Хемијско оружје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Додате г2 и г3. Уклоњена клица наљепница.
Ред 9:
Хемијско оружје је другачијег облика од конвенционалног оружја или нуклеарног оружја, при чему нема у први мах видљивог деловања (насупрот конвенционалном оружју где се може видети на пример експлозија [[Бомба|бомбе]]). Коришћење живих организама (нпр. [[Антракс]]) у војне сврхе се сматра биолошким а не хемијским оружјем. Али се зато токсични продукат живих организама ([[Ботулин]] и [[Рицин]]) сматра хемијским оружјем. Према Конвенцији о Хемијском Наоружању, било која токсична хемикалија, без обзира на порекло, се сматра хемијским оружјем, осим у случајевима када се користи у ситуацијама које нису илегалне (битна правна дефиниција позната као Критериј Генералне употребе).
 
Око 70 различитих хемијских агената је коришћено или чувано као хемијско оружје током ХХ века.
Око 70 различитих хемијских агената је коришћено или чувано као хемијско оружје током ХХ века. [[Уједињене Нације]] су класификовале хемијско оруђје је класификовано као оружје велике деструктивне моћи, и продукција и чување хемијских агената је забрањено након Конвенције о Хемијском Наоружању [[1993]]. године. Према овој конвенцији, хемијски агенти који су довољно токсични да се могу користити као хемијско оружје, или имају способност да производе такве агенте, су подељене у три групе:
 
==Подела==
'''Група 1''' – Хемијски агенти који се могу производити само у потребе истраживања (медицинског и фармацеутског) или заштитне потребе (нпр. тестирање сензора који могу осетити присутво хемијског агента). Агент који спада у ову групу је, између осталих, [[нервни гас]] [[рицин]]. Конвенција за Хемијско Наоружање мора бити нотификована за сваку производњу хемијског агента више од 100 грама, и према правилима конвенције, држава која производе одређени агент, не може поседовати више од једне тоне агента.
Око 70 различитих хемијских агената је коришћено или чувано као хемијско оружје током ХХ века. [[Уједињене Нације]] су класификовале хемијско оруђје је класификовано као оружје велике деструктивне моћи, и продукција и чување хемијских агената је забрањено након Конвенције о Хемијском Наоружању [[1993]]. године. Према овој конвенцији, хемијски агенти који су довољно токсични да се могу користити као хемијско оружје, или имају способност да производе такве агенте, су подељене у три групе:
 
'''* Група 1''' – Хемијски агенти који се могу производити само у потребе истраживања (медицинског и фармацеутског) или заштитне потребе (нпр. тестирање сензора који могу осетити присутво хемијског агента). Агент који спада у ову групу је, између осталих, [[нервни гас]] [[рицин]]. Конвенција за Хемијско Наоружање мора бити нотификована за сваку производњу хемијског агента више од 100 грама, и према правилима конвенције, држава која производе одређени агент, не може поседовати више од једне тоне агента.
 
* Група 2 - Хемијски агенти који се користе за неке ограничене потребе у индустрији. Примери су диметил метилфосфонат и тиодигликол.
 
* Група 3 - Хемијски агенти који се користе масовно у индустријске сврхе. Примери су фозген и хлорпикрин, и оба су кориштени као хемијско оружје у прошлости.
 
==Кориштена литература==
* Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига трећа, страна 420.
 
{{клица-оружје}}
 
{{Link FA|en}}