|
[[Датотека:Nerves_of_the_left_upper_extremity.gif|мини|десно|200п|Живци руке (жуто)]]
{{рут}}
'''Живац''', латински назив '''нерв''' ({{јез-лат|nervus}}), део је [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], кога сачињавају снопови продужетака (аксона) [[неурон|нервих ћелија]] различитог волумена и бројности. Осим тога у састав живца улазе и [[везивне ћелије]], [[колагена влакна]] и [[крвни суд]]ови, који се једним именом називају ендонеуријум. Око живца се налази везивни омотач епинеуријум и од њега полазе везивни изданци који граде перифасцикуларне омотаче или перинеуријум.<ref>{{Cite book |last=Јовановић|first=Славољуб В. |author2= Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000|isbn=978-86-387-0604-4|pages=}}</ref><ref>{{Cite book |last=Јовановић|first=Славољуб В. |author2= Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref>
== Функција ==
AНерв nerveпреноси conveysинформације informationу inвиду theелектрохемијских form of electrochemical impulsesимпулса (asнервних nerveимпулса impulsesпознатих known asкао [[actionакциони potentialпотенцијал]]sи) carriedкоје byпреносе theпојединачни individualнеурони neuronsкоји thatсачињавају make up the nerveнерв. TheseОви impulsesимпулси areсу extremelyекстремно fastбрзи, withтако someда поједини [[myelinatedMyelin|мијелинисани]] neuronsнеурони conductingпроводе atбрзинама speedsи up toдо 120 -{m/s}-. TheИмпулси impulsesпутују travelод fromједног oneнеурона neuronдо toдругог anotherпрелазећи by crossing aкроз [[synapseСинапса|синапсе]], theпри messageчему isсе convertedпорука fromконвертује из [[Electrical synapse|electricalелектричног]] toу [[Chemical synapse|chemicalхемијски]] andоблик и thenзатим backназад toу electricalелектрични.<ref name="Marieb" /><ref name="Purves_2" >{{cite book |author = Purves Dale |author2 = George J. Augustine |author3 = David Fitzpatrick |display-authors=etal | title = Neuroscience |edition= 4th | publisher = Sinauer Associates | pages = 11–20 | year = 2008 | isbn = 978-0-87893-697-7}}</ref>
Нерви се могу категорисати у две групе на бази њихове функције:
Nerves can be categorized into two groups based on function:
* An [[afferent nerve fiber|Узлазно живчано влакно]] conductsпроводи sensoryсензорске informationинформације from aиз [[sensory neuron|сензорског неурона]] toдо theцентралног centralнервног nervous systemсистема, whereгде theсе informationодвија isобрада then processedинформација. BundlesСвежњеви ofвлакана fibres orили [[axonаксон]]sи, inу theпериферном peripheralнервном nervousсистему systemсе areназивају called nervesнервима, andа bundlesсвежњеви ofузлазних afferentвлакана fibersсу areпознати known asкао ''sensoryсензорни nervesнерви''.<ref name="Purves" /><ref name="Marieb" />
* [[efferent nerve fiber|Силазно нервно влакно]] проводи сигнале од [[Пирамидални пут|моторног неурона]] у централном нервном систему до мишића. Свежњеви тих влакана су познати као ''силазни нерви''.
* An [[efferent nerve fiber]] conducts signals from a [[motor neuron]] in the central nervous system to muscles. Bundles of these fibres are known as ''efferent nerves''.
