Хемијско једињење — разлика између измена

м
Разне исправке
м (popunjavanje sablona page; козметичке измене)
м (Разне исправке)
 
=== Комплекси ===
[[Датотека:Hemoglobin t-r state ani.gif|thumb|[[Хемоглобин]],<ref>{{cite journal |last=Weed|first=Robert I.|last2=Reed|first2=Claude F.|last3=Berg|first3=George|title=Is hemoglobin an essential structural component of human erythrocyte membranes? |pmc=289318|journal=J Clin Invest.|pmid=13999462 |volume=42 |issue=4 |year=1963|doi=10.1172/JCI104747|pages=581–8}}</ref> један од основних састојака [[крв]]и, комплекс [[гвожђе|гвожђа]] чија се структура мења примањем (оксидацијом) и отпуштањем (редукцијом) [[кисеоник]]а (реакција грађења комплекса).<ref name=Perutz1960>{{Cite journal |last=Perutz|first= M.F. |last2=Rossmann| first2 = M.G. |last3=Cullis| first3 = A.F. |last4=Muirhead| first4 = H. |last5=Will| first5 = G. |last6=North| first6 = A.C.T. |year=1960| title = Structure of H | journal = Nature | volume = 185 | issue = 4711 | doi = 10.1038/185416a0 | pmid = 18990801 |pages=416–422}}</ref><ref name="pmid13734651">{{cite journal |last=Perutz|first=M. F.| title = Structure of haemoglobin | journal = Brookhaven symposia in biology | volume = 13 |year=1960| pmid = 13734651 |pages=165–83}}</ref>]]
 
''Једињења вишег реда'' (комплекси) настају путем реакције грађења комплекса, већином из катјона обојених метала и молекула са слободним електронским паровима ([[лиганд]]има). Многи од комплекса су изразито обојени разним бојама.
 
На пример један атом [[натријум]]а и један атом [[хлор]]а постају један молекул [[натријум-хлорид]]а (основног састојка [[со|кухињске соли]])
 
* ''Једињења имају коначан скуп особина''
 
== Формула ==
{{main|Хемијска формула}}
[[Хемичар]]и описују једињења користећи хемијске формуле у разним форматима.<ref>{{Cite book| | title = Nomenclature of Organic Chemistry; 1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups) |year=1971| edition = 3rd | publisher = Butterworths | location = London |isbn=978-0-408-70144-0|pages=}}</ref><ref name="blue book">{{BlueBook1979}}. {{BlueBook1993}}. {{BlueBook2004}}</ref><ref name="goldbook">''Compendium of Chemical Terminology, IMPACT Recommendations (2nd Ed.)'', Oxford:Blackwell Scientific Publications. (1997)</ref> За једињења која постоје у виду молекула, користе се формуле за молекуларне јединице. За [[полимер]]не материјале, као и минерале и многе металне оксине, обично се наводи емпиријске формула, нпр. -{NaCl}- за кухињску со.
 
Елементи у хемијској формули обично су наведени по одређеном реду, названом [[Хилов систем]]. У том систему, обично су прво наведени атоми [[угљеник]]а (ако их има), затим се наводе атоми водоника (ако их има), те после њих сви остали елементи по абецедном реду. Ако формула не садржи угљеник онда се сви елементи, укључујући и водоник, наводе по абецедном реду. Међутим, од тог правила постоји неколико важних изузетака. За јонска једињења, позитивни јон се готово увек наводи на првом месту, док се негативни јон наводи након њега. За оксиде, атоми кисеоника се обично наводе на крају формуле.
* [[Со]]ли ( [[Натријум-хлорид|-{NaCl}-]], [[калијум нитрат|-{KNO<sub>3</sub>}-]], [[gvožđe(III) sulfat|-{Fe<sub>2</sub> (SO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-]], [[литијум бромид|-{LiBr}-]], и други).
* [[Хидрат]] ([[Бакар-сулфат|-{CuSO<sub>4</sub> · 5H<sub>2</sub>O}-]], и други.)
* [[Комплексно једињење|Комплекси]] ([[Калијум ферицијанид|-{K<sub>3</sub>[Fe(CN)<sub>6</sub>}-]]],<ref>{{Cite book| author = Sharpe, A. G. | title = The Chemistry of Cyano Complexes of the Transition Metals | publisher = Academic Press | location = London |year=1976 }}</ref> и други)
 
