Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Антанта → Тројна антанта |
||
Ред 105:
Рузвелтово доба је такође било обележено чињеницом да више нема нових ненастањених територија које би служиле као исдувни вентил за друштвено незадовољство, односно да се САД морају суочити са све већим јазом између богатих и сиромашних. Стога су почетак [[20. век]]а обележили почеци друштвених реформи, као и увођење елемената државне интервенције у дотада доминантни модел лаиссез фаире капитализма. Ти су трендови били почеци покрета који ће касније бити назван [[прогресивизам]].
Када је 1914. избио [[Први светски рат]], САД су, у складу са својом традиционалном изолационистичком политиком, прогласиле неутралност. Такав став је подржавала јавност, сматрајући да ће САД најбоље профитирати ако продаје оружје и сировине зараћеним странама. Међутим, поморска блокада сила [[
Коначну одлуку је донео немачки [[неограничени подморнички рат]] због кога су потапани амерички трговачки бродови, али и објављивање [[Цимерманов телеграм|Цимермановог телеграма]] којим је Немачка охрабеивала Мексико да објави рат САД и тако спречи америчку интервенцију у Европи. У пролеће [[1917]]. САД су објавиле рат Централним силама и провеле дотада незапамћену мобилизацију људских и материјалних ресурса, укључујући слање експедицијског корпуса на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западни фронт]]. Председник [[Вудро Вилсон]], изабран [[1916]]. на платформи немешања у рат, своју је одлуку настојао оправдати идеолошким разлозима, односно нужношћу младе америчке демократије да помогне Старом свету да постигне трајни мир. Иако америчке снаге нису имале одлучујућу улогу у ратним операцијама, њихов долазак у Европу је значајно ојачао морал Антанте и допринео слому Централних сила и завршетку рата 1918. године. САД се тако први пут појавила као велика светска сила, односно саучесник дипломатског процеса који је требало да успостави трајни мир у свету.
|