Инсекти — разлика између измена

'''Инсекти''' ({{јез-лат|Insecta}}) су најмногобројнија класа [[животиње|животиња]].<ref name="Chapman" /><ref>{{cite web|url=http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|title=Threats to Global Diversity|last=Wilson|first=E.O.|accessdate=17. 5. 2009.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150220154543/http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|archive-date=20. 02. 2015|dead-url=yes|df=}}</ref> Врло су разнолики по облику и начину живота;<ref>{{cite journal|last=Erwin|first=Terry L.|year=1982|title=Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species|journal=Coleopt. Bull.|volume=36|pages=74-75}}</ref> већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу aа са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека ([[бува]], [[стеница]]) и домаћих животиња ([[обад]], [[голубачка мушица]]). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке ([[тифус]], [[маларија]], [[болест спавања|спаваћа болест]]). Многи су корисни као [[паразит]]и и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.

Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста ''-{[[Вилински коњици|Odonata]]}-'', 2.000 ''-{[[Богомољке|Mantodea]]}-'', 20.000 [[Правокрилци|скакаваца]], 170.000 [[Лептири|лептира]], 120.000 [[Двокрилци|мушица]], 82.000 ''-{[[Риличари|hemiptera]]}-'', 350.000 буба, и 110.000 врста [[Opnokrilci|мрава и пчела]]. Наука о инсектима се зове [[ентомологија]].<ref>{{cite journal |last=Novotny |first=Vojtech |last2=Basset |first2=Yves |last3=Miller |first3=Scott E. |last4=Weiblen |first4=George D. |last5=Bremer |first5=Birgitta |last6=Cizek |first6=Lukas |last7=Drozd |first7=Pavel |year=2002 |title=Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest |journal=Nature |pmid=11976681 |volume=416 |issue=6883 |doi=10.1038/416841a |pages=841-844}}</ref><ref name="number">{{Cite book |last=Erwin |first=Terry L. |year=1997 |title=Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles |pages=27-40}} In: {{Cite book |editor=Reaka-Kudla, M. L. |editor2= D. E. Wilson |editor3=E. O. Wilson |title=Biodiversity II |publisher=Joseph Henry Press, Washington, D.C.}}</ref>

[[Наука]] која се бави инсектима назива се [[ентомологија]], а стручњаци за инсекте су [[ентомолог|ентомолози]]. Ентомологија је опсежна по подручју деловања, те се дели на ошту и примењену ентомологију. Популарна је широм света, те се њоме осим научника баве и бројни аматери, те бројна научна и стручна удружења.<ref name="etymonline">{{cite web | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=insect&allowed_in_frame=0 | title = Online Etymological Dictionary |last=Harper|first=Douglas |last2=McCormack|first2=Dan|date= 2001|work=Online Etymological Dictionary |publisher=LogoBee.com |accessdate = 101. 11. 2011|pages=1}}</ref>

Нервни ситем чини низ нервних чворова ([[ганглија]]), који су лествичасто повезани. Ганглија главе сложене је структуре. Најразвијенија је код задружних опнокрилаца, и то јаче у радилица него код полних животиња. Код различитих се инсеката опажа повезаност између величине [[мозак|мозга]] и ступња активности. Мозак пчеле је 1/174 део тела, а [[гундељ]]а 1/3290. Са нервним системом повезана су чула и поједини органи, код неких инсекта су видни живци већи од остатка мозга.<ref name="Gullan and Cranston">{{harvnb|Gullan|2005|pp=494–528}}</ref><ref>{{cite journal | title=painless, a Drosophila gene essential for nociception | journal=Cell |last=Tracey|first=J | date=2003| volume=113 | issue=2 | doi=10.1016/S0092-8674(03)00272-1 | pmid=12705873 |last2=Wilson| first2=RI |last3=Laurent| first3=G |last4=Benzer| first4=S|pages=261–273}}</ref><ref>{{cite web | title=Sentience and pain in invertebrates |last=Sømme| first=LS | date = 14. 1. 2005| publisher=Norwegian Scientific Committee for Food Safety | accessdate = 30. 9. 2009 | url=<!-- http://google.com/scholar?q=cache:dbrbM20yEQ4J:scholar.google.com/&hl=en -->http://www.vkm.no/dav/413af9502e.pdf}}</ref>