=== Нервни систем ===
{{main|Нервни систем}}
[[Нервни систем]] је део [[Животиња|животиње]] thatкоји coordinatesкоординира itsсвоје actionsдејство byпутем transmittingтрансмитовања [[actionАкциони potentialпотенцијал|signalsсигнала]] toдо andи fromод different parts ofразличитих itsделова bodyтела.<ref>{{Cite book |title= Principles of Anatomy and Physiology |edition= 15th |author= Tortora, G.J. |author2= Derrickson, B. |publisher=J. Wiley. |year=2016 |isbn=978-1-119-34373-8 |location= |pages=}}</ref> InКод vertebratesкичмењака itон consistsсе ofсастоји twoод mainдва partsглавна дела, the [[centralЦентрални nervousнервни систем|централног systemнервног система]] (CNSЦНС) and theи [[peripheralПериферни нервни систем|периферног nervousнервног systemсистема]] (PNSПНС). TheЦНС CNSсе consistsсастоји of theод [[brainмозак|мозга]] andи [[spinalКичмена мождина|кичмене cordмождине]]. TheПНС PNSсе consistsуглавном mainlyсастоји ofод nervesнерва, whichкоји areсу enclosedобмотани bundlesсвежњеви ofдугих theвлакана long fibers orили [[axonаксон]]sа, thatкоји connectповезују theЦНС CNSса toсвим every other part ofдругим theделовма bodyтела.
NervesНерви thatкоји transmitпреносе signalsсигнале fromод theмозга brainсе are calledназивају ''[[Motor nerve fibersаксон|motorмоторним]]'' or ''[[Efferent nerve fiber|efferentсилазнм]]'' nervesнервима, whileдок thoseони nervesнерви thatкоји transmitпреносе informationинформације fromод theтела bodyдо toЦНС theсе CNS are calledназивају ''sensoryсензорним'' orили ''afferentузлазним''. [[SpinalКичмени nerveнерви]]s serveврше bothобе functionsфункције andи areстога calledсе називају ''mixedмешовитим'' nervesнервима. TheПНС PNSје isподељен dividedу intoтри threeзасебна separate subsystemsподсистема, the [[somatic nervous system|somaticсоматски]], [[autonomicАутономни nervousнервни systemсистем|autonomicаутономни]], andи [[enteric nervous system|entericентерични]] nervousнервни systemsсистем. SomaticСоматски nervesнерви mediateпосредују voluntaryдобровољне movementпокрете.
Аутономни нервни систем се даље дели у [[Симпатички нервни систем|симпатички]] и [[Парасимпатички нервни систем|парасимпатички]] нервни систем. Симпатички нервни систем се активира у хитним случајевима ради мобилизације енергије, док се парасимпатетички нервни систем активира кад су организми у релаксираном стању. Ентерички нервни систем контролише [[Crevo (zoologija)|гастроинтестинални]] систем. Аутономни и ентерички нервни систем функционишу без свесне контроле. Нерви који излазе из лобање се зову [[Мождани живци|можданим нервима]], док су они који излазе из кичмене мождине [[кичмени нерви]].
The autonomic nervous system is further subdivided into the [[sympathetic nervous system|sympathetic]] and the [[parasympathetic nervous system|parasympathetic]] nervous systems. The sympathetic nervous system is activated in cases of emergencies to mobilize energy, while the parasympathetic nervous system is activated when organisms are in a relaxed state. The enteric nervous system functions to control the [[gastrointestinal]] system. Both autonomic and enteric nervous systems function involuntarily. Nerves that exit from the cranium are called [[cranial nerves]] while those exiting from the spinal cord are called [[spinal nerves]].
== Клинички значај ==
[[ImageДатотека:Prostatic adenocarcinoma with perineural invasion.JPG|thumb|right|250п|[[Micrograph|Микрографија]] demonstratingприказује [[perineural invasion|перинеуралну инвазију]] of [[Karcinom prostate|карциномом cancerпростате]]. [[H&E stain|Х&Е бојење]].]]
[[Канцер]] се може раширити путем упада у просторе око живаца. До овога нарочито често долази код рака главе и врата, као и рака простате и дебелог црева.
[[Cancer]] can spread by invading the spaces around nerves. This is particularly common in head and neck cancer, and prostate and colorectal cancer.
