Вељко Дугошевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 80:
Напад на Кучево отпочео је 16. новембра, а град су бранили малобројни припадници обезбеђења Штаба одреда, као и нешто четника под командом Леонида Пљешковића. Иако малобројна, одбрана је успела да пружа отпор нешто око четири часа, али након напада кучевских четника из позадине, морали су се повући. Приликом повлачења према Нересници, погинуло је 11 бораца. Вељко Дугошевић је у Нересници одржао састанака са четничким капетаном Предрагом Марковићем,{{напомена|Авијатичарски капетан Предраг Марковић Алимпије, командант Самосталног добровољачког одреда је у току непријатељске офанзиве у јесен 1941. године остао веран споразуму о партизанско-четничкој сарадњи. Марта 1942. године његов одред је био упућен у источну Босну, с циљем борбе против партизана. Он је тада успео да са собом поведе и већу групу партизана и бивших четника Леонида Пљешковића и да се тамо прикључе партизанима. Погинуо је јануара 1944 године у борби са немцима на Коњуху, као командант [[Прва јужноморавска бригада НОВЈ|Прве јужноморавске бригаде]].{{sfn|Зборник НОР|1955|p=186}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=561}}}} коме је била предата архива одреда и он је склонио на четничку територију. Заједно са собом, капетан је према [[Манастир Горњак|манстиру Горњаку]] повео и групу партизанки, које су у Кучеву радиле у Штабу одреда. Из Нереснице су били упућени курири у Стиг са задатком да обавесте партизанске чете о непријатељском продору ка Кучеву. Очекујући долазак чета, Штаб одреда се са 15 партизана и 10 четника Леониде Пљешковића задржао неколико дана на простору Гложане—Нересница—[[Волуја]].{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}
Дана 18. новембра 1941. године на месту званом Жемање, у близини села Нереснице, Штаб одреда је био опкољен и нападнут од триста четника Косте Пећанца и припадника Српске државне страже. Након једночасовног пушкарања, Вељко је наредио да се група партизана повуче, а он је остао да им штити одступницу. Својим „[[MP 40|шмајсером]]”, који је заробио у борбама са Немцима у Великом Градишту, он је успешно штитио одступницу својим борцима. Када се подигао да се и сам повуче, био је погођен у груди на месту остао мртав. Поред Вељка, овом приликом су погинула и двојица партизанских бораца, ако и Милица Пљешковић, супруга Леонида Пљешковића.{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}{{sfn|Ликови револуције|1966|p=45}}{{sfn|Зоркић|1971|pp=97—102}}
Погибија Вељка Дугошевића помиње су у извшетају пуковника Љубе Бабића (право име Алфред фон Шиндлер) команданта Великоморавске групе одреда Српске државне страже:
| |||