Википедија

Душа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
.
Ред 1:
{{друго значење|насељено место у Француској|[[Душа (Француска)]]}}
'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref>
[[Датотека:BD Hunefer.jpg|мини|320п|Вагање душа умрлих у [[египатска религија|египатској митологији]]]]
[[File:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg#/media/File:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg|thumb|250p|Слика душе у алхемијској расправи из [[16. век]]а [[Rosary of the Philosophers|Филозофска бројаница]].]]
 
'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref> Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page| year = 2004| isbn = 978-86-19-02360-3| pages = }}</ref> Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.
 
Душа је у многим религиозним, филозофским и митолошким традицијама, [[incorporeality|бестелесна]] есенција живог бића.<ref>"soul."Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica 2006 CD. 13 July 2010.</ref> Душа или психа ([[старогрчки језик]]: ψυχή -{''psūkhḗ''}-, од ψύχειν -{''psū́khein''}-, „дисати”) су менталне способности живог бића: разум, карактери, осећаји, свест, сећања, перцепције, размишљања итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или [[Christian mortalism|бесмртна]].<ref>{{cite web|title=Soul (noun) - Oxford English Dictional (online full edition)|url=http://www.oed.com/view/Entry/185083|website=Oxford English Dictionary (OED)|publisher=Oxford English Dictional (OED)|accessdate=1 December 2016}}</ref> У [[Judeo-Christian|јудео-хришћанству]], само људска бића имају бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар [[Јудаизам|јудаизма]] и можда је то произашло из утицаја [[Платон]]а).<ref>{{cite web|url=http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul|title=IMMORTALITY OF THE SOUL - JewishEncyclopedia.com|website=www.jewishencyclopedia.com|access-date=2016-12-14|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161220130344/http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul|archivedate=20 December 2016|df=dmy-all}}</ref> На пример, католички теолог [[Тома Аквински]] је приписивао „душу” (''[[wikt:anima|anima]]'') свим организмима, али је тврдио да су само људске душе бесмртне.<ref>Peter Eardley and Carl Still, ''Aquinas: A Guide for the Perplexed'' (London: Continuum, 2010), pp. 34–35</ref>
Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.
 
Друге религије (оре свега [[хиндуизам]] и [[ђаинизам]]) сматрају да су сва жива бића, од најмањих бактерија до највећих сисара, душе саме по себи ([[атман]], [[ђива]]) и да имају своје физичке репрезентације (тело) у свету. Стварно биће је душа, док је тело само механизам да се доживи карма тог живота, нпр. ако се разматра [[тигар]] онда постоји самосвесни идентитет који се налази у њему (душа) и његова физичка репрезентација у свету (цело тело тигра које се може видети). Неки сматрају да чак и небиолошки ентитети (као што су реке и планине) поседују душе. Ово веровање се зове [[анимизам]].<ref> [https://web.archive.org/web/20080709052029/http://www.bartleby.com/65/so/soul.html "Soul"], ''The Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition. 2001–07. Retrieved 12 November 2008.</ref> Грчки филозофи, као што су [[Сократ]], [[Платон]], и [[Аристотел]], сматрали су да душа (-{ψυχή ''[[wikt:ψυχή#Ancient Greek|psūchê]]''}-) мора имати логичку способност, испољавање које је најбожанскије од људских акција. На свом суђењу, Сократ је у својој одбрани чак сумирао своје учење као ништа друго до подстицај својим суграђанима Атињанима да надмаше сами себе у стварима психе, јер су сва телесна добра зависна од такве изврсности (''[[Apology (Plato)|Извињење]]'' 30a–b).
 
== Душа у религији ==
Линија 13 ⟶ 15:
Човек се, према учењу [[Библија|Светог писма]], састоји из тела и душе (Пост. 2,7 ; Мт.
10,28), која оживљава тело, надахњује га. Зато душу у Библији често називају дахом живота, духом живота или духом. Душа не потиче од тела, већ представља посебну снагу, која има свој извор у [[Бог]]у. Душу имају и животиње. Душу животиња створио је Бог из оних почетака који су били у самој твари, мада су представљали нешто различито од ње (Пост. 1, 20, 24). Душу човека Бог је створио начином који је назван удахнућем Божијим (Пост. 2, 7). За разлику од животиња, душа човекова имала је посебне особине, јер је једино човек био створен [[подобије|по лику и прилици Божијој]]. Посебне особине људске душе су јединство, духовност, бесмртност, способноост разума, слободе и дар говора.
{{рут}}
=== Древни Блиски исток ===
{{Main|Ancient Egyptian concept of the soul|Religions of the ancient Near East}}
[[Десно:Souls of Pe and Nekhen towing at Ramses' Temple in Abydos c.jpg|thumb|десно|The [[souls of Pe and Nekhen]] towing the royal bargue on a relief of [[Ramesses II]]'s temple in Abydos.]]
 