NervesНерви canмогу beда damagedбуду byоштећени physicalфизичком injuryповредом, asкао wellи conditionsоколностима likeпри [[carpal tunnel syndrome|синдрому карпалног канала]]<ref name=Padua2016>{{cite journal |last1=Padua |first1=L |last2=Coraci|first2=D |last3=Erra|first3=C |last4=Pazzaglia|first4=C|last5=Paolasso|first5=I|last6=Loreti|first6=C |last7=Caliandro|first7=P|last8=Hobson-Webb|first8=LD|title=Carpal tunnel syndrome: clinical features, diagnosis, and management|journal=Lancet Neurology |date= 2016|volume=15 |issue=12|pages=1273–84 |doi=10.1016/S1474-4422(16)30231-9 |pmid=27751557 |type=Review}}</ref><ref name=Bur2014>{{cite journal |last1=Burton|first1=C |last2=Chesterton|first2=LS |last3=Davenport|first3=G|title=Diagnosing and managing carpal tunnel syndrome in primary care|journal=The British Journal of General Practice : The Journal of the Royal College of General Practitioners|date=May 2014|volume=64|issue=622 |pages=262–3|pmid=24771836 |doi=10.3399/bjgp14x679903|pmc=4001168}}</ref><ref name=NIH2016>{{cite web|title=Carpal Tunnel Syndrome Fact Sheet|url=http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049|website=National Institute of Neurological Disorders and Stroke|accessdate=4 March 2016|date=January 28, 2016|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303181005/http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049|archivedate=3 March 2016|df=}}</ref> andи [[repetitive strain injury|повреди услед понављајућег напрезања]].<ref>{{Cite web|url = http://www.mountsinai.org/static_files/MSMC/Files/Patient%20Care/Occupational%20Health/RSI_12_with%20monroe.pdf|title = Repetitive Strain Injury: What is it and how is it caused?|date = |access-date = 12 February 2016|website = |publisher = Selikoff Centers for Occupational Health}}</ref><ref name=vanTulder2007>{{cite journal |vauthors=van Tulder M, Malmivaara A, Koes B |title=Repetitive strain injury |journal=Lancet |volume=369 |issue=9575 |pages=1815–22 |date=May 2007 |pmid=17531890 |doi=10.1016/S0140-6736(07)60820-4 |url=https://www.researchgate.net/publication/6303661_Repetitive_strain_injury/file/d912f50c5ef67d0b27.pdf}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Conservative interventions for treating work-related complaints of the arm, neck or shoulder in adults|journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews|date = 2013|issn = 1469-493X|pmid = 24338903|pages = CD008742|volume = 12|doi = 10.1002/14651858.CD008742.pub2|first = Arianne P.|last = Verhagen|first2 = Sita M. A.|last2 = Bierma-Zeinstra|first3 = Alex|last3 = Burdorf|first4 = Siobhán M.|last4 = Stynes|first5 = Henrica C. W.|last5 = de Vet|first6 = Bart W.|last6 = Koes}}</ref> [[AutoimmuneАутоимуне diseaseболести]]s suchкао asшто су [[Guillain–BarréГијен-Бареов syndromeсиндром]], [[neurodegenerativeНеуродегенерација|неуродегенеративне diseaseболести|]]s, [[polyneuropathy|полинеуропатија]], infectionинфекције, [[neuritisнеуритис]], [[diabetesдијабетес]], orили failureотказивање ofкрвних theсудова bloodкоји vesselsокружују surroundingживце, theсви nerveузрокују allоштећења causeнерва, nerveкоја damage,могу whichда canварирају vary inпо severityозбиљности.
[[Мултипла склероза]] је болест асоцирана са обимним оштећењем нерва. Она се јавља кад [[макрофаг]]ови имунског система саме особе оштећују мијелинске облоге којима су изоловани аксони нерва.
