Скопска Црна Гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 22:
| изговор =
}}
'''Скопска Црна Гора''' ({{јез-мак|Скопска Црна Гора}}), често звана и само као '''Црна Гора''' ({{јез-алб|Mali i Zi}}, {{јез-тур|Karadağ}}), по предању '''Света Гора''' (како су је вековима називали) или историјски '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ}}
Скопска Црна Гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.
Ред 29:
Планина Црна Гора се издиже из скопске долине (на југу), [[Кумановска котлина|Кумановске котлине]] (на истоку), [[Гњиланска котлина|Гњиланске котлине]] (на северу) и долине реке [[Лепенац]] (на западу).
Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши [[планински врх|врх]] је Рамно са 1.651 m. Кањоном [[Липковска река|Липковске реке]], која извире на планини, Скопска Црна Гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани — Карадаг ({{јез-тур|Karadağ}}
На падинама Црне Горе леже градови:
Ред 48:
Поље је много мањи Јужни део који се простире између удута скопских чифлика, и планине Карадаг, избраздано је косама са овалном површином и речним долинама. Косе и речне долине почињу готово од врха Карадага и иду упоредо док се не изгубе у равноме тлу скопске котлине. Висина поља Црногорска је нижа, што је близу Скопља, а све виша што се иде ка планини, најнижа тачка црногорског поља је 350 m, а највиша је код Кучевишта 550 m, од села пак најниже је Бразда са 410 m, а највиши је Бродац са 900 m.
Планина заузима много већи простор од поља, и она се протеже од југа ка северу
== Историјат имена ==
Ред 57:
У 15. веку Црна Гора се спомиње у Житију Деспота Стефана [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]].
Турци су након освајања Скопља превели име у '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ}}
== Хидрографија и положај села ==
| |||