In the [[ancient Egyptian religion]], an individual was believed to be made up of various elements, some physical and some spiritual. Similar ideas are found in ancient Assyrian and Babylonian religion. [[Kuttamuwa]], an 8th-century BC royal official from [[Sam'al]], ordered an inscribed [[stele]] erected upon his death. The inscription requested that his mourners commemorate his life and his [[afterlife]] with feasts "for my soul that is in this stele". It is one of the earliest references to a soul as a separate entity from the body. The {{convert|800|lb|adj=on}} [[basalt]] stele is {{convert|3|ft|abbr=on}} tall and {{convert|2|ft|abbr=on}} wide. It was uncovered in the third season of excavations by the Neubauer Expedition of the [[University of Chicago Oriental Institute|Oriental Institute]] in Chicago, Illinois.<ref>{{cite news |title=Found: An Ancient Monument to the Soul |url=https://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all |quote=In a mountainous kingdom in what is now southeastern Turkey, there lived in the eighth century B.C. a royal official, Kuttamuwa, who oversaw the completion of an inscribed stone monument, or stele, to be erected upon his death. The words instructed mourners to commemorate his life and afterlife with feasts "for my soul that is in this stele." |work=The New York Times |date=17 November 2008 |accessdate=18 November 2008 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090424210754/http://www.nytimes.com/2008/11/18/science/18soul.html?8dpc=&_r=1&pagewanted=all |archivedate=24 April 2009 |df=dmy-all }}</ref>
 
=== Бахаи вера ===
[[Бахаи вера]] affirms that "the soul is a sign of God, a heavenly gem whose reality the most learned of men hath failed to grasp, and whose mystery no mind, however acute, can ever hope to unravel".<ref>{{cite book |author=Bahá'u'lláh |authorlink=Bahá'u'lláh |year=1976 |title=Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh |publisher=Bahá'í Publishing Trust |location=Wilmette, Illinois, USA |isbn=0-87743-187-6 |pages=158–163 |url=http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 |accessdate=2016-02-23 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303214835/http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 |archivedate=3 March 2016 |df=dmy-all }}</ref> [[Bahá'u'lláh]] stated that the soul not only continues to live after the physical death of the human body, but is, in fact, immortal.<ref>{{cite book |author=Bahá'u'lláh |authorlink=Bahá'u'lláh |year=1976 |title=Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh |publisher=Bahá'í Publishing Trust |location=Wilmette, Illinois, USA |isbn=0-87743-187-6 |pages=155–158 |url=http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-81.html#gr1 |accessdate=2016-02-23 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304104955/http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-81.html#gr1 |archivedate=4 March 2016 |df=dmy-all }}</ref> Heaven can be seen partly as the soul's state of nearness to God; and hell as a state of remoteness from God. Each state follows as a natural consequence of individual efforts, or the lack thereof, to develop spiritually.<ref name="rob1">{{cite book |author= Taherzadeh, Adib |authorlink= Adib Taherzadeh |year= 1976 |title= The Revelation of Bahá'u'lláh, Volume 1 |publisher= George Ronald |location= Oxford, UK |isbn= 0-85398-270-8 |url= http://www.peyman.info/cl/Baha%27i/Others/ROB/V1/Contents.html |accessdate= 2016-02-23 |deadurl= no |archiveurl= https://web.archive.org/web/20160303191017/http://www.peyman.info/cl/Baha'i/Others/ROB/V1/Contents.html |archivedate= 3 March 2016 |df= dmy-all }}</ref> Bahá'u'lláh taught that individuals have no existence prior to their life here on earth and the soul's evolution is always towards God and away from the material world.<ref name="rob1"/>
 
=== Будизам ===
 
[[Будизам]] teaches that all things are in a constant state of flux: all is changing, and no [[wikt:permanent|permanent]] state exists by itself.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 25</ref><ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 92-93</ref> This applies to human beings as much as to anything else in the cosmos. Thus, a human being has no permanent self.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 55-57</ref><ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 93</ref> According to this doctrine of ''anatta'' (Pāli; Sanskrit: ''anātman'') – "no-self" or "no soul" – the words "I" or "me" do not refer to any fixed thing. They are simply convenient terms that allow us to refer to an ever-changing entity.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 55</ref>
 
The ''anatta'' doctrine is not a kind of [[materialism]]. Buddhism does not deny the existence of "immaterial" entities, and it (at least traditionally) distinguishes bodily states from mental states.<ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 93-94</ref> Thus, the conventional translation of ''anatta'' as "no-soul"<ref>for example, in Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51-66</ref> can be confusing. If the word "soul" simply refers to an incorporeal component in living things that can continue after death, then Buddhism does not deny the existence of the soul.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94">''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 94</ref> Instead, Buddhism denies the existence of a permanent entity that remains constant behind the changing corporeal and incorporeal components of a living being. Just as the body changes from moment to moment, so thoughts come and go, and there is no permanent state underlying the mind that experiences these thoughts, as in [[Cartesianism]]. Conscious mental states simply arise and perish with no "thinker" behind them.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 26</ref> When the body dies, Buddhists believe the incorporeal mental processes continue and are reborn in a new body.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94"/> Because the mental processes are constantly changing, the being that is reborn is neither entirely different from, nor exactly the same as, the being that died.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 34</ref> However, the new being is ''continuous'' with the being that died – in the same way that the "you" of this moment is continuous with the "you" of a moment before, despite the fact that you are constantly changing.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 33</ref>
 
