Никола Пантић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{зас|СРЈ}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
| поље =
| институција =
| школа =
| студенти =
| познат_по =
| награде =
| напомене =
}}
'''Никола Пантић''' ([[Смедерево]], [[18. децембар]] [[1927]] — [[Београд]], [[21. новембар]] [[2002]]) је био геолог - палеонтолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, академик.
Ред 33:
 
Објавио је више од 300 научних радова и дела. Његов научни рад био је посвећен многим областима, највише палеоботаници, палеоекологији, микропалеонтологији. Неке од његових књига су „О јединству природног и духовног“ (1997) и „Записи из геолошке историје“ (2001).
 
Одлучно се борио за афирмацију дела Милутина Миланковића. Заједно са др Александром Петровићем у Заводу за уџбенике започео је 1997. издавање изабраних дела Милутина Миланковића. За његовог живота објављено је седам књига. Са Александром Петровићем био је руководилац пројекта Хенсвера који се од 1992. до 1995. одвијао у Музеју савремене уметности (учесници: Горан Путник, Гага Царановић, Коста Бодгановић, Милан Радовановић, Мирјана Петровић, Милева Сладић, Дарко Танасковић, и др.) Био је један од писаца Меморандума САНУ.
 
Линија 47 ⟶ 48:
 
== Литература ==
* „Годишњак“ CI за 1994. годину, Биографије и библиографије, Никола Пантић редовни члан,. ppстр. 325–335; изд. САНУ, Београд 1995.
 
== Спољашње везе ==