=== Органска једињења ===
 
=== Ароматична једињења ===
[[Ароматичност|Ароматични]] угљоводоници садрже [[Коњуговани систем|коњуговане]] двоструке везе. Најважнији пример је [[бензен]]. Нјегову структуру је формулисао [[Фридрих Кекуле|Кекуле]] који је први предложио принцип [[Делокализација електрона|делокализације]] или [[Резонанција (хемија)|резонанције]] ради објашњавања структуре. За „конвенционална“ циклична једињења, ароматичност је одређена присуством -{4n + 2}- делокализована пи електрона, где је -{n}- цео број. Посебну нестабилност ([[антиароматичност]]) манифестују једињења са -{4n}- коњугована пи електрона.<ref>{{cite journal |last=Schleyer|first= Paul von Ragué | title = Introduction: Aromaticity | journal = Chemical Reviews | volume = 101 | issue = 5 |year=2001| pmid = 11749368 | doi = 10.1021/cr0103221 |pages=1115}}</ref><ref>{{cite journal | doi = 10.1021/cr0300946 | author = A. T. Balaban |author2= P. v. R. Schleyer |author3= H. S. Rzepa | title = Crocker, Not Armit and Robinson, Begat the Six Aromatic Electrons | journal = Chemical Reviews |year=2005| volume = 105 |pages=3436–3447}}</ref><ref>{{cite journal |last=Schleyer|first= Paul von Ragué | title = Introduction: DelocalizationPi and Sigma | journal = Chemical Reviews | volume = 105 |year=2005| doi = 10.1021/cr030095y|pages=3433}}</ref>
 
== ЦАС број ==
{{reflist|2| refs=
<ref name="univlex">[http://universal_lexikon.deacademic.com/140288/chemische_Verbindung „chemische Verbindung“ im Universal-Lexikon.] Pristupljeno 8. augusta 2012.</ref>
<ref name="Halal">{{Cite book | last = Halal| first = John |title = Milady's Hair Structure and Chemistry Simplified, Chapter 8: General Chemistry | publisher = Milady Publishing |year=2008| edition =5. | url = http://www.wadsworthmedia.com/marketing/sample_chapters/156253629X_ch08.pdf |isbn=978-1-4283-3558-5|pages=96–98}}</ref>
<ref name="Whitten pp. 15">{{Cite book| last = Whitten| first = Kenneth W. |author2= Davis Raymond E. |last3=Larry|first3=Peck M. | title = General Chemistry| location = Fort Worth, TX | publisher = Saunders College Publishing/Harcourt College Publishers |year=| edition = 6. |pages=15}}. {{page|year=2000|isbn=978-0-03-072373-5|pages=}}</ref>
<ref name="Brown pp. 6">{{Cite book| last = Brown| first = Theodore L. |last2=Eugene|first2=LeMay H. |author3= Bursten Bruce E. |title = Chemistry: The Central Science, AP Edition |location = Upper Saddle River, NJ |publisher = Pearson/Prentice Hall |year=|edition = 11. |url = http://www.pearsonschool.com/index.cfm?locator=PSZ16f&PMDBSUBCATEGORYID=&PMDBSITEID=2781&PMDBSUBSOLUTIONID=&PMDBSOLUTIONID=6724&PMDBSUBJECTAREAID=&PMDBCATEGORYID=814&PMDbProgramId=52962 |pages=5–6}}. {{page|year=2009|isbn=978-0-13-236489-8|pages=}}</ref>
<ref name="Wilbraham pp. 36">{{Cite book|last = Wilbraham|first = Antony |last2=Michael|first2=Matta|last3=Dennis|first3=Staley|last4=Edward|first4=Waterman|title = Chemistry |location = Upper Saddle River, NJ |publisher = Pearson/Prentice Hall |year=|edition = 1. |pages=36}}. {{page|year=2002|isbn=978-0-13-251210-7|pages=}}</ref>
<ref name="Hill pp. 6">{{Cite book |last=Hill|first = John W. |author2= Petrucci Ralph H. |author3 = McCreary Terry W. |title = General Chemistry |location= Upper Saddle River, NJ |publisher = Pearson/Prentice Hall |year=|edition = 4th |url = http://www.pearsonhighered.com/educator/academic/product/0,3110,0131402838,00.html |pages=6}}. {{page|year=2005|isbn=978-0-13-140283-6|pages=}}</ref>
}}
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref= harv |title=Hydrocarbons (Alkanes, Alkenes And Alkynes)|author=Arora, A.|year=2006|publisher=Discovery Publishing House Pvt. Limited|isbn=9788183561426|url=http://books.google.com.pk/books?id=_4vfMv7aP3EC}}
* {{Cite book| ref= harv | author = Sharpe, A. G. | title = The Chemistry of Cyano Complexes of the Transition Metals | publisher = Academic Press | location = London |year=1976 }}
* {{Cite book| ref= harv | | title = Nomenclature of Organic Chemistry; 1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups) |year=1971| edition = 3rd | publisher = Butterworths | location = London |isbn=978-0-408-70144-0}}
* {{Cite book| ref= harv | author = Лидин Р.А. |last2=Андреева|first2=Л. Л.. |last3=Молочко|first3=А. В..
| title = Константы неорганических веществ: справочник
| issue = 2-е изд., перераб. и доп
}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Siegfried|first=Robert|title=From elements to atoms: a history of chemical composition|year=|publisher=American Philosophical Society}}. {{page|year=2002|isbn=978-0-87169-924-4|pages=}}
* {{Cite book | ref= harv |last=Pauling|first=Linus|title=General Chemistry|location=New York|publisher=Dover Publications, Inc|year=1970|isbn=978-0-486-65622-9}}
* {{Cite book | ref= harv |last=Ebbin|first=Darrell D.|title=General Chemistry, 3rd Ed.|location=Boston|publisher=Houghton Mifflin Co|year=1990|isbn=978-0-395-43302-7}}
* {{Cite book | ref= harv |author=Brown, T.L. |title=Chemistry – the Central Science, 9th Ed.|location=New Jersey|publisher=Prentice Hall|year=2003|isbn=978-0-13-066997-1}}
* {{Cite book | ref= harv |last=Chang|first=Raymond|title=Chemistry |edition= 6th |location=New York|publisher=McGraw Hill|year=1998|isbn=978-0-07-115221-1}}
* {{Cite book | ref= harv |last= Zumdahl|first= Steven S. |title= Chemistry, 4th ed.|location= Boston |publisher= Houghton Mifflin|year=1997|isbn=978-0-669-41794-4}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Siegfried|first=Robert|title=From elements to atoms: a history of chemical composition |year=2002|publisher= American Philosophical Society |isbn=978-0-87169-924-4}}
 
