Ауторско право се обично дефинише као „начин заштите оригиналних дела“.<ref>{{Citation|title = Copyright Office Basics|publisher = U.S. Copyright Office|url = http://www.copyright.gov/circs/circ1.html|date = јул 2006|accessdate= 303. 909. 2012.|archiveurl = https://web.archive.org/web/20080328100026/http://www.copyright.gov/circs/circ1.html|archivedate = 28. 03. 2008|deadurl = yes|df = }}</ref> Звање „аутора писане, драмске, музичке, уметничке или неке друге [[Интелектуална својина|интелектуалне својине]]“ даје права тој особи да неометано производи и дистрибуира свој рад. Свака особа или [[ентитет (политика)|ентитет]] који своју интелектуалну својину жели да заштити, то мора урадити код лиценцираног предузећа за те послове, за одређену цену. Изузетак су слике и слични медији који по неким законима, као што су они у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], бивају аутоматски заштићени. Након одређеног времена (обично 70 година, али може бити и до 100 у неким државама), ауторско право истиче, а интелектуална својина прелази у [[јавно власништво]], где се може неограничено користити. Ауторско право се може у неким случајевима наследити, а, иако наследник права није аутор, ужива исте законске повластице у вези са делом.
== Извори ==
Ред 12:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Magill|first=Frank N.|title=Cyclopedia of World Authors|edition=revision|year=1974|publisher=Salem Press |location=Englewood Cliffs, New Jersey|id=ISBN 0-89356-125-8|pages=1}}
