Вељко Дугошевић — разлика између измена

Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] године, након доласка [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|342. пешадијске дицизије]] у [[Ваљево]], у [[Пожаревац]] су били пребачени делови [[104. ловачка дивизија (Немачка)|704. пешадијске дивизије]], где су заједно са јединицама 724. пука из [[114. ловачка дивизија (Немачка)|714. дивизије]] отпочели офанзиву на слободну територију [[Пожаревачки партизански одред|Пожаревачког партизанског одреда]]. Овим немачким снагама, био је подређен и већи број локалних квинслишких јединица [[Српска државна стража|Српске државне страже]] (недићевци) и [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] (љотићевци), као и [[Четници Косте Пећанца|четника Косте Пећанца]]. Напад на партизане отпочео је 12. новембра 1941. године нападима недићеваца код села [[Забрђе (Петровац)|Забрђа]] и [[Панково|Панкова]]. Након тога, недићевско-љотићевске снаге су успеле да заузму [[Петровац на Млави]] и да се пробију до [[Кунево|Кучева]]. Пошто су партизанске снаге, раније биле подељене и упућене на „фронт” према Стигу[[Стиг]]у и [[Хомоље|Хомољу]], у Кучеву је увече 15. новембра био одржан састанак Окружног комитета и Штаба Пожаревачког одреда на коме је одлучено да се изврши евакуација из града, јер се није могло рачунати на јаче снаге за одбрану.{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}

Напад на Кучево отпочео је 16. новембра, а град су бранили малобројни припадници обезбеђења Штаба одреда, као и нешто четника под командом Леонида Пљешковића. Иако малобројна, одбрана је успела да пружа отпор нешто око четири часа, али након напада кучевских четника из позадине, морали су се повући. Приликом повлачења према [[Нересница|Нересници]], погинуло је 11 бораца. Вељко Дугошевић је потом у Нересници одржао састанака са четничким капетаном [[Предраг Марковић Алимпије|Предрагом Марковићем]],{{напомена|Авијатичарски капетан Предраг Марковић Алимпије, командант Самосталног добровољачког одреда је у току непријатељске офанзиве у јесен [[1941]]. године остао веран споразуму о партизанско-четничкој сарадњи. [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|Марта 1942.]] године његов одред је био упућен у источну [[Босна|Босну]], с циљем борбе против партизана. Он је тада успео да са собом поведе и већу групу партизана и бивших четника Леонида Пљешковића, ипа дасу се тамо прикључеприкључили партизанима. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.|јануара 1944.]] године у борби са немцима на [[Коњух (планина)|Коњуху]], као командант [[Прва јужноморавска бригада НОВЈ|Прве јужноморавске бригаде]].{{sfn|Зборник НОР|1955|p=186}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=561}}}} коме је била предата архива одреда, и онкоју је он склонио на четничку територију. Заједно са собом, капетан је према [[Манастир Горњак|манстиру Горњаку]] повео и групу партизанки, које су у Кучеву радиле у Штабу одреда. Из Нереснице су били упућени курири у Стиг са задатком да обавесте партизанске чете о непријатељском продору ка Кучеву. Очекујући долазак чета, Штаб одреда се са 15 партизана и 10 четника Леониде Пљешковића задржао неколико дана на простору Гложане—Нересница—[[Волуја]].{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}

Дана [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#18. новембар|18. новембра 1941.]] године на месту званом Жемање, у близини села Нереснице, Штаб одреда је био опкољен и нападнут од триста четника Косте Пећанца и припадника Српске државне страже. Након једночасовног пушкарања, Вељко је наредио да се група партизана повуче, а он је остао да им штити одступницу. Својим „[[MP 40|шмајсером]]”, који је заробио у борбама са [[Вермахт|Немцима]] у [[Велико Градиште|Великом Градишту]], онуспешно је успешно штитио одступницу својим борцима. Када се подигаопридигао, дакако би се и сам повучеповукао, био је смртно погођен у груди на месту остао мртав. Поред Вељка, овом приликом су погинула и двојица партизанских бораца, ако и Милица Пљешковић, супруга Леонида Пљешковића.{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}{{sfn|Ликови револуције|1966|p=45}}{{sfn|Зоркић|1971|pp=97—102}}

{{цитат3|18. новембра о. г. великоморавска група, ухвативши везу са четничким војводама на терену и мајором Пилетићем, наставила је чишћење терена у околини Кучева. Наши одреди опколили су Гложане, североисточно од Нереснице, где се налазио Штаб комунистичких банди, са њиховим командантом за источну Србију Дугошевић Вељком, учитељем. Према извештају мајора Пилетића њему се предао Пљешковић Леонида, коме ће бити одмах пресуђено. Мајор Пилетић налази се са својим људима у Горњаку. Комунистичке банде су разбијене на свим местима.{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}}}

Након погибије, тела Вељка Дугошевића и Милице Пљешковић су била пренета у Кучево, где су заједно са телом погинуле партизанке Милице Марковић Луле, била изложена у дворишту зграде Среског начелства.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=561}} Његови посмртни остаци су касније пренети и сахрањени на НовоНовом гробљегробљу у Кучеву, где му је касније подигнут споменик. У време Вељкове погибије, његова супруга [[Наталија Дугошевић]] се налазила у [[Мало Црниће|Малом Црнићу]] са својом Другом четом, чији је била [[политички комесар]]. Њену чету су успели да разбију припадници Српске државне страже, али је она потом окупила преостале борце и поново заузела Мало Црниће. Крајем новембра, заједно са тројицом партизана, Наталију су на превару ухватили четници и предали Немцима у Пожаревцу. ОдавдеКасније је била спроведена у [[Београд]], у логору[[логор на Бањици]], где је остала до [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.#5. март|5. марта 1942.]] године, када је стрељана на [[Стрелиште у Јајинцима|стрелишту у Јајинцима]].{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=563}}