Инсекти су се развили од -{''Annelida''}-.<ref>{{Cite book |author1author=David Grimaldi |author2=Michael S. Engel |title=Evolution of the Insects |publisher=Cambridge University Press |year=2005 |id=ISBN 0-521-82149-5}}</ref> Најстарији облици налазе се у слојевима средњега девона.<ref>{{cite web | title=Palaeos invertebrates:Arthropoda |url=http://www.palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html |publisher=Palaeos Invertebrates |date = 303. 505. 2002 |accessdate = 606. 505. 2009 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090215010139/http://palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html |archivedate = 15. 2. 2009}}</ref><ref name=misof>{{cite journal |last=Misof, et.al. |first=Bernhard |title=Phylogenomics resolves the timing and pattern of insect evolution |journal=Science |year=2014 |volume=346 |issue=6210 |doi=10.1126/science.1257570 |url=http://www.sciencemag.org |accessdate = 404. 12. 2014|pages=763}}</ref>

[[Кладограм]] живих група инсеката,<ref>{{cite web | title=Insecta | url=http://www.tolweb.org/Insecta/8205| publisher=Tree of Life Web Project |year=2002| accessdate = 12. 5. 2009}}</ref> са бројевима врста у свакој групи.<ref name="number" /> Моуће је да су -{''[[Apterygota]]''}-, -{''[[Palaeoptera]]''}-, и -{''[[Exopterygota]]''}- [[Парафилетичност|парафилетске]] групе.

Традиционална [[систематика]], која је базирана на морфологији или изгледу, обично даје [[Hexapoda|хексаподама]] ранг [[Класа (биологија)|суперкласе]],<ref name="Gullan and Cranston" />{{Rp|180}} и идентификује четири групе унутар ње: инсекти (-{''Ectognatha''}-), скокуни (-{''[[Collembola]]''}-), -{''[[Protura]]''}-, и -{''[[Diplura]]''}-, при чему су задње три груписане заједно као -{''[[Entognatha]]''}- на бази интернализованих делова уста. Хијерархијски односи су прошли кроз бројне промене са напретком метода базираних на еволуционој историји и генетичким подацима. Садашње становиште је да су хексаподе [[Polifilija|полифилетске]] (где задњи познати предак није био члан групе), при томе класа -{''Entognatha''}- има засебну еволуциону историју од -{''Insecta''}-.<ref>{{cite web |title=Classification of Insect |last=Kendall|first=David A.| url=http://www.kendall-bioresearch.co.uk/class.htm |year=2009| accessdate = 909. 505. 2009}}</ref> За многе традиционалне, на изгледу базиране [[таксон]]е је показано да су [[Парафилетичност|парафилетски]], тако да уместо коришћења рангова попут [[Класа (биологија)|подкласа]], [[ред (биологија)|надред]], и [[Ред (биологија)|подред]], показано је да је боље да се користе [[Monofiletska evolucija|монофилетске]] групе (у којима је задњи познати претходник члан групе). Следеће представља најбоље подржано монофилетско груписање класе -{[[Insecta]]}-.

-{''Paleoptera''}- и -{''Neoptera''}- су крилати редови инсеката који се диференцирају по присуству отврднутих делова тела званих [[склерит]]и, и код -{''Neoptera''}-, мишића који омогућавају да се њихова крила равно преклопе преко стомака. -{''Neoptera''}- се може даље поделити на метаморфозно некомплетне (-{''[[Polyneoptera]]''}- и -{''[[Paraneoptera]]''}-) и комплетне групе. Показало се да је тешко да се појасне односи између редова код -{''Polyneoptera''}-, зато што константан прилив нових налаза условљава ревизије таксона. На пример, испоставило се да је -{''Paraneoptera''}- сроднија са -{''Endopterygota''}- него са осталим члановима -{''Exopterygota''}-. Недавни молекулани налази да су традиционални редови ваши -{''[[Mallophaga]]''}- и -{''[[Anoplura]]''}- произашли из -{''[[Psocoptera]]''}- је довело до формирања новог таксона -{[[Psocodea]]}-.<ref>{{cite journal |last=Johnson|first= K. P. |last2=Yoshizawa| first2 = K. |last3=Smith| first3 = V. S. |year=2004| title = Multiple origins of parasitism in lice | url = | journal = Proceedings of the Royal Society of London | volume = 271 | issue = 1550| doi=10.1098/rspb.2004.2798 | pmid=15315891 | pmc=1691793|pages=1771–1776}}</ref> Предложено је да -{''[[Phasmatodea]]''}- и -{''[[Embiidina]]''}- формирају -{''Eukinolabia''}-.<ref>{{cite journal |author1author=Terry, M. D. |author2=Whiting, M. F. |year=2005 |title=Mantophasmatodea and phylogeny of the lower neopterous insects|doi=10.1111/j.1096-0031.2005.00062.x |url=http://www.researchgate.net/publication/227604832_Mantophasmatodea_and_phylogeny_of_the_lower_neopterous_insects |journal= Cladistics |volume= 21|issue=3|pages=240–257}}</ref> Сматра се да -{''Mantodea''}-, -{''Blattodea''}-, и -{''Isoptera''}- формирају монофилетску групу -{''[[Dictyoptera]]''}-.<ref>{{cite journal | doi= 10.1016/S0960-9822(00)00561-3 |year=2000| first1first=Nathan |last1last=Lo| first2=Gaku |last2=Tokuda| first3=Hirofumi |last3=Watanabe| first4=Harley |last4=Rose| first5=Michael |last5=Slaytor| first6=Kiyoto |last6=Maekawa| first7=Claudio |last7=Bandi| first8=Hiroaki |last8=Noda| title=Evidence from multiple gene sequences indicates that termites evolved from wood-feeding cockroaches | journal=Current Biology | volume=10 | issue= 13| pmid=10898984|pages=801–804}}</ref>