* {{Cite book| ref= harv |last=Siegfried|first=Robert|title=From elements to atoms: a history of chemical composition |year=2002|publisher= American Philosophical Society |isbn=978-0-87169-924-4}}
* Silberberg, Martin. Chemistry: The Molecular Nature Of Matter and Change. New York: McGraw-Hill Companies. {{page|year=2004|isbn=978-0-07-310169-9|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv |title = Высшие жирные спирты (области применения, методы производства, физико-химические свойства)
|editor = Под редакцией С. М. Локтева
|location = М.
}}
* {{cite web|author=Курц А. Л.|last2=Брусова|first2=П. Г..|last3=Демьянович|first3=М. В..|authorlink=|year=1999|url=http://www.chem.msu.ru/rus/teaching/brusova/welcome.html|title=Одно- и двухатомные спирты, простые эфиры и их сернистые аналоги|work=Учебные материалы. Органическая химия|publisher=ChemNet. Химический факультет МГУ|accessdate=10. 07. 2010.|archiveurl=https://www.webcitation.org/616PBP7xo?url=http://www.chem.msu.ru/rus/teaching/brusova/welcome.html|archivedate=21. 08. 2011|dead-url=no|df=}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Маркизова|first=Ф. Н.. |last2=Гребенюк|first2=Н. А.. |last3=Башарин|first3=А. В.. |last4=Бонитенко|first4=Ю. Е..
|title = Спирты
|location = СПб.
|year=|isbn=978-5-93929-089-0|pages=
}}
* {{Cite book| ref= harv |last=Реутов|first=А. О.. |last2=Курц|first2=Л. А.. |last3=Бутин|first3=П. К.. |title=Органическая химия|issue=3rd |location = М |publisher = Бином. Лаборатория знаний |year=2010|volume = 2 |id=| ref=Реутов и др.}}
* {{cite web
| url = http://base.safework.ru/iloenc?d&nd=857300029&prevDoc=857300029&spack=110LogLength%3D0%26LogNumDoc%3D857300024%26listid%3D010000000100%26listpos%3D3%26lsz%3D40%26nd%3D857300024%26nh%3D1%26
* Химия. Справочное руководство. Пер. с нем. Л., Химия 1975, сс. 240—242.
* Химическая Энциклопедия в 5 томах. ред. И. Л. Кнунянц. 5 том.
* {{Cite book| ref= harv |last=Кнунянц|first=Л. И.. |others = т.1 А-Дарзана |title = Химическая энциклопедия |location = М. |publisher = Советская энциклопедия |year=1988|volume = |id=|pages=623}}
* Сайкс П. Механизмы реакций в органической химии. М.: Химия. 1991
* Адамс М. Карбоновые кислоты в органике. М.: Химия. 1990
* Дж. Роберт, М.Касерио "Основы органической химии" т. 1 Издание 2-е, дополненное. 1978
* {{Cite book| ref= harv |last=Кнунянц|first=Л. И.. |others = т.1 А-Дарзана|title = Химическая энциклопедия |location = М. |publisher = Советская энциклопедия |year=1988|volume = |id=|pages=623}}
 
* Carl Schorlemmer: ''Ursprung und Entwicklung der organischen Chemie'', Akademische Verlagsgesellschaft Geest & Portig, Leipzig, 1984.
* H. Hart, L.E. Craine, D. J. Hart, C. M. Hadad, N. Kindler: ''Organische Chemie''. 3. izd. Wiley-VCH, Weinheim. {{page|year=2007|isbn=978-3-527-31801-8|pages=}}
1.536.497

измена