Малајски архипелаг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 77:
== Становништво и културно-историјска прошлост архипелага ==
 
У региону Малајског архипелага живи преко 350 милиона људи, а најнасељеније острво је [[Јава]]. Људи који живе у овој регији су углавном из аустронезијске подгрупе и говоре језике из западне малајско-полинежанске групе језика. Овај део југоисточне Азије има више друштвених и културних веза са осталим аустронезијским народима него са народима копненог дела југоисточне Азије. Религије које преовлађују су: [[ислам]], [[хришћанство]], [[будизам]], [[хиндуизам]] и традиционални анимизам.
 
Најбројније становништво има [[Индонезија]] са својих 238265 милиона становника, због чега је четврта држава у свету по броју становника, затим Филипини са својих 94 и [[Малезија]] са својих 27,5 милиона становника, док мање државе имају: [[Папуа Нова Гвинеја]] – 7 милиона, [[Сингапур]] - 5 милиона, [[Источни Тимор]] – 1 милион, а [[Брунеј]] непуних пола милиона становника. Становништво ових земаља је веома разнолико јер само у Папуи Новој Гвинеји живи преко 800, Индонезији преко 300 и Филипинима[[Филипини]]ма преко 50 етничких група.
 
Што се тиче религије, [[Индонезија]] је на првом месту у свету са највећим бројем муслиманског становништва јер је 88% њеног становништва муслиманске вероисповести, затим [[Брунеј]] са својих 67% и [[Малезија]] са 60% муслиманског становништва, а на Филипинима[[Филипини]]ма, Источном Тимору и Папуи Новој Гвинеји убедљиву већину чине хришћани са преко 90% у свакој држави, док у Сингапуру[[Сингапур]]у већину чине будисти (33%).
 
Малајски архипелаг је био једно од првих места на свету које је настањивао homo sapiens, али је његово данашње становништво потекло од малајских емиграната који су од 4. века стварали своје државе у облику приобалних градова, а преко њих су се касније под утицајем индијске културе у унутрашњост ширили хиндуизам и будизам, али од 13. века и ислам.
 
Каснија културно-историјска прошлост Малајског архипелага је обележена бројним борбама Европљана за превласт над њим. Почев од 16. века архипелаг је био у колонијалном периоду када су његове територије наизменично заузимали Португалци, Шпанци, Британци, Холанђани, па и Немци. Европљани су на острвима оснивали градове, установили администрацију и развили трговину, док су мисионари преобратили велики број становништва у хришћанство. Након више од 400 година колонијализма, у [[Други светски рат|Другом светском рату]] територију Малајског архипелага су Европљанима преузели Јапанци[[Јапан]]ци када су 1941. године окупирали државе архипелага. Ово је на неки начин помогло државама архипелага јер је колонијално раздобље за већину држава завршено након Другог светског рата, када је 1945. године Јапан капитулирао, док су остале државе независност стекле нешто касније. Завршетком рата су независност стекле Индонезија 1945. и Филипини 1946. године, док је Папуа Нова Гвинеја, која је била подељена на два дела – Папуу и Нову Гвинеју, уједињена 1945. године и све до 1975. била под аустралијском управом, након чега је стекла пуну независност. Остале државе су независност стекле: [[Малезија]] – 1957. године, [[Сингапур]] – 1965. године, [[Брунеј]] – 1984. године, док је [[Источни Тимор]] од 1975-2002. године био под управом Индонезије.
 
== Привредне карактеристике ==