Битка за Крит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 25:
{{Балканска кампања}}
</td></tr></table>
'''Битка за Крит''' позната под шифром '''''Операција Меркур''''' била је највећа ваздушно-десантна операција коју су извеле [[фалширмјегери|немачке падобранске јединице]] за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Битка је почела [[20. мај]]а [[1941]]. и завршила се немачком Пировом победом зато што су губици немачких падобранских снага били изузетно високи. Негативно искуство стечено приликом битке за Крит натерало је немачко војно руководство да донесе одлуку о отказивању свих планираних великих ваздушно-десантних операција због чега су се немачки падобранци до краја рата борили као пешадија.<ref>{{Cite book|
Немци су освајањем Крита оезбедили важну базу за операције на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и у [[Северна Африка|северној Африци]]. [[Уједињено Краљевство|Британци]] су се повукли с великим губицима, а приликом евакуације погинуло је и око 3.000 Аустралијанаца.
Ред 40:
Присуство савезничких снага на Криту обезбедило је Британској краљевској ратној морнарици базу у источном [[Средоземно море|Медитерану]]. Такође, нафтна поља у [[Румунија|Румунији]] била су у радијусу дејства савезничких бомбардера стационираних на Криту. Крит у савезничким рукама представљао је сталну претњу за југоисточно крило немачки снага што је, с обзиром на планирани [[операција Барбароса|напад на СССР]] било недопустиво. Због тога је немачко ваздухопловство започело са константним бомбардовањем Крита што је принудило снаге [[Краљевско ратно ваздухопловство|Британског ратног ваздухопловства]] да се повуку у [[Александрија|Александрију]] у [[Египат|Египту]] и тако препусте ваздушни простор изнад острва немачкој [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]]. И поред тога острво је и даље представљало претњу који је требало елиминисати.
Дана 25. априла [[Адолф Хитлер]] је потписао Директиву бр. 28 којом је наредио инвазију Крита. Како су снаге Британске ратне морнарице стациониране у Александрији у потпуности контролисали воде око Крита донета је одлука да се десант на острво изведе из ваздуха.
Иако су Немци у нападу на [[Битка за Француску|Француску]], [[битка за Белгију|Белгију]], [[битка за Холандију|Холандију]] и [[операција Везерибунг|Норвешку]] већ користили падобранске снаге Операција Меркур је требало да буде највећа употреба падобранских снага од почетка рата. Идеја је била да се падобранске снаге Луфтвафеа ([[фалширмјегери]]) искористе за заузимање кључних положаја на острву укључујући и аеродроме који би били искоришћени за допремање појачања. Једанести ваздушни корпус добио је задатак да координира напад Седме ваздушне дивизије која би извршила падобрански и једриличарски десант у циљу заузимања аеродрома након чега би транспортни авиони допремили јединице двадесетдруге ваздушно-десантне дивизије. Напад је требало да почне 16. маја али је одложен за 20. мај, а двадесетдруга ваздушно-десантна дивизија замењена је са петом брдском дивизијом.
Ред 94:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
{{refend}}
| |||