|
Меиџи цар је објавио у својој царској заклетви из 1868. да ће се „знање тражити широм света, а да ће се тиме ојачати темељи империјалне владавине”.<ref name="China p.79"/>
Под вођством [[Мори Аринори]]ја, група проминентних јапанских интелектуралаца је формирала [[Meirokusha|Meiji Six SocietyМеирокушу]] in 1873. toгодине continueради toконтинуације "promote„промовисања civilizationцивилизације andи enlightenment"просвећења” throughпутем modernмодерне ethicsетике andи ideasидеја. HoweverМеђутим, duringтоком the restorationобнове, politicalполитичка powerмоћ simplyје movedједноставно fromпрешла theса [[TokugawaШогунат shogunateТокугава|шогуната Токугава]] to anна [[oligarchyОлигархија|олигархију]] consistingкоја се састојала ofод theseтих leadersлидера, mostlyуглавном fromиз [[Satsuma Province|Сацума]] провинције ([[ŌkuboОкубо ToshimichiТошимичи]] andи [[SaigōСаиго TakamoriТакамори]]), andи [[ChōshūNagato Province|Нагото]] провинције ([[Itō Hirobumi|Ито Хиробуми]], [[Yamagata Aritomo|Јамагата Аритомо]], andи KidoКидо TakayoshiТакајоши). ThisОво reflectedје theirодражавало beliefњихово inуверење theу moreтрадиционалну traditionalпраксу practiceимперијалне of imperial ruleвладавине, wherebyпри theчему је [[Tenno|Emperorцар of JapanЈапана]] servesслужио solelyискључиво asкао theдуховни spiritualауторитет authority of the nationнације, andа hisњегови ministersминистри governсу theуправљали nationнацијом inу hisњегово nameиме.<ref name="polsy" />
[[Meiji oligarchy|Меиџи олигархија]] која је формирала владу под управом цара прво је увела мере за консолидацију своје моћи усмеренусмерене против остатака владе Едо периода, шогуната, -{''daimyōs''}-[[Даимјо|Даимја]], и [[самурај]]ске класе. Олигарси су такође настојали да се укину [[Four occupations|четиричетворну поделеподелу друштва]].
[[Датотека:Tokyo hoheikosho.jpg|thumb|250п|[[Токио|Токијски]] [[Koishikawa Arsenal|Којшикава арсенал]] је успостављен 1871.]]
Широм Јапана у то време, било је око 1,9 милиона самураја. (Поређења рад, то је више од десет пута више људи него припадника француске привилеговане класе пре [[Француска револуција|Француске револуције]] 1789. године. Штавише, самураји у Јапану нису били само господари, већ и њихови виши држачи - људи који су заправо радили.) Како је сваки самурај био плаћен фиксном стипендијом, њихово одржавање је представљало огромно финансијско оптерећење, што је вероватно био разлог који је подстакао олигархе на акцију.<ref name="polsy" />
Throughout Japan at the time, the samurai numbered 1.9 million. (For comparison, this was more than 10 times the size of the French privileged class before the 1789 [[French Revolution]]. Moreover, the samurai in Japan were not merely the lords, but also their higher retainers—people who actually worked.) With each samurai being paid fixed stipends, their upkeep presented a tremendous financial burden, which may have prompted the oligarchs to action.<ref name="polsy" />
Без обзира на њихове истинске намере, олигарси су започели још један спор и намерни процес укидања самурајске класе. Прво је 1873. године било најављено да ће стипендије за самураје бити опорезоване. Касније, 1874. године, самураји су добили могућност да своје стипендије претворе у [[government bond|државне обвезнице]]. Коначно, 1876. године ово претварање је учињено обавезним.
Whatever their true intentions, the oligarchs embarked on another slow and deliberate process to abolish the samurai class. First, in 1873, it was announced that the samurai stipends were to be taxed on a rolling basis. Later, in 1874, the samurai were given the option to convert their stipends into [[government bond]]s. Finally, in 1876, this commutation was made compulsory.
