Финансијски стрес — разлика између измена

У мултицентричним студијама у којима је праћена корелација између финансијских стресора и психосоцијалног функционисања и запаљења показују да појединци који су доживели више финансијских стресних ситуација имају већи ниво психолошких потешкоћа и нижи ниво психолошког благостања.<ref name="John" /><ref>McHorney CA, Ware JE, Jr, Raczek AE. ''The MOS36-Item Short-Form Health Survey (SF-36): II. Psychometric and clinical tests of validity in measuring physical and mental health constructs''. Med Care. 1993;31:247–263. [PubMed]</ref><ref>Ruehlman LS, Wolchik SA. ''Personal goals and interpersonal support and hindrance as factors in psychological distress and well-being''. J Pers Soc Psychol. 1988;55:293. [PubMed]</ref>

Анализе добијених резултата такође сугеришу да финансијски стрес може индиректно утицати на запаљенске процесе, и пад имуног системасистем, у организму кроз смањење психолошког благостања.<ref>Loucks EB, Sullivan LM, D'Agostino RB, Sr, Larson MG, Berkman LF, Benjamin EJ. ''Social networks and inflammatory markers in the Framingham Heart Study.'' J Biosoc Sci. 2006;38:835–842. [PubMed]</ref>

Друштвени контекст излагања стресу је кључна детерминанта реакција на стрес. Док особе које себе доживљава као особу на релативно вишој позицији унутар своје заједнице има тенденцију да показују смањене ниво упалне реакције и имају боље психолошко здравље, на финансиски стрес, али зато подложнеији стресорима који прете њиховом положају у заједници.<ref>Thoits PA. ''Handbook of the sociology of mental health. Springer;'' 2013. Self, identity, stress, and mental health; pp. 357–377.</ref>