Килограм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
{{Infobox unit
}}
'''Килограм''' (симбол: -{''kg''}-) [[Основне јединице СИ система|основна]] је јединица [[Маса|масе]] у [[Међународни систем јединица|Међународном систему јединица]] (СИ) и дефинисана је као маса ''међународног прототипа килограма'' (-{''IPK''}-, такође познатог и као „Велико К”).<ref>{{cite web|
Килограм је првобитно дефинисан као маса [[Литар|литра]] (дециметра кубног) воде у [[Чврсто агрегатно стање|чврстом агрегатном стању]]. То је била неповољна количина за прецизно репликовање, па је крајем [[18. век]]а платински [[артефакт]] био проглашен као стандард за килограм. Тај артефакт, или његова тачна реплика, је тада била стандард јединице масе за [[Међународни систем јединица|метрички систем]].
Ред 22:
-{IPK}- је тренутни примарни артефакат и његове реплике се чувају у пажљиво контролисаним лабораторијским условима. Њихове масе су подложне флуктуацији као резултат недовољно изучених [[Фактор производње|фактора]], што може обухватати и руковање, чишћење и [[Контаминација|контаминацију]]. -{IPK}- се од својих реплика одвојио за 50 -{μg}- од времена њихове производње, крајем [[19. век]]а. Ово је довело до захтева да се артефакт замени стандардом дефинисаним на бази инваријантних природних констанати.
[[avoirdupois|Авуадипуа]] (''међународна''<span style="margin-left:0.1em">)</span> фунта, која се користи у империјалном и [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] устаљеном систему, је дефинисана да је тачно {{val|0.45359237|u=кг}},<ref>{{cite web|
== Дефиниција ==
[[Грам]], {{sfrac|1|1000}} килограма, привремено је дефинисан [[1795]]. године као маса једног [[Центиметар|центиметра]] кубног воде на тачки топљења леда.<ref>{{lang|fr|Gramme, le poids absolu d'un volume d'eau pure égal au cube de la centième partie du mètre, et à la température de la glace fondante}}; The term {{lang|fr|poids absolu}} was at the time used alongside {{lang|fr|masse}} for the concept of "mass" (which latter term had first been introduced in its strict physical sense in English in 1704).
See e.g. Mathurin Jacques Brisson, ''Dictionnaire raisonné de toutes les parties de la Physique'', Volland, 1787, [https://books.google.com/books?id=1i0mJteVrOoC&pg=PA401 pp. 401].</ref> Коначни килограм, произведен као прототип [[1799]]. године и из којег је изведен међународни [[прототип]] килограма (-{IPK}-) [[1875]]. године, имао је масу једнаку маси од 1 -{dm}-<sup>3</sup> воде под [[Атмосферски притисак|атмосферским притиском]] и на температури његове максималне [[Густина|густине]], што је око 4 [[Степен целзијуса|°C]].
Килограм је једина СИ јединица са [[СИ префикс]]ом (''кило'') у оквиру њеног имена. Он је и једина СИ јединица која је и даље директно дефинисана артефакатом, а не основним физичким својством које се може самостално репродуковати у различитим лабораторијама. Три друге основне јединице ( [[Кандела|-{cd}-]], [[Ампер|-{A}-]], [[Мол (јединица)|-{mol}-]]) и 17 изведених јединица ( [[Њутн (јединица)|-{N}-]], [[Паскал (јединица)|-{Pa}-]], [[Џул|-{J}-]], [[Ват|W]], [[Кулон|-{C}-]], [[Волт|-{V}-]], [[Фарад|-{F}-]], [[Ом (јединица)|Ω]], [[Сименс (јединица)|-{S}-]], [[Вебер (јединица)|-{Wb}-]], [[Тесла (јединица)|-{T}-]], [[Хенри|-{H}-]], [[Катал|-{kat}-]], [[Греј (јединица)|-{Gy}-]], [[Сиверт|-{Sv}-]], [[Лумен|-{lm}-]], [[Лукс|-{lx}-]]) у СИ систему су дефинисани у односу на килограм и стога је његова стабилност важна. Дефиниције само осам других СИ јединица не зависе од килограма: за температуру ( [[Келвин|-{K}-]], [[Степен целзијуса|°C]]), за време и учесталост ( [[Секунд|-{s}-]], [[Херц|-{Hz}-]], [[Бекерел|-{Bq}-]]), за дужину ( [[Метар|-{m}-]]) и за угао ( [[Радијан|-{rad}-]], [[Стерадијан|-{sr}-]]).<ref>{{SIbrochure8th|
-{IPK}- се ретко користи или се њиме рукује. Његове копије које се чувају у [[Metrology|националним метролошким лабораторијама]] широм света су биле пиређене са -{IPK}- стандардом 1889, 1948, и 1989 године да би се осигурала [[traceability|веродостојност]] мерења масе свуда у свету релативно на -{IPK}-.
