Архимандрит Јован (Рајић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
→Дела: Додат податак ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 38:
У књижевност више спадају ови његови радови: „Бој змаја с орлови“, „Трагедија цара Уроша“, прерада с [[немачки језик|немачког језика]] једне средњовековне збирке приповедака и две збирке пригодних и побожних песама („Во споминанију смерти“ и „На господскија праздники“).
Образован у школи Емануела Козачинског и кијевској духовној академији, која је важила као средиште православне сколастике и догматике, Рајић је постао најчувенији теолог код Срба; називан је српским Златоустом. Имајући поглавито на уму опасност Српске православне цркве у Војводини од [[гркокатолицизам|унијаћења]], нарочито се усавршио у питањима која су истицала преимућство православних догми над унијатским.
У српској историографији је значајан као један од првих који су се бавили историјом са научним приступом.
== Историографије ==
| |||