Bihejvioralna ekonomija — разлика између измена

'''Bihejvioralna ekonomija''' je muldidiciplinarna oblast koja u svojoj delatnosti kombinuje ekonomiju i druge društvene nauke koje više opisuju ponašanje. U stranoj literaturi za bihejvioralnu ekonomiju se koristi i izraz „psihološka ekonomija“ ili „ekonomija ponašanja.“ Ova oblast ekonomije javila se kada su ekonomisti u svom radu počeli da kombinuju pored istraživanja i metoda iz ekonomije i istraživanja iz drugih društvenih nauka, sa ciljem da poboljšaju deskriptivne vrednosti ekonomske teorije.<ref>Camerer, C. (2001.) Behavioral Economics: Past, Present, Future, Pasadena: California Institute of Technology (Caltech), (str. 1-3)</ref>

Bihejvioralna ekonomija je postigla značajan razvoj u poslednjih petnaest godina 21. veka, ali još uvek ima mali uticaj na većinu ekonomskih područja. Mnogi ekonomisti misle da je to prolazan hir, i mišljenja o njoj variraju od pozitivnih, zastupanih od strane marketinški orijentisanih korporacija, do krajnje brutalnih, koji tvrde da nema nikakve koristi od nje — vreme će pokazati ko je u pravu.<ref name="1." />

Potom sledi razvoj različitih pravci u psihologiji kao što su bihejviorizam, asocijacionizam, strukturalizam, psihoanaliza, geštaltizam, funkcionalizam. Da bi krajem 19. veka počela da se razvija primijenjena psihologija.

Pokrenuti idejom da se u svetu bihejvioralne nauke zna mnogo o čoveku, pojedini istraživači počeli su da primenjuju nova saznanja bihejvioralne nauke, i time pokrenu jude na promene – da koriste dostupne informacije bihejvioralne nauke u mnogim naučnim oblastima pa i u ekonomiji.

Američki psiholog Daniel Kahneman i ekonomist Vernon Lomax – Smith, dobitnici Nobelove nagrade iz ekonomije 2002.godine, potvrdili su neizostavnost psihologije u predviđanju i objašnjenju ponašanja ljudi, I time udarili temelje bihejvioralnoj ekonomiji, kao jednoj od novijih naučnih oblasti. Daniel Kahneman je predložio uključivanje psiholoških istraživanja u ekonomsku nauku, posebno u područje ljudskog odlučivanja i donošenja odluka pod uslovima rizika, a Vernon Lomax – Smith uvođenje laboratorijskih eksperimenata u empirijsku ekonomsku analizu, posebno u proučavanju alternativnih tržišnih mehanizama.

Ričard Taler, profesor Univerziteta u Čikagu, je 2017. godine postao još jedan dobitnik Nobelove nagrade, za dostignuća u oblasti bihejvioralne ekonomije. Proučavajući efekte ograničene racionalnosti, društvenih preferencija i nedostatak samokontrole, Taler je pokazao kako ove osobine utiču na pojedine odluke i ishode na tržištu.<ref>[https://www.nobelprize.org/prizes/economic-sciences/2017/press-release/ ''The Prize in Economic Sciences 2017 (Nobelova nagrada za ekonomiju u 2017.'']</ref> On je zajedno s profesorom Harvarda Kesom R. Sanstejnom, napisao popularnu knjigu „Kako da poboljšate odluke o zdravlju, bogatstvu i sreći” ({{jez-eng-lat|Nudge: Improving Decisions about Health, Wealth, and Happiness}}). On je u ovoj knjizi dao odgovor o vezi ekonomije sa našom psihom kroz primere koliko ljudi meša dve kognitivne predrasude: nepovratne troškove (novac koji je već potrošen) i oportunitetne troškove (cena čovekove odluke da da prednost jednoj mogućnosti u odnosu na drugu, npr da neki predmet proda za određenu sumu novca, odnosno da ga zadrži i u nekom trenutku u budućnosti proda za više novca.).<ref name="M.M." />

Vremenom je deo naučne javnosti shvatio da ekonomske modele, koji se zasnivaju na matematičkim zakonima iz kojih se zaključivalo i razmišlajalo tokom donošenja odluka, treba zameniti deskriptivnim modelima koji uzimaju u obzir ljudsku nesavršenost zbog uticaja nepotpunih informacija, emocije, kontekste i forme u kojima je problem označen, prošlo iskustvo, stavove i uverenja, pre konačnog odlućivanja.<ref>Weber, R. ''Behavioral economics'', The handbook of economic sociology, str. 91-108, 2005. </ref>

Brojni stručnjaci kao glavnu zamerku stavovima bihejvioralne ekonomije ističu to ''što ona ne služi da se napravi neki operativni model koji bi služio kao objašnjenje ljudske prirode i njenog uticaj na ekonomske odluke pojedinaca, već ostaje skup kognitivnih grešaka čija je jedina zajednička stvar to što tvrde da se pojedini ljudi u pojedinim kontekstima ponekad ponašaju iracionalno,<ref name="1." >''{{cite web |last1=Milojković |first1=Marko |title=15 lekcija iz bihejvioralne ekonomije koje se mogu primeniti na posao i život |url=https://startit.rs/15-lekcija-iz-bihejvioralne-ekonomije-za-menadzere/ |publisher=www.startit.rs, 19.11. 2014. |accessdate=18. 10. 2018}}</ref> i zakljućuju, poput profesora i nobelovca za bihjvioralnu ekonomiju Ričarda Talera...

{{цитат|''Ne možemo preko noći postati ekonomisti - ili potpuno racionalna bića - ali, ako smo svesni kognitivnih predrasuda koje utiču na naše finansijske odluke možda ćemo postati bar malo ekonomičniji.<ref name="M.M." >{{cite web |last1=M. |first1=A |title=Dobio je Nobela za ekonomiju, a na primeru flaše vina objasnio je ZABLUDU koju većina nas ima o novcu |url=https://www.blic.rs/biznis/dobio-je-nobela-za-ekonomiju-a-na-primeru-flase-vina-objasnio-je-zabludu-koju-vecina/f46mypt |publisher=www.blic.rs 11.10.2017 |accessdate=25. 10. 2018}}</ref>''|}}

* Richard H. Thaler — [https://www.nobelprize.org/uploads/2018/06/popular-economicsciences2017.pdf Easy money or a golden pension? Integrating economics and psychology]