Меиђи обнова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Историја Јапана}}
'''Меиџи обнова''' ({{јез-јап|明治維新}}, ''Меиџи изин''), још познато и као '''Меиџи рестаурација''' или '''Меиџи револуција''', је комплекс политичких, војних и социјално-економских реформи у [[Јапанско царство|Јапану]] од [[1868]]. до [[1889]]. године,<ref>[http://interpretive.ru/dictionary/960/word/myeidzi-restavracija Мэйдзи реставрация. Оксфордская Иллюстрированная Энциклопедия Всемирная история] {{Wayback| url = http://interpretive.ru/dictionary/960/word/myeidzi-restavracija | date = 20150721143607 }} «Чаще всего периодом М.р. считается время с момента свержения сёгуна-та до офиц. ввода в действие новой конституции (Мэйдзи конституция) в 1889 г.»</ref> које су претвориле назадну аграну [[земља (геополитика)|земљу]] у једну од водећих земаља на свијету. Обнова је прелазак са [[самурај]]ског система са [[шогун]]ом на челу на непосредну царску власт на челу са [[цар Јапана|царем]] [[Муцухито]]м и његовом [[Кабинет Јапана|владом]]. Политика обнове је значајно утицала на политички систем, законодавство, царски двор, покрајинску администрацију, финансије, индустрију, дипломатију, образовање, религију и друге сфере живота обичних [[Јапанци|Јапанаца]]. Са Меиџи обновом почело је формирање нововјековне јапанске националне државе, као и јапанског националног идентитета.<ref>{{Cite journal|
== Страни утицај ==
Ред 11:
== Империјална рестаурација ==
Оснива Меиџи рестаурације била је [[Сатчо алијанса|Сатчо-Чошу алијанса]] из 1866. између [[Саиго Такамори]]ја и [[Кидо Такајоши]]ја, вођа [[Соно џои|реформистичких]] елемената у [[Сацума (феудална област)|Сацума домену]] и [[Чошу (феудална област)|Чошу домену]]. Ова два лидера су подржала [[Emperor Kōmei|цара Комеја]] (оца цара Меиџија) и били су окупљени заједно посредством [[Сакамото Рјома|Сакамото Рјоме]] у сврху оспоравања владавине [[Шогунат Токугава|шогуната Токугава]] (''бакуфуа'') и враћања цара на власт. Након смрти цара Комеја 30. јануара 1867, цар Меиџи је преузео трон 3. фебруара. Овај период је такође осведочио јапански прелаз из феудалног друштва у тржишну економију, и оставио је Јапанце под дуготрајним утицајем [[Modernity|модерне]] епохе.<ref>{{cite web|
== Слијед догађаја ==
=== Грађански рат ===
{{главни чланак|Повратак државне власти цару|Указ о обнови царске власти|Бошин рат}}
По повратку државне власти шогуна [[Токугава Јошинобу|Токугаве Јошиноба]] цару, у Јапану је дошло до формирања нове власти.<ref>{{Cite news|
Крајем јануара присталице шогуната су покушале да заузму [[Кјото]] и тако поврате свој ауторитет у земљи. Од 27. до 30. јануара 1868. у бици код Тобе и Фусиме услиједио је пораз од малобројније, али модернизоване царске војске. Посљедња шогунска пријетња царском пријестолу је било премјештање шогунске војске на исток у град Едо, главно упориште шогуна. Царска војска коју је предводио [[Саиго Такамори]] је 3. маја 1868. без борбе узаузела Едо.
Ред 44:
{{Main|Bakumatsu}}
Токугавина влада је формирана у 17. веку и иницијално је имала фокус на поновном успостављању реда у друштвеним, политичким и међународним аферама након једног века ратовања. Политичка структура коју је успоставио Иејасу и коју су ојачала његова два наследника, његов син Хидетада (који је владао у периоду 1616–23) и унук Иемицу (1623–51), обавезала је све даимје на шогунат и ограничила било којег појединачног даимиа да сткне превише земље или моћи.<ref>{{cite web|
Убрзо након тога у јануару 1868, започео је [[Бошин рат]] (Рат године змаја) са [[Battle of Toba–Fushimi|Битком код Тоба-Фушиме]] у којој су снаге Чошуа и [[Satsuma Domain|Сацуме]] поразиле бившу шогунску армију. То је присилило (или омогућило) цару да одузме Јошиноби сву моћ, постављајући сцену за званичну рестаурацију. Дана 3. јануара 1868. године цар је издао званичну декларацију о обнови своје моћи:
{{quote|Јапански цар објављује суверенима свих страних земаља и њиховим субјектима да је одобрено "[[шогун]]у" Токугави Јошиноби да врати владајућу власт у складу са својим захтевом. Ми ћемо убудуће вршити врховну власт по свим унутрашњим и спољним пословима земље. Сходно томе, наслов цара мора бити замењен за [[тајкун]]а, при склопању споразума. Му постављамо службенике за вођење спољних послова. Пожељно је да представници уговорних овлашћења поштују ову објаву.|[[Муцухито]], 3. јануар 1868<ref>Quoted & translated in ''A Diplomat In Japan'', [[Sir Ernest Satow]]. {{page| year = | isbn=978-1-933330-16-7|
Сви Токугавини поседи су били заплењени и стављени под „царску контролу”, чиме су стављени под управу нове [[Government of Meiji Japan|Меиџи владе]]. Путем [[Fuhanken sanchisei|Фуханкен санчисеја]], области су подељене у три типа: {{nihongo|урбане [[Префектуре Јапана|префектуреs]]|府|fu}}, {{nihongo|сеоске префектуре|県|ken}} и већ постојеће домене.
Ред 56:
Неке шогунате снаге су побегле на [[Хокаидо]], где су покушали да направе отцепљењеничку [[Република Езо|Републику Езо]]; међутим, снаге лојалне цару су окончале тај покушај у мају 1869. године са [[Battle of Hakodate|битком код Ходакоте]] на Хокаиду. Пораз армија бивших ''шогуна'' (које су предводили [[Еномото Такеаки]] и [[Хиџиката Тошизо]]) означио је коначни крај Токугава шогуната, с целокупном обновом царске моћи.
Коначно, до 1872, ''даимјос'', бивши и садашњи, били су сазвани пред цара, где је декларисано да су [[abolition of the han system|сви домени сад морају бити враћени цару]]. Око 280 домена је било претворено у 72 префектуре, свака од којих под контролом гувернера именованог од стране државе. Оним даимјоима који су се мирно придржавали, дато је проминентно учешће у новој Меиџи влади.<ref>[[David "Race" Bannon]], “Redefining Traditional Feudal Ethics in Japan during the Meiji Restoration,” Asian Pacific Quarterly, Vol. 26, No. 1 (1994): 27-35.</ref> Касније су њихови дугови и исплате самурајских стипендија били или тешко опорезовани или претворени у обвезнице што је довело до великог губитка богатства међу бившим самурајима.<ref name="polsy">{{Cite book|
== Војна реформа ==
Ред 87:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* {{Cite book|
* [[John Breen (scholar)|Breen, John]], 'The Imperial Oath of April 1868: ritual, power and politics in Restoration Japan', Monumenta Nipponica,51,4 (1996)
* Francisco Barberan & [[Rafael Domingo Osle]], Codigo civil japones. Estudio preliminar, traduccion y notas (2 ed. Thomsons Aranzadi, 2006).
|