билибио величине [[гориле]] и живелиживео у геолошком периоду [[Плеистоцен|плеистоцена]] пре пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се ''Papio ingens'' углавном хранили биљкама<ref>Gilbert CC et al. 2015. ''Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology.'' PLoS ONE 10 (8): e0133361; {{doi| 10.1371/journal.pone.0133361]].</ref>. Најстарији бабунфосил бабуна припада врсти ''Papio angusticeps,'' чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој [[Малапа пећина|Малапа пећини]] 2015.<ref name=":4">{{Cite web |url=http://www.livescience.com/51937-earliest-baboon-fossil.html |title=Skull of Earliest Baboon Discovered |last=Geggel |first=Laura |last2= |date = 21. 8. 2015 |website=Live Science |publisher=Live Science |access-date = 15. 11. 2016.}}</ref>, археолошкина локалитетархеолошком локалитету човеколиког ''[[Australopithecus sediba]]'', иовај дафосил је стар од 2,026 до 2,36 милиона година. СтаростОва ове врстеврста је испредживела пре или у периодувреме одпостојања најновијег заједничког претка сачуванихживећих врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости<ref name=":4" />.

** КапспиКапски чакма, ''Papio ursinus ursinus''

** СивоСивоноги стопални павијанипавијан, ''Papio ursinus griseipes''