Хемијско оружје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: de:Chemische Waffe |
Неке допуне. |
||
Ред 1:
'''Хемијско оружје''' је врста (војног) [[оружје|оружја]] које се користи у намери да се убије или онеспособи непријатељ путем хемијских средстава. Укључује бојне отрове, димне материје и запаљива средства.
Осим убијања или онеспособљавања тровањем људи, стоке и биљака користи се и за контаминацију (загађивање), задимљавање или освјетљење.
Примена хемијског оружја је из цистерни, граната, мина, бомби, ракета, магљеника, димних кутија и других средстава.
Хемијско оружје је другачијег облика од конвенционалног оружја или нуклеарног оружја, при чему нема у први мах видљивог деловања (насупрот конвенционалном оружју где се може видети на пример експлозија [[Бомба|бомбе]]). Коришћење живих организама (нпр. [[Антракс]]) у војне сврхе се сматра биолошким а не хемијским оружјем. Али се зато токсични продукат живих организама ([[Ботулин]] и [[Рицин]]) сматра хемијским оружјем. Према Конвенцији о Хемијском Наоружању, било која токсична хемикалија, без обзира на порекло, се сматра хемијским оружјем, осим у случајевима када се користи у ситуацијама које нису илегалне (битна правна дефиниција позната као Критериј Генералне употребе).
Око 70 различитих хемијских агената је коришћено или чувано као хемијско оружје током ХХ века. [[Уједињене Нације]] су класификовале хемијско оруђје је класификовано као оружје велике деструктивне моћи, и продукција и чување хемијских агената је забрањено након Конвенције о Хемијском Наоружању [[1993]]. године. Према овој конвенцији, хемијски агенти који су довољно токсични да се могу користити као
'''Група 1''' – Хемијски агенти који се могу производити само у потребе истраживања (медицинског и фармацеутског) или заштитне потребе (нпр. тестирање сензора који могу осетити присутво хемијског агента). Агент који спада у ову групу је, између осталих, [[нервни гас]] [[рицин]]. Конвенција за Хемијско Наоружање мора бити нотификована за сваку производњу хемијског агента више од 100 грама, и према правилима конвенције, држава која производе одређени агент, не може поседовати више од једне тоне агента.
==Кориштена литература==
* Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига трећа, страна 420.
{{клица-оружје}}
| |||