Међународни прототип килограма је наручен на [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији за тегове и мере]] (-{CGPM}-) под покровитељством [[Metre Convention|метарске конвенције]] (1875), и чува у се под окриљем [[Међународни биро за тегове и мере|Међународног бироа за тегове и мере]] (-{BIPM}-) у име -{CGPM}-. Након што је утврђено да међународни прототип килограма варира у маси током времена релативно на своје репродукције, [[Међународни комитет за тегове и мере]] (-{CIPM}-) је препоручио 2005. године да се килограм редефинише на бази фундаменталних природних константи. На свом окупљању из 2011, -{CGPM}- делегати су се начелно договорили да килограм треба да буде редефинисан на бази [[Планкова константа|Планкове константе]], -{''h''}-. Одлука је првобитно била одложена до 2014, а затим је 2014, године одлука поново одложена до следећег састанка.<ref>http://www.bipm.org/utils/common/pdf/CGPM-2014/25th-CGPM-Resolutions.pdf</ref> -{CIPM}- је предложио<ref name=cipm_106>{{cite conference|
}}</ref> ревидиране дефиниције [[Основне јединице СИ система|основних јединица СИ система]], на разматрање на 26. -{CGPM}- састанку. Формално гласање је заказано за 16. новембар 2018,<ref name=Milton16>{{cite conference
}}</ref> и да ће нове дефиниције ступити на снагу 20. маја 2019.<ref>[http://www.bipm.org/en/committees/cipm/meeting/105.html Decision CIPM/105-13 (October 2016)]. The day is the 144th anniversary of the [[Metre Convention]].</ref>
== Име и терминологија ==
Реч ''килограм'' је изведена из [[Француски језик|француске]] речи -{''kilogramme''}-,<ref name=OED/> која је сама научна кованица формирана додавањем префикса грчког порекла {{lang|grc|χίλιοι}} -{''khilioi''}- са значењем „хиљаду” на -{''gramma''}-, каснолатински термин за „мала тежина”, који је изведен из грчке речи {{lang|grc|γράμμα}}.<ref>{{cite book|
| first1 = HW
| last1 = Fowlers
Линија 50 ⟶ 51:
| publisher = The Clarendon Press
| location = Oxford}}
Greek {{lang|grc|γράμμα}} (as it were {{lang|grc|[[:wikt:γράφω|γράφ]]-[[:wikt:-μα|μα]]}}, Doric {{lang|grc|γράθμα}}) means "something written, a letter", but it came to be used as a unit of weight, apparently equal to 1/24 of an [[ounce]] (1/288 of a ''[[Pound (mass)#Roman libra|libra]]'', which would correspond to about 1.14 grams in modern units), at some time during Late Antiquity. French ''gramme'' was adopted from Latin ''gramma'', itself quite obscure, but found in the ''carmen de ponderibus et mensuris'' (8.25) attributed by [[Remmius Palaemon]] (fl. 1st century), where it is the weight of two [[obolus|oboli]] (Charlton T. Lewis, Charles Short, ''A Latin Dictionary'' [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04
Henry George Liddell. Robert Scott. ''[[A Greek-English Lexicon]]'' (revised and augmented edition, Oxford, 1940) [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0057:entry=gra/mma s.v. γράμμα], citing the 10th-century work ''[[Geoponica]]'' and a 4th-century papyrus edited in L. Mitteis, ''Griechische Urkunden der Papyrussammlung zu Leipzig'', vol. i (1906), 62 ii 27.</ref> Реч -{''kilogramme''}- је била кориштена у француском закону из 1795, у ''Декрету [[Француски револуционарни календар|18 зачетника]]'',<ref>{{cite web|
| title = Décret relatif aux poids et aux mesures du 18 germinal an 3 (7 avril 1795)
| language = French
|trans-title = Decree of 18 Germinal, year III (April 7, 1795) regarding weights and measures
| work = Grandes lois de la République
| publisher = Digithèque de matériaux juridiques et politiques, Université de Perpignan
| accessdate = 3. 11. 2011}}</ref> којим је ревидиран један старији систем јединица које је био уведен француском [[Национални конвент|Националном конвенцијом]] 1793. године, где је -{''gravet''}- био дефинисан као тежина (-{''poids''}-) кубног центиметра воде, једнака 1/1000 ''[[Grave (unit)|грејва]]''.<ref>Convention nationale, décret du 1<sup>er</sup> août 1793, ed. Duvergier, ''Collection complète des lois, décrets, ordonnances, règlemens avis du Conseil d'état, publiée sur les éditions officielles du Louvre'', vol. 6 (2nd ed. 1834), [https://books.google.com/books?id=0mYZAAAAYAAJ&pg=PA70#v=onepage&q&f=false pp. 70].▼