Могуће је да је -{''Exopterygota''}- парафилетска у односу на -{''Endopterygota''}-. Питања која су произвела полемике укључују заједничко груписање -{''Strepsiptera''}- и -{''Diptera''}- као -{''Halteria''}- на бази редукције једног пара крила – што је становиште које нема јаку подршку ентомолошке заједнице.<ref>{{cite journal |author1author=Bonneton, F. |author2=Brunet, F. G. |author3=Kathirithamby J. |author4=Laudet, V. |lastauthoramp=yes |year=2006 |title=The rapid divergence of the ecdysone receptor is a synapomorphy for Mecopterida that clarifies the Strepsiptera problem |pmid=16756554 |journal= Insect Molecular Biology |volume=15 |issue=3 |doi=10.1111/j.1365-2583.2006.00654.x |pages=351–362}}</ref> -{''Neuropterida''}- се често спајају или раздвајају по хировима таксономиста. За буве се сад сматра да су блиско сродне бореидним [[Муве-шкорпије|мекоптеранима]].<ref>{{cite journal |author=Whiting, M.F. |year=2002 |title= Mecoptera is paraphyletic: multiple genes and phylogeny of Mecoptera and Siphonaptera |journal= Zoologica Scripta |volume=31 |issue=1|doi=10.1046/j.0300-3256.2001.00095.x |pages=93–104}}</ref> Многа питања остају отворена у погледу основних релација међу редовима ендоптеригота, а посебно -{''Hymenoptera''}-.

<ref name="Chapman">{{Cite book |last=Chapman |first=A. D. |title=Numbers of living species in Australia and the World |pages=60pp |publisher=Canberra: Australian Biological Resources Study |year=2006 |isbn=978-0-642-56850-2 |url=http://www.deh.gov.au/biodiversity/abrs/publications/other/species-numbers/index.html}}</ref>

<ref name="EngelGrim">{{Cite journal |last=Engel |first=Michael S. |last2=Grimaldi |first2=David A. |year=2004 |title=New light shed on the oldest insect |journal=Nature |volume=427 |doi=10.1038/nature02291 |pmid=14961119 |issue=6975 |bibcode=2004Natur.427..627E |pages=627–630}}</ref>

<ref name=Rice1995 >{{Cite journal |author1author=Rice, C. M. |author2=Ashcroft, W. A. |author3=Batten, D. J. |author4=Boyce, A. J. |author5=Caulfield, J. B. D. |author6=Fallick, A. E. |author7=Hole, M. J. |author8=Jones, E. |author9=Pearson, M. J. |author10=Rogers, G. |author11=Saxton, J. M. |author12=Stuart, F. M. |author13=Trewin, N. H. |author14=Turner, G. |year=1995 |title=A Devonian auriferous hot spring system, Rhynie, Scotland |journal=Journal of the Geological Society, London |volume=152 |doi=10.1144/gsjgs.152.2.0229 |issue=2 |pages=229–250}}</ref>

* {{Cite book | ref= harv |last=Kapoor| first=V.C. C. | title=Principles and Practices of Animal Taxonomy | publisher=Science Publishers | edition=1 | volume=1 |year=1998|id=ISBN 1-57808-024-X|pages=48}}

