Bihejvioralna ekonomija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
literatura |
|||
Ред 1:
'''Bihejvioralna ekonomija''' je muldidiciplinarna oblast koja u svojoj delatnosti kombinuje ekonomiju i druge društvene nauke koje više opisuju ponašanje. U stranoj literaturi za bihejvioralnu ekonomiju se koristi i izraz „psihološka ekonomija“ ili „ekonomija ponašanja.“ Ova oblast ekonomije javila se kada su ekonomisti u svom radu počeli da kombinuju pored istraživanja i metoda iz ekonomije i istraživanja iz drugih društvenih nauka, sa ciljem da poboljšaju deskriptivne vrednosti ekonomske teorije.<ref>Camerer, C. (2001.) Behavioral Economics: Past, Present, Future, Pasadena: California Institute of Technology (Caltech), (str. 1-3)</ref>
Bihejvioralna ekonomija je postigla značajan razvoj u posldnjih petnaest godina 21. veka, ali još uvek ima mali uticaj na većinu ekonomskih područja. Mnogi ekonomisti misle da je to prolazan hir, i mišljenja o njoj variraju od pozitivnih, zastupanih od strane marketinški orijentisanih korporacija, do krajnje brutalnih, koji tvrde da nema nikakve koristi od nje — vreme će pokazati ko je u pravu.<ref name="1." />
== Definicija ==
Definicij bihejvioralne ekonomije — ''pokušava da obradi iracionalno ljudsko ponašanje kroz proučavanje efekata psiholoških, socijalnih, kognitivnih i emocionalnih faktora na ekonomske odluke pojedinaca, i da na osnovu tih analiza pomogne menadžerima pri donošenju odluka.<ref name="1." />''
== Osnovne postavke ==
Bihejvioralna ekonomija nije posebno polje ekonomije, već je stil modelovanja ili škola mišljenja zasnovana na primeni velikog područja — ekonomskih pitanja u teoriji potrošača, finansija, poreskoj politici itd.<ref>Polšek, D. (ur.) i Bovan, K. (ur.) (2014): Uvod u bihevioralnu ekonomiju, Zagreb: Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.</ref>
Psihološki rezultati doprinose razvoju bihejvioralne ekonomije brojnim eksperimentima u kojima je bihevioralna ekonomija pristupa a eksperimentalna ekonomija metoda.<ref>Arnold, J. (2005.) Work psichology: Understanding Human Behaviour in the Workplace. Prentice Hall, fourth edition</ref>
Ред 18:
odlučivanje.
== Problemi sa bihejvioralnom ekonomijom ==
Brojni stručnjaci kao glavnu zamerku stavovima bihejvioralne ekonomije ističu to ''što ona ne služi da se napravi neki operativni model koji bi služio kao objašnjenje ljudske prirode i njenog uticaj na ekonomske odluke pojedinaca, već ostaje skup kognitivnih grešaka čija je jedina zajednička stvar to što tvrde da se pojedini ljudi u pojedinim kontekstima ponekad ponašaju iracionalno.
== Izvori ==
{{reflist}}
== Literatura ==
* Camerer, C. F. (2003): Advances In Behavioral Economics, Princeton University Press.
* Camerer, C., Loewenstein, G. and Prelec, D. (2005): Neuroeconomics: How Neuroscience Can Inform Economics, Journal of Economic Literature, Vol. XLIII , pp. 9–64
* Kahneman, Daniel (2014): Misliti, brzo i sporo
* Ariely, Dan (2009): Predvidljivo iracionalni: Nevidljive sile koje upravljaju našim odlukama
* Kahneman, D. and Tversky, A. (1979): Prospect Theory: An Analysis of Decision under Risk. Econometrica, Vol. 47, No. 2., pp. 263-292.
* Kahneman, D. (2003): Maps of Bounded Rationality: Psychology for Behavioral Economic, The American Economic Review, Vol. 93, No. 5, pp. 1449-1475.
== Spoljašnje veze ==
{{commonscat|Behavioral economics}}
| |||