▲</ref> којим је ревидиран један старији систем јединица које је био уведен француском [[Национални конвент|Националном конвенцијом]] 1793. године, где је -{''gravet''}- био дефинисан као тежина (-{''poids''}-) кубног центиметра воде, једнака 1/1000 ''[[Grave (unit)|грејва]]''.<ref>Convention nationale, décret du 1<sup>er</sup> août 1793, ed. Duvergier, ''Collection complète des lois, décrets, ordonnances, règlemens avis du Conseil d'état, publiée sur les éditions officielles du Louvre'', vol. 6 (2nd ed. 1834), [https://books.google.com/books?id=0mYZAAAAYAAJ&pg=PA70#v=onepage&q&f=false pp. 70].
The ''metre'' (''mètre'') on which this definition depends was itself defined as the ten-millionth part of a quarter of Earth's [[Meridian (geography)|meridian]], given in [[Units of measurement in France before the French Revolution|traditional units]] as 3 ''[[foot (unit)|pieds]]'', 11.44 ''lignes'' (a ''ligne'' being the 12th part of an ''pouce'' (inch), or the 144th part of a ''pied''.</ref> У декрету из 1795, термин ''грам'' је заменио ''грејвет'', а ''килограм'' је заменио ''грејв''.
Француско спеловање је прихаћено у Уједињеном Краљевству кад је реч била први пут кориштена у енглеском језику 1797. године,<ref name=OED>{{cite web|
| work = Oxford English Dictionary
| publisher = Oxford University Press
| title = Kilogram
| accessdate = 3. 11. 2011}}</ref> док је спеловање -{''kilogram''}- прихаваћено у Сједињеним Државама. У Уједињеном Краљевству се користе обе форме спеловања, при чему је облик -{''kilogram''}- постао далеко заступљенији.<ref>{{cite web| url = http://english.oxforddictionaries.com/definition/kilogram| title = Kilogram
}}</ref><ref group="Note">
Спеловање -{''kilogram''}- је модеран облик који користи Међународни биро за тегове и мере (-{BIPM}-), амерички [[Национални институт за стандарде и технологију]] (-{NIST}-), британски [[National Measurement Office|Национална служба за мере]], [[National Research Council of Canada|Национални савет за истраживање Канаде]], и [[National Measurement Institute, Australia|Национални институт за мере, Аустралија]].</ref> Британски закон којим се регулишу јединице које се користе при [[Weights and Measures Acts of the United Kingdom|трговању по тежини или мерењу]] не спречава употребу било којег од ових начина спеловања.<ref>{{cite web|
| title = Spelling of "gram", etc
| work = [[Weights and Measures Acts of the United Kingdom|Weights and Measures Act 1985]]
| publisher = [[Office of Public Sector Information|Her Majesty's Stationery Office]]
| date = 30. 10. 1985
| accessdate = 6. 11. 2011}}</ref><br />
У 19. веку француска реч -{''kilo''}-, [[Clipping (morphology)|скраћивање]] речи -{''kilogramme''}-, је била уведене у енглески језик, где је кориштена са значењем килограм<ref>{{cite encyclopedia
| year = 1989
| edition = 2nd
| title = kilo (n1)
Линија 85 ⟶ 86:
| location = Oxford| url = http://www.oed.com/viewdictionaryentry/Entry/103394
| accessdate = 8. 11. 2011}}</ref> и километар.<ref>{{cite encyclopedia
| year = 1989
| edition = 2nd
| title = kilo (n2)
Линија 91 ⟶ 92:
| publisher = Oxford University Press
| location = Oxford| url = http://www.oed.com/viewdictionaryentry/Entry/103395
| accessdate = 8. 11. 2011}}</ref> Док је -{''kilo''}- прихватљиво у многим општим текстовима, на пример у часопису ''[[The Economist]]'',<ref>{{cite web|
| title = Style Guide
| publisher = [[The Economist]]
| date = 7. 1. 2002
| accessdate = 8. 11. 2011}}</ref> употреба овог термина се типично сматра неподесном у појединим применама као што су научни, технички и правни записи, где је неопходно да се аутори строго придржавају СИ номенклатуре.<ref>{{cite web| url = http://btb.termiumplus.gc.ca/tpv2guides/guides/wrtps/index-eng.html?lang=eng&lettr=indx_catlog_k&page=431.html
}}</ref><ref>{{cite web|
| title = kilo
| work = How Many?
| accessdate = 6. 11. 2011
}}</ref> али је 1990. године опозван статус речи -{''kilo''}-.<ref>{{cite journal| journal = [[Federal Register]]| volume = 63| issue = 144|
}}</ref>
Линија 117 ⟶ 118:
| language = Italian
|publication-date = 1901
}}</ref><ref>{{citation |
| journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America| url = http://www.pnas.org/content/21/10/579
| last=Kennelly| first = Arthur E.| authorlink = Arthur E. Kennelly
| title = Adoption of the Meter–Kilogram–Mass–Second (M.K.S.) Absolute System of Practical Units by the International Electrotechnical Commission (I.E.C.), Bruxelles, June, 1935
|publication-date = 1935
|
| volume = 21
| issue = 10
| doi = 10.1073/pnas.21.10.579
| bibcode = 1935PNAS...21..579K}}</ref> и 1946. године је -{[[CIPM]]}- одобрио предлог за усвајање [[ампер]]а као електромагнетне јединице „МКСА система”.<ref name =SIbrochure8th>{{SIbrochure8th}}</ref>{{Rp|109,110}} Године 1948. -{[[CGPM]]}- је ангажовао -{CIPM}- „да формулише препоруке за један практичан систем мерних јединица, погодан за усвајање од стране свих земаља које се придржавају метарске конвенције”.<ref>{{cite conference|
| title = Resolution 6 – Proposal for establishing a practical system of units of measurement
| conference = 9th Conférence Générale des Poids et Mesures (CGPM)
| date = October 12–21, 1948
| accessdate = 8. 5. 2011
== Умношци ==
[[СИ префикс]]и се користе за називе умножака килограма. Најчешће коришћени су:
Ред 156:
== Веза са тежином ==
Када се тежина предмета да у килограмима, намењена особина је скоро увек маса. Повремено се гравитациона сила предмета даје у „килограмима“, али јединица која се користи није заправо прави килограм: то је застарела килограм-снага (kgf), такође позната као [[килопонд]] (-{kp}-). Предмет масе 1 -{kg}- на површини [[Земља|Земље]] је подвргнут гравитационој сили од отприлике 9,80665 [[њутн (јединица)|њутна]] (СИ јединица за силу). Приметите да је фактор од 980.665 -{cm/s}-² (као што га је CGPM дефинисао) само договорена конвенционална вредност (3. -{CGPM}- (1901), -{CR}- 70) чија сврха је била да дефинише грам силу.
Локално гравитационо убрзање ''-{g}-'' варира са географском ширином, надморском висином и местом на Земљи, тако да је, пре него што се усагласила ова вредност, грам-снага била лоше дефинисана јединица.
=== Ред величина ===
*
*
*
*
*
*
*
*
** Један милиграм је тежина 1 [[милиметар|mm]]<sup>3</sup> воде (коцке величине 1 -{mm}- × 1 -{mm}- × 1 -{mm}-)
*
*
*
*
*
*
*
** Коефицијент је близу реципрочне вредности [[Авогадров број|Авогадровог броја]]: 1 [[јединица атомске масе]] = 1.660 54 -{yg}-
** Иако је јединица атомске масе често згодна као јединица, могу да се користе јоктограми да би се лакше повезало са осталим СИ вредностима.
Линија 185 ⟶ 186:
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
|