[[Multiple sclerosis]] is a disease associated with extensive nerve damage. It occurs when the [[macrophage]]s of an individual's own immune system damage the myelin sheaths that insulate the axon of the nerve.
[[Радикулопатија]] се јавља када се врши притисак на нерв, обично услед отока због повреде, или трудноће и може да резултира у [[бол]]у, слабости, утрнулости или парализи. Симптоми се могу осећати у областима које су далеко од стварног места оштећења, што је феномен који се назива [[referred pain|рефлективним болом]]. Рефлективни бол се може јавити кад оштећење узрокује измену сигнализације до других области.
A [[pinched nerve]] occurs when pressure is placed on a nerve, usually from swelling due to an injury, or pregnancy and can result in [[pain]], weakness, numbness or paralysis. Symptoms may be felt in areas far from the actual site of damage, a phenomenon called [[referred pain]]. Referred pain can happen when the damage causes altered signalling to other areas.
[[NeurologyНеурологија|NeurologistsНеуролози]] usuallyобично diagnoseдијагнозирају disordersнервне ofпоремећаје the nerves by aпутем [[physical examination|физичког прегледа]], includingчиме theје testingобухваћено ofтестирање [[reflex|рефлекса]]es, [[walkingПешачење|ходање]] andи otherдруги directedусмерени movementsпокрети, [[muscle weakness|мишићна слабост]], [[proprioception|проприоцепција]], andи the sense ofосећај [[SomatosensorySomatosenzorni systemsistem|touchдодира]]. ThisОвом initialиницијалном examпрегледу canмогу beда followedследе withтестови testsкао suchшто asсу [[nerve conduction study|студија нервне проводљивости]], [[electromyography|електромиографија]] (EMGЕМГ), andи [[computedкомпјутеризована tomographyтомографија]] (CT).<ref name="Weinberg">{{cite book | author = Weinberg |title=Normal computed tomography of the brain|page=109}}</ref>
== Друге животиње ==
Неурон се сматра ''идентификованим'' ifако itпоседује hasсвојства propertiesпо thatкојима distinguishсе itразликује fromод everyсваког otherдругог neuronнеурона inдате theживотиње, sameсвојства animal—propertiesкао suchшто asсу locationлокација, neurotransmitter[[неуротрансмитер]]и, geneобразац expression[[Ekspresija patterngena|генске експресије]], andи connectivity—andповезаност, ifи everyако individualсваки organismпојединачни belongingорганизам toкоји theприпада sameистој speciesврсти hasима exactlyтачно oneједан neuronнеурон withса theистим sameскупом set of propertiesсвојстава.<ref name=Hoyle>{{Cite book|title=Identified neurons and behavior of arthropods |publisher=Plenum Press |year=1977 |isbn=978-0-306-31001-0 |vauthors=Hoyle G, Wiersma CA }}</ref> У Inкичмењачким vertebrateнервним nervous systemsсистемима, veryвеома fewмали neuronsброј areнеурона "identified"је in„идентификован”. thisИстраживачи sense.сматрају Researchersда believeљуди humansнемају haveтакве none—butнеуроне, inдок simplerу nervousједноставнијим systemsнервним системима, someнеки orили allсви neuronsнеурони могу бити mayјединствени beу thusтом uniqueсмислу.<ref name=Wormbook>{{Cite web |title=Wormbook: Specification of the nervous system |url=http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110717081646/http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html |archivedate=2011-07-17 |df= }}</ref>
Код кичмењака, најпознатији идентификовани неурони су гигантске [[Mauthner cell|Маутнерове ћелије]] код риба.<ref name=Stein38>{{Cite book|title=Neurons, Networks and Motor Behavior |author=Stein PSG |publisher=MIT Press |year=1999 |isbn=978-0-262-69227-4 |pages=38–44}}</ref> Свака риба има две Маутнерове ћелије, лоциране у доњем делу можданог стабла, једну на левој страни и једну на десној. Свака Маутнерова ћелија има један аксон који прелази преко, инервишући (стимулишући) неуроне на истом мождном нивоу и затим путује низ кичмену мождину, формирајући бројне везе на свом путу. Синапсе које генерише Маутнерова ћелија су толико моћне да појединачни акциони потенцијал производи снажан одзив у понашању: у року неколико милисекунди риба закриви своје тело у [[Mauthner cell#The C-start behavior|-{C}--облик]], затим се исправи, чиме покреће себе брзо унапред. Функционално, ово је брзи бежући респонс, који се најлакше подстиче снажним звучним таласом или таласом притиска који удара по бочној линији органа рибе. Маутнерове ћелије нису једини идентификовани неурони у рибама - постоји још око 20 типова, укључујући парове „аналога Маутнерових ћелија” у сваком језгру кичменог сегмента. Мада Маутнерова ћелија има способност самосталног произвођења респонса о бекству, у контексту нормалног понашања друге врсте ћелија обично доприносе обликовању амплитуде и правца одговора.
