Клуж-Напока — разлика између измена

'''Клуж-Напока''', или само '''Клуж''' ({{јез-рум|Cluj-Napoca}}, или ''-{Cluj}-''; {{јез-мађ|Kolozsvár}} — Колошвар; {{јез-нем|Klausenburg}}) град је у [[Румунија|Румунији]]. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини [[Трансилванија]], чији је највећи град. Има површину од 179,5 -{km²}- и 310.000 становника (попис 2007). До [[1974]]. град се звао само '''Клуж''' ({{јез-рум|Cluj}}). Клуж-Напока је управно средиште истоименог округа [[Клуж (округ)|Клуж]].

У време [[Римско царство|римског Цара]] [[Трајан]]а и рата против [[Дачани|Дачана]], Римљани су доградили дачко утврђење ''Напока'' (''-{Napoca}-'') тако да им служи као логор [[Римска легија|легије]]. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време [[Хадријан|Цара Хадријана]] (117-138) место се звало ''-{Municipium Aelium Hadrianum Napoca}-''. У 3. веку Напока је неко време била главни град [[римске провинције]]. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари [[250]].

Град "Колошвар" (''-{Kolozsvár}-'') је настао као насеље немачких досељеника Саса и Мађара у 13. веку на обалама реке [[Самош]]. Краљ жигмунд га је учинио слободним градом, у којем се 1409. године кују новци.<ref>"Застава", Нови Сад 1903. године</ref> У Клужу је [[1443]]. године рођен и потом одрастао [[Матија Корвин]], угарски краљ. Јанош Хуњади се са породицом преселио 1443. године из Колошвара, у Темишвар, где је подигао тврђаву. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици [[епископ Сава|Сави]] даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године</ref> Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. Војводство Ердељ је имало средиште у Колошвару (1827), у којем је био гувернер.<ref>"Банатски алманах", Будим 1827-1828. године</ref> Клуж је 1852. године био седиште земаљског суда "Велике Војводовине Ердељске". После [[Аустро-угарска нагодба|Аустроугарске нагодбе]] из [[1867]], Трансилванија је постала део [[Краљевина Угарска|Угарске]]. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време [[Протестантска реформација|реформације]] и удаљеност од других немачких територија.