Buddhist teaching holds that a notion of a permanent, abiding self is a delusion that is one of the causes of human conflict on the emotional, social, and political levels.<ref>{{cite book|last= Conze |first= Edward |authorlink= Edward Conze |title= A Short History of Buddhism |year=1993 |publisher= Oneworld |isbn=1-85168-066-7 |page=14}}</ref><ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51</ref> They add that an understanding of ''anatta'' provides an accurate description of the human condition, and that this understanding allows us to pacify our mundane [[desire (philosophy)|desire]]s.
 
Various schools of Buddhism have differing ideas about what continues after death.<ref>{{cite web|url=http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm |title=六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 |publisher=Ccbs.ntu.edu.tw |accessdate=13 November 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm |archivedate=13 March 2012}}</ref> The [[Yogacara]] school in [[Mahayana]] Buddhism said there are [[Store consciousness]] which continue to exist after death.<ref>{{cite web|url=http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm |title=佛教心理論之發達觀 |publisher=Ccbs.ntu.edu.tw |accessdate=13 November 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120313160549/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm |archivedate=13 March 2012}}</ref> In some schools, particularly [[Tibetan Buddhism]], the view is that there are three minds: ''very subtle mind'', which does not disintegrate in death; ''subtle mind'', which disintegrates in death and which is "dreaming mind" or "unconscious mind"; and ''gross mind'', which does not exist when one is ''sleeping''. Therefore, ''gross mind'' is less permanent than subtle mind, which does not exist in death. ''Very subtle mind'', however, does continue, and when it "catches on", or coincides with phenomena, again, a new ''subtle mind'' emerges, with its own personality/assumptions/habits, and ''that'' entity experiences [[Karma in Buddhism|karma]] in the current continuum.
 
Plants were said to be non-sentient (無情),<ref>{{cite web |url=http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 |title=植物、草木、山石是无情众生吗？有佛性吗？ |publisher=Bskk.com |accessdate=13 November 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111009012544/http://www.bskk.com/viewthread.php?tid=96608 |archivedate=9 October 2011 |df=dmy-all }}</ref> but Buddhist monks are required to not cut or burn trees, because some sentient beings rely on them.<ref>{{cite web|url=http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111121031406/http://www.awker.com/hongshi/mag/82/82-10.htm|archivedate=2011-11-21 |title=從律典探索佛教對動物的態度（中） |publisher=Awker.com |accessdate=13 November 2011}}</ref> Some Mahayana monks said non-sentient beings such as plants and stones have [[Buddha-nature]].<ref>{{cite web |url=http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm |title=無情眾生現今是不具有神識，但具有佛性！ |publisher=Dharma.com.tw |accessdate=13 November 2011 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111230085532/http://www.dharma.com.tw/x1chinese/d33sprob/P4-215.htm |archivedate=30 December 2011 |df=dmy-all }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20020918192322/http://www.buddhism.com.cn/fjwh/9904/05.htm 无情有佛性]</ref>
 
Certain modern Buddhists, particularly in [[Western world|Western countries]], reject—or at least take an agnostic stance toward—the concept of rebirth or reincarnation. [[Stephen Batchelor (agnostic)|Stephen Batchelor]] discusses this in his book ''Buddhism Without Beliefs''. Others point to [[reincarnation research|research]] that has been conducted at the [[University of Virginia]] as proof that some people are reborn.<ref>[[B. Alan Wallace]], ''Contemplative Science.'' University of Columbia Press, 2007, page 13.</ref>
 
== Душа у филозофији ==
Линија 52 ⟶ 77:
* Spenard, Michael (11 April 2011) [https://web.archive.org/web/20110928230010/http://www.memeoid.net/books/Spenard/Dueling_with_Dualism-Spenard.pdf "Dueling with Dualism: the forlorn quest for the immaterial soul"], essay. An historical account of mind-body duality and a comprehensive conceptual and empirical critique on the position. {{page| year = | isbn = 978-0-578-08288-2|pages}}
* -{[[Richard Swinburne|Swinburne, Richard]]. (1997). ''The Evolution of the Soul''. Oxford: Oxford University Press.}-
* Leibowitz, Aryeh. (2018). The Neshama: A Study of the Human Soul. Feldheim Publishers. {{ISBN|1680253387}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душа”