* {{Cite book | ref= harv |last=Gilliott| first=Cedric | title=Entomology | publisher=Springer-Verlag New York, LLC | edition=2 |year=1995|id=ISBN 0-306-44967-6 | url=https://books.google.com/?id=DrTKxvZq_IcC&pg=PA96|pages=96}}

* {{Cite book| ref= harv |author1author=David Grimaldi |author2=Michael S. Engel | title=Evolution of the Insects | publisher= Cambridge University Press |year=2005|id=ISBN 0-521-82149-5}}

* {{Cite book| ref= harv |last=Gullan|first=P.J. |author2=Cranston, P.S. |title=The Insects: An Outline of Entomology |publisher=Blackwell Publishing |location=Oxford |edition=3 |year=2005|id=ISBN 1-4051-1113-5}}

* {{Cite book | ref= harv |editor=Reaka-Kudla, M. L. |editor2= D. E. Wilson |editor3= E. O. Wilson |title=Biodiversity II |publisher=Joseph Henry Press, Washington, D.C.}}

* {{Cite book | ref= harv |last=Erwin|first= Terry L. |year=1997|title=Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles |pages=27-40}} In: {{cite book|editor= Reaka-Kudla, M. L. |editor2= D. E. Wilson |editor3= E. O. Wilson |title=Biodiversity II |publisher=Joseph Henry Press, Washington, D.C.}}

* {{Cite book| ref= harv |author = Бей-Биенко, Григорий Яковлевич |title =Общая энтомология: учеб. для ун-тов и сельхозвузов |volume=3. |location =М. |publisher =Высш. шк. |year=1980|pages=416}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Захваткин|first=А. Ю.. |title =Курс общей энтомологии |location =М.| publisher =Колос |year=2001|id=ISBN 5-10-003598-6|pages=376}}

* {{Cite book| ref= harv |title = Историческое развитие класса насекомых |author = Родендорф, Борис Борисович |author2 = Расницын, Александр Павлович |others = Тр. Палеонтолог. ин-та АН СССР |location = М. |publisher =Наука |year=1980|volume = 175 |pages=256}}

* {{Cite book| ref= harv |author = Росс Г. |author2 = Росс Ч. |author3 = Росс. Д. |title =Энтомология |location =М. |publisher =Мир |year=1985|pages=572}}

* {{Cite book| ref= harv |author = Тыщенко, Виктор Петрович |title =Физиология насекомых: учеб. пособие для студ. ун-тов, обучающихся по спец. «Биология» |location =М. |publisher =Высш. шк. |year=1986|pages=303}}

* {{Cite book| ref= harv |last=Брайен|first=В. М.. |title =Общественные насекомые: экология и поведение |editor= Длусский, Геннадий Михайлович |location =М. |publisher = Мир |year=1986|pages=400}}

* {{Cite book| ref= harv |author1author = Варли Дж. К. |author2 = Градуэлл Дж. Р. ||last3=Хассел|first3=П. М.. |title =Экология популяций насекомых |location =М. |publisher = |year=1978}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Воронцов|first=И. А. |title =Лесная энтомология |volume = 4. |location = М. |publisher = Высш. шк. |year=1982|pages=384}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Тамарина|first=А. Н. |title =Основы технической энтомологии |location = М.|publisher = Изд-во МГУ |year=1990|pages=202}}

* {{Cite book| ref= harv |author = Шванвич, Борис Николаевич |title =Курс общей энтомологии: введение в изучение строения и функций тела насекомых |location =М.—Л. |publisher = Сов. наука |year=1949|pages=900}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Щёголев|first=Н. В. |title =Сельскохозяйственная энтомология |location = М. |publisher = |year=1980|pages=450}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Яхонтов|first=В. В.. |title =Экология насекомых|location =М. |publisher = Высш. шк. |year=1969|pages=488}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Акимушкин|first=И. И.. |title = Мир животных. Мир животных: Насекомые. Пауки. Домашние животные |location =М. |publisher = Мысль |volume = 3 |year=1993|id=ISBN 5-244-00444-1}}

* {{Cite book| ref= harv |author = Гетгелюк П. |author2 = Альбуи В. |title =Насекомые |location =М. |publisher = Мир книги |year=2008|isbn=978-5-486-02567-9|pages=224}}

* {{Cite book| ref= harv |author = |title = Насекомые |location = Минск |publisher = Белфакс |issue = Мир животных |year=1995|id=ISBN 985-407-011-5 |pages=80}}

* {{citeCite book| ref= harv |last=Станек|first=Я. В.. |title = Иллюстрированная энциклопедия насекомых |location = Прага |publisher = Артия |year=1977|pages=560}}