Александер Бејн — разлика између измена

До 1858. ни [[логика]] ни [[Енглези|енглески]] нису добијали довољно пажње у [[Абердин]]у, те се Бејн се посветио да поправи те недостатке. Успео је не само да подигне стандард образовања генерално на северу [[Шкотска|Шкотске]], већ и да оснује школу [[Филозофија|филозофије]] на Универзитету у Абердину, и да снажно утиче на предавање Енглеске граматике и композиције у Уједињеном Краљевству. Његови покушаји су прво били усмерени ка припремању уџбеника енглеске граматике која су оба објављена 1863., пропраћена књигом ''Manual of Rethoric'' 1866, ''First English Grammar'' 1872. и ''Companion to the Higher Grammar'' 1874. Ови радови су били широки, обимни и наишли су на велико одобравање.

Баин се повукао као професор и наследио га је [[William Minto|Wiliam Minto]], један од његових најбољих ученика. Међутим, његово интересовање за мишљења и жеља да испуни радну шему скицирану ранијих година ни тада нису престали и остали су и даље довољно јаки. Сходно томе се 1882. појавила Биографија [[James Mill|Џејмса Мила]] коју је прати [[John Stuart Mill|Џон Стјуарт Мил]]: „Criticism, with Personal Recollections”. Затим је 1884. изашла збирка чланака и радова од којих се већина појављивала по часописима под називом „Практични есеји”. Томе је следило ново издање „Реторике”(1887., 1888.), а заједно са тим и књига „On Teaching English” за коришцење наставницима. 1894. се такође појавило ревидирано издање „The Senses and the Intellect”, његове последње речи у психологији и последњи допринос „Mind”-у.

* -{Bain, Alexander, ''English Composition and Rhetoric'', 1871 (facsimile ed., 1996, Scholars' Facsimiles & Reprints,. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-8201-1497-2|pages=}}).}-