Википедија

Манастир Крушедол — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 25:
Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. године и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Митрополит Вићентије Поповић је направио општу кухињу, трпезарију, подрум.
 
Највеће заслуге је имао [[епископ Никанор Мелентијевић|Никанора]] Мелентијевића епископа Печујског. Ту је он био од првог дана монашког живота; постригао се, прошао све степенице од ђака, преко ђакона до свештеника. Патријарх Арсеније га је поставио за архимандрита Крушедолског, а Митрополит Софроније - за епископа Печујског. Али када је сазнао да је изгорео манастир Крушедол, он је оставио своју владичанску столицу у Печују, дошао на Фрушку Горугору и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је дугу источну страну манастира са капелом, уз који је направио своју ћелију прозвану "Владикина соба". Изградио је још и гостионицу и оставе за усеве, чије је плодове манастир десетком убирао.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> У манастиру се Никанор и упокојио 1739. године, а на гробном споменику је било уклесано: "Бист великиј ктитор".
 
Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], висок 16 хвати, који су платили Новосађани, Богдановићи - Недељко, Стојић и Василије. Браћа су и звона поставили и цркву покрили.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref> Између [[1742]]. године када је продужена предња страна манастира и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године. Проигуман Пајсије подигао је пред црквом "клисарницу"са ћелијама и подрумом. Духовник Софроније обновио је ћелије. Хаџи Исаија из манастира Грабовца, када се преселио дрвенарију (столове и крстове) је нову направио.
Ред 46:
На дан 13. августа 2009. године [[Српска православна црква]], [[Епархија сремска]] и манастир Крушедол прославили су велики јубилеј - пет векова, пола миленијума, постојања ове велике Српске Светиње. Том приликом Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве одликовао је манастир Крушедол [[Црквени орден Светог Саве|орденом Светог Саве]] првог степена, који је после Свете [[Литургија|Литургије]] уручен високопреподобном архимандриту игуману Сави.
 
[[Манојло Грбић]] на 265. стр "Карловачког владичанства" (1. књига од 3) на више места наводи назив села и манастира Крушедо, а не Крушедол.
 
Манастиру је враћено, некада одузетих, 28 хектара шуме и 160 хектара обрадиве земље на којој сеју [[кукуруз]] и [[пшеница|пшеницу]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461065-I-monasi-u-berbi-kukuruza И монаси у берби кукуруза („Вечерње новости“, 28. октобар 2013)]</ref>
Ред 83:
* [https://web.archive.org/web/20090622180354/http://www.psdzeleznicarns.org.rs/frmanastiri/manastiri/fruskogorski_manastiri_krusedol.htm Информације о манастиру]
* [http://www.manastiri-crkve.com/manastiri/manastir_krusedol.htm О манастиру на сајту Манастири-цркве]
* [http://spc.rs/sr/manastir_krushedol_na_frushkoj_gori MанастирМанастир Крушедол на Фрушкој Горигори (СПЦ, 12. август 2017)]
 
{{Манастири Епархије сремске}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Крушедол”