Код кичмењака, the best known identified neurons are the gigantic [[Mauthner cell]]s of fish.<ref name=Stein38>{{Cite book|title=Neurons, Networks and Motor Behavior |author=Stein PSG |publisher=MIT Press |year=1999 |isbn=978-0-262-69227-4 |pages=38–44}}</ref> Every fish has two Mauthner cells, located in the bottom part of the brainstem, one on the left side and one on the right. Each Mauthner cell has an axon that crosses over, innervating (stimulating) neurons at the same brain level and then travelling down through the spinal cord, making numerous connections as it goes. The synapses generated by a Mauthner cell are so powerful that a single action potential gives rise to a major behavioral response: within milliseconds the fish curves its body into a [[Mauthner cell#The C-start behavior|C-shape]], then straightens, thereby propelling itself rapidly forward. Functionally this is a fast escape response, triggered most easily by a strong sound wave or pressure wave impinging on the lateral line organ of the fish. Mauthner cells are not the only identified neurons in fish—there are about 20 more types, including pairs of "Mauthner cell analogs" in each spinal segmental nucleus. Although a Mauthner cell is capable of bringing about an escape response all by itself, in the context of ordinary behavior other types of cells usually contribute to shaping the amplitude and direction of the response.
MauthnerМаутнерове cellsћелије haveсу beenописиване described asкао [[command neuron|командни неурони]]s.<ref>Eaton R.C., DiDomenico R. 1985. Command and the neural causation of behavior: a theoretical analysis of the necessity and sufficiency paradigm. Brain Behav Evol. 27(2-4):132-64.</ref><ref>Edwards, D. H., Heitler, W. J. & Krasne, F. B. 1999. Fifty years of command neurons: the neurobiology of escape behavior in the crayfish. Trends Neurosci. 22, 153–161.</ref><ref>Hediwg, B. 2000. Control of Cricket Stridulation by a Command Neuron: Efficacy Depends on the Behavioral State. J Neurophysiol 83: 712-722.</ref> AКомандни commandнеурон neuronје isспецијалан aтип specialидентификованог type of identified neuronнеурона, definedдефинисан asкао aнеурон neuronкоји thatје isспособан capableда ofсамостално drivingуправља a specific behavior all byспецифичним itselfпонашањем.<ref>Stein, p. 112</ref> Такви Suchнеурони neuronsнајчешће appearсе mostјављају commonlyу inсистемима theбрзог fastбегства escape systems ofразличитих variousврста species—the— [[squid giant axon|гигантски аксон лигње]] andи [[squid giant synapse|гигантска синапса лигње]],. usedОни forсу pioneeringкоришћени experimentsу inпионирским neurophysiologyекспериментима becauseу ofобласти their[[Неурофизиологија|неурофизиологије]] enormousзбог size,њихове bothенормне participateвеличине. inОба theова fastнеурона escapeучествују circuitу ofмеханизмима theбрзог squidбегства лигње. Концепт