Алберт Ајнштајн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 49:
Ајнштајн после дипломирања није могао одмах да нађе наставничко запослење, понајвише зато што је као младић својом дрскошћу очигледно иритирао већину својих професора. Отац пријатеља са класе зато му је помогао да се домогне запослења као помоћни технички испитивач у Швајцарском бироу за патенте <ref>Officially named "Federal Office for Intellectual Property" at the time, and now the {{cite web | title = Swiss Federal Institute of Intellectual Property | url = http://www.ipi.ch/E/institut/i1.shtm | archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928123827/http://www.ipi.ch/E/institut/i1.shtm | archivedate = 28. 9. 2007| accessdate = 16. 10. 2006.}} See also their {{cite web | title = FAQ about Einstein and the Institute | url = http://www.ipi.ch/E/institut/i1094.shtm | archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928123835/http://www.ipi.ch/E/institut/i1094.shtm | archivedate = 28. 9. 2007| accessdate = 16. 10. 2006.}}</ref> 1902. године. Ту је Ајнштајн процењивао вредност [[Патент|патената]] разних [[проналазач]]а, који су се пријављивали у овај биро, као и могућности примене тих патената у техничким уређајима, радио је дакле посао који је ипак захтевао познавање његове струке, физике. А посебно је био задужен да оцењује патенте који су у некој вези са електромагнетским уређајима.<ref>Peter Galison, "Einstein's Clocks: The Question of Time" ''Critical Inquiry'' 26, no. 2 (Winter 2000): 355–389, on 368.</ref> Он је такође морао овде да научи како да распозна суштину примене патента упркос понекад веома штуром опису, а и његов директор поучио га је како „самог себе да изрази коректно”. Док је оцењивао практичност њиховог рада он је повремено и исправљао грешке у њиховим дизајнима.
Ајнштајн се оженио са [[Милева Марић Ајнштајн|Милевом Марић]] 6. јануара, [[1903]]. Ајнштајнова женидба са Марићевом, која је била математичарка, представљала је у исто време и лично али и интелектуално партнерство и везу. За Милеву Ајнштајн је говорио: „Она је створење једнако мени самом и које је једнако независно и јако као што сам и ја”. Роналд Кларк (Ronald W. Clark), Ајнштајнов биограф, тврди да дистанца која је постојала у Ајнштајновом браку са Милевом, за њега била преко потребна, јер да би употпунио свој рад он је морао да постигне неку врсту интелектