Вили Брант — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 52:
Био је СПД-ов кандидат за канцелара [[1961]]. године, када је изгубио од [[Конрад Аденауер|Конрада Аденауера]] и његове [[Хришћанско-демократска унија Немачке|Хришћанско демократске уније Немачке]] (ХДУ). Године [[1965]]. поново се кандидовао и поново изгубио од популарног [[Лудвиг Ерхарт|Лудвига Ерхарта]]. Али Ерхартова влада је кратко трајала, и 1966. оформљена је велика коалиција СПД-а и ХДУ-а. Брант постаје министар иностраних послова и потпредседник владе (вицеканцелар). После избора [[1969]]. године, поново са Брантом на челу изборне листе, СПД ојачава и после три недеље преговора, ствара се владајућа коалиција са малом либералном [[Слободна демократска парија немачке|Слободном демократском партијом Немачке]], а Брант постаје канцелар. Његове домаће реформе су обично кочили коалициони партнери у Бундестагу и локалне власти (нарочито ХДУ/ЦСУ). Године 1970. постаје [[особа године|личност године]] магазина „[[ТАЈМ]]“ (''TIME'').
 
У спољним пословима, Брант ће остати познат по својој „источној политици“. Та политика се највише огледала у сарадњи са [[Источна Немачка|Немачком Демократском Републиком]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССРСовјетским Савезом]]-ом, [[Пољска|Пољском]] и осталим државама [[Варшавски пакт|Источног блока]].
 
„Источна политика“ се многима чинила недопустивом, због чега је неколико чланова његове коалиције променило страну. Неки Немци су сматрали да је Брантова „источна политика“ велеиздајничка.