Социјалистичка Федеративна Република Југославија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 37.122.162.76 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 397:
У циљу да се свим запосленима да исти удео у доношењу улога, основне организације удруженог рада су такође уведене у јавне сервисе, као што су здравство и образовање. Основне организације су обично биле састављене од не више од неколико десетина људи и имала су своје радничке савете, чији је пристанак био потребан за стратешке одлуке и именовање директора предузећа или јавних установа.
 
Државници СФРЈ су са представницима Европске економске заједнице потписали два трговинска споразума: Споразум о сарадњи и Протокол о трговини као и два финансијска протокола, а организовано је и девет састанка савета за сарадњу СФРЈ и ЕЕЗ на министарском нивоу.<ref>[http://www.vladimirpavicevic.info/tekstovi/dvadeset_godina_od_pada_berlinskog_zida.pdf Mr Vladimir Pavićević: Dvadeset„Dvadeset godina od pada Berlinskog zidazida”, Međunarodna politika ISSN: 0543-3657.- ppGod.60, 3]{{Мртва веза|date=10br.1135 2018(2009), |bot=InternetArchiveBotstr. |fix5-attempted=yes }}19, Приступљено 9pp. 4.3 2013.{{COBISS|ID=513286743}}</ref>
 
Југословенски ратови, накнадни губитак тржишта, као и лоше управљање и/или нетранспарентна приватизација су донеле економске проблеме свим бившим југословенским републикама током [[1990е|деведесетих]]. Само је економски раст Словеније полако растао након почетног шока и кризе. Хрватске је [[2003]]. достигла свој [[бруто-национални доходак]] из [[1990]].