Theкомандног conceptнеурона ofје, aмеђутим, commandпостао neuronвеома hasконтроверзан, however,због becomeстудија controversial,које becauseсу ofпоказале studiesда showingнеки thatнеурони someза neuronsкоје thatје initiallyу appearedпочетку toизгледало fitда theделују descriptionу wereскладу reallyса onlyописом, capableзаправо ofсу evokingспособни aда responseизазову inодговор aсамо limitedу set ofограниченом скупу circumstancesоколности.<ref name=Simmons43>{{Cite book|title=Nerve cells and animal behaviour |publisher=Cambridge University Press |year=1999 |isbn=978-0-521-62726-9 |page=43 |vauthors=Simmons PJ, Young D }}</ref>
Код организама са [[radialСиметрија symmetryживотиња|радијалном симетријом]], [[nerveДифузан netнервни систем|нервне мреже]]s serveслуже for theкао nervousнервни systemсистеми.<ref name=Sakarya>{{Cite journal|author1=Sakarya O|author2=Armstrong KA|author3=Adamska M|editor1-last=Vosshall|editor1-first=Leslie |title=A post-synaptic scaffold at the origin of the animal kingdom |journal=PLoS ONE |volume=2 |issue=6 |pages=e506 |year=2007 |pmid=17551586 |pmc=1876816 |doi=10.1371/journal.pone.0000506 |displayauthors=1 |bibcode=2007PLoSO...2..506S |last4=Adamski |last5=Wang|last6=Tidor |last7=Degnan |last8=Oakley|last9=Kosik}}</ref><ref name=Jacobs>{{Cite journal|title=Evolution of sensory structures in basal metazoa |journal=Integr Comp Biol |volume=47|issue=5 |year=2007 |pages=712–723 |doi=10.1093/icb/icm094 |url=http://icb.oxfordjournals.org/cgi/content/full/47/5/712 |vauthors=Jacobs DK, Nakanishi N, Yuan D |pmid=21669752 |displayauthors=etal }}</ref><ref name=Galliot>{{Cite journal|vauthors=Galliot B, Quiquand M|editor1=Ernest |title=A two-step process in the emergence of neurogenesis |journal=European Journal of Neuroscience |volume=34 |issue=6 |pages=847–862 |year=2011 |pmid=21929620 |doi=10.1111/j.1460-9568.2011.07829.x }}</ref> ThereКод isњих noнема brainмозга orили centralisedцентрализованог headрегиона regionглаве, andи insteadуместо thereтога areони interconnectedимају neuronsмеђусобно spreadповезане outнеуроне inраширене nerveпо netsнервним мрежама. TheseТаква areрешења foundсу inприсутна код [[CnidariaЖарњаци|жарњака]], [[CtenophoraРеброноше|реброноша]] andи [[EchinodermataБодљокошци|бодљокошаца]].
== Референце ==
* [http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]
* {{cite book |last=Bear| first = M. F. |author2=B. W. Connors |author3=M. A. Paradiso | title = Neuroscience: Exploring the Brain | location = Philadelphia | publisher = Lippincott |year=2006 | edition = 3rd |id=ISBN 0-7817-6003-8}}
* {{cite book | editor = Binder, Marc D. | editor2 = Hirokawa, Nobutaka | editor3 = Windhorst, Uwe | title = Encyclopedia of Neuroscience | publisher = Springer |year=2009
* {{cite book
|isbn=978-3-540-23735-8 | url = http://www.springer.com/biomed/neuroscience/book/978-3-540-23735-8 }} ▼
| editor = Binder, Marc D.
