'''Neposredna demokratija''' ili '''direktna demokratija''' je oblik vladavine, gde svi ljudi zajedno odlučuju o svim stvarima od javnog značaja. Karakterišu je velike skupštine naroda, poznate još i kao zborovi, sabori i slično.
'''Neposredna demokratija''' ili '''direktna demokratija''' je oblik vladavine, gde svi ljudi zajedno odlučuju o svim stvarima od javnog značaja. Karakterišu je velike skupštine naroda, poznate još i kao zborovi, sabori i slično. Medjutim direktnu demokratiju je nemoguce osposobiti u Srbiji zbog toga sto se grupa izabranih predstavnika koje je narod birao, nakon stupanja na vlast, odvraca od svojih prethodnih misljenja i obecanja i otiskuje se ili menja do tada izrecene stavove. Samim ti predstavnik koga smo birali zbog odredjenih stavova, vise nema te stavove ili oni nisu isti i kose se sa nasim ubedjenjima ili ocekivanjima. Ta ocekivanja predstavnik odbacuje ili sam menja po svom nahodjenju uz opravdanje da on sam ne moze da ih izvrsi ili da ih je u celini nemoguce izvrsiti. Zbog toga se to moze smatrati zloupotrebom nasih prava i manipulacijom naseg izbora predstavnika jer se On, koga smo sami izabrali, sada pretstavlja u drugacijem svetlu. Tako da nasa direktna demokratija koja bi trebala da se zasniva na referendumima, veceg i manjeg obima, nije moguca. Referendum manjeg obima bio bi kljucan za pitanja pojedinih opstina, okruga ili cak gradova. Dok bi se referendum veceg obima bavio pitanjima kljucnim ili uticajnim za veliki ili celokupan prostor i narod Srbije. U Srbiji se odrzava veoma "mizeran" broj referenduma kojima se zapravo muti slika onoga sto referendum treba da predstavlja. Vec se na referendumima postavljaju vazna pitanja na koja se odgovor unapred zna, dok se pitanja za koje je veoma bitno misljenje naroda, referendum ne organizuje i samim tim narod nema pravo na svoje misljenje i nema moc niti nacin da utice na odluku koja se tice njega, njegovog drustva i okoline.