Да би реформисала војску, влада је покренула војну регрутацијарегрутацију на државном нивоу 1873. године, условљавајући да сваки мушкарац треба да служи четири године у оружаним снагама након што напуни 21 годину живота, и да томе требају да следе још три године у резерви. OneЈедна ofод theпримарних primaryразлика differencesизмеђу betweenсамурајске theи samurai andсеоске peasantкласе classesје was theбило [[rightRight to keep and bear arms|право ношења оружја]]; thisова ancientдревна privilegeпривилегија wasизненада suddenlyје extendedпроширена toна everyсваког maleмушкарца in theу nationнацији. FurthermoreШтавише, samuraiсамурајима wereвише noније longerбило allowedдозвољено toда walkсе aboutкрећу townпо bearingграду aносећи swordмач orили weaponоружје toда би showпоказали theirсвој statusстатус.
То је довело до серије нереда изазваних незадовољним самурајима. Један од главних нереда био је онај који је водио Саиго Такамори, [[Satsuma Rebellion|Сацумска побуна]], који се на крају претворио у грађански рат. Ова побуна је, међутим, брзо сузбијена помоћу новоформиране [[Јапанска царска војска|Царске јапанске армије]], обучаване у западној тактици и оружју, иако је језгро нове армије била полиција Токија, која је у великој мери била сачињена од бивших самураја. Ово је послало снажну поруку незадовољним самурајима да је њихово доба заиста окончано. Било је мање каснијих самурајских устанака, и класна разлика је сведена на само име, када су се самураји придружили новом друштву. Идеал самурајског војног духа живео је у романтизираној форми и често се користио као пропаганда [[Јапанско царство|Јапанског царств]] током ратова 20. века.<ref name="polsy" />
This led to a series of riots from disgruntled samurai. One of the major riots was the one led by Saigō Takamori, the [[Satsuma Rebellion]], which eventually turned into a civil war. This rebellion was, however, put down swiftly by the newly formed [[Imperial Japanese Army]], trained in Western tactics and weapons, even though the core of the new army was the Tokyo police force, which was largely composed of former samurai. This sent a strong message to the dissenting samurai that their time was indeed over. There were fewer subsequent samurai uprisings and the distinction became all but a name as the samurai joined the new society. The ideal of samurai military spirit lived on in romanticized form and was often used as propaganda during the early 20th-century wars of the [[Empire of Japan]].<ref name="polsy" />
Међутим, једнако је тачно да је већина самураја била задовољна, иако је њихов статус укинут. Многи су пронашли запослење у владиној бирократији, која је личила на елитну класу сама по себи. Самураји, који су били боље образовани од већине становништва, постали су наставници, произвођачи оружја, владини званичници и/или војни официри. Иако је укинут формални назив самураја, елитистички дух који је карактерисао самурајску класу наставио је да живи.
However, it is equally true that the majority of samurai were content despite having their status abolished. Many found employment in the government bureaucracy, which resembled an elite class in its own right. The samurai, being better educated than most of the population, became teachers, gun makers, government officials, and/or military officers. While the formal title of samurai was abolished, the elitist spirit that characterized the samurai class lived on.
Олигарси су такође започели серију [[Land Tax Reform (Japan 1873)|земљишних реформи]]. Конкретно, они су легитимисали систем станарина који се одвијао током периода Токугава. Упркос најбољих напора [[Шогунат Токугава|бакуфа]] да замрзне четири класе друштва у свом положају, сељани су почели да изнајмљују земљу другим земљорадницима и да постају богати у процесу. Ово је у великој мери нарушило јасно дефинисан систем класа које је бакуфу предвиђао, што је некој мери довело до њиховог коначног пада.<ref name="polsy" />
The oligarchs also embarked on a series of [[Land Tax Reform (Japan 1873)|land reforms]]. In particular, they legitimized the tenancy system which had been going on during the Tokugawa period. Despite the [[bakufu]]'s best efforts to freeze the four classes of society in place, during their rule villagers had begun to lease land out to other farmers, becoming rich in the process. This greatly disrupted the clearly defined class system which the bakufu had envisaged, partly leading to their eventual downfall.<ref name="polsy" />
Јапанска војска, ојачана националном регрутацијом и инфузијом самурајског војног духа, охрабрила се да види себе као растућу светску силу након победа у [[Први кинеско-јапански рат|Првом кинеско-јапанском рату]] и [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]].
The military of Japan, being strengthened by nationwide conscription and the infusion of a samurai military spirit, became emboldened to see themselves as a growing world power after winning both the [[First Sino-Japanese War|Sino-Japanese War]] and the [[Russo-Japanese War]].
== Извори ==
|