| editor2 = Hirokawa, Nobutaka
| editor3 = Windhorst, Uwe
| title = Encyclopedia of Neuroscience
| publisher = Springer
|year=2009
|isbn=978-3-540-23735-8
▲| url = http://www.springer.com/biomed/neuroscience/book/978-3-540-23735-8}}
* {{cite book | authorlink = Eric R. Kandel |last=Kandel| first = ER |last2=JH|first2=Schwartz|author3=Jessell TM | title = [[Principles of Neural Science]] | edition = 5th | publisher = McGraw-Hill | location = New York |year=2012 |id= ISBN 0-8385-7701-6}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Squire|first=L |display-authors=etal |location= |publisher=[[Academic Press]] |title=Fundamental Neuroscience |edition= 4th |year=2012 |isbn=978-0-12-660303-3 |pages= }}
* {{cite book |last = Andreasen |first = Nancy C. |authorlink = Nancy_C._Andreasen |title = Brave New Brain: Conquering Mental Illness in the Era of the Genome |publisher = Oxford University Press |date = 4. 03. 2004. |url = http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |archive-url = https://web.archive.org/web/20070224204400/http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |dead-url = yes |archive-date = 24. 02. 2007 |isbn = 978-0-19-514509-0 |access-date = 01. 09. 2017 |df = }}
* {{cite book
|last = Andreasen
|first = Nancy C.
|authorlink = Nancy_C._Andreasen
|title = Brave New Brain: Conquering Mental Illness in the Era of the Genome
|publisher = Oxford University Press
|date = 4. 03. 2004.
|url = http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090
|archive-url = https://web.archive.org/web/20070224204400/http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090
|dead-url = yes
|archive-date = 24. 02. 2007
|isbn = 978-0-19-514509-0
|access-date = 01. 09. 2017
|df =
}}
* Damasio, A. R. (1994). ''Descartes' Error: Emotion, Reason, and the Human Brain. '' New York, [[Avon (publishers)|Avon Books]]. ISBN 978-0-399-13894-2 (Hardcover) ISBN 978-0-380-72647-9 (Paperback)
* Bullock, T.H., Bennett, M.V.L., Johnston, D., Josephson, R., Marder, E., Fields R.D. 2005. ''The Neuron Doctrine, Redux'', Science, V.310, p. 791–793.
* Ramón y Cajal, S. 1933 ''Histology'', 10th ed., Wood, Baltimore.
* Richard S. Snell: ''Clinical neuroanatomy'' (Lippincott Williams & Wilkins, Ed.6th 2006) Philadelphia, Baltimore, New York, London. {{ISBN|978-963-226-293-2}}
* Roberts A., Bush B.M.H. 1981. ''Neurones Without Impulses''. Cambridge University Press, Cambridge.
* Peters, A., Palay, S.L., Webster, H, D., 1991 ''The Fine Structure of the Nervous System'', 3rd ed., Oxford, New York
* {{Cite book|ref= harv|author=Gardner, H. |title=The Shattered Mind: The Person After Brain Damage. |location=|publisher=New York, [[Random House|Vintage Books]]|year=1976|isbn=978-0-394-71946-7|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Goldstein, K. |title=The Organism. |location=|publisher=New York, Zone Books|year=|isbn=978-0-942299-96-0|pages=}} (Hardcover). {{page|year=2000|isbn=978-0-942299-97-7|pages=}} (Paperback)
* {{cite book| last =Lauwereyns | first =Jan | authorlink =Jan_Lauwereyns | title =The Anatomy of Bias: How Neural Circuits Weigh the Options | publisher =The MIT Press | date = 2010 | location = Cambridge, Massachusetts | url =https://mitpress.mit.edu/9780262123105 | isbn=978-0-262-12310-5 }}
* {{cite book
| last =Lauwereyns
| first =Jan
| authorlink =Jan_Lauwereyns
| title =The Anatomy of Bias: How Neural Circuits Weigh the Options
| publisher =The MIT Press
| date = February 2010
| location =Cambridge, Massachusetts
| url =https://mitpress.mit.edu/9780262123105
| isbn=978-0-262-12310-5 }}
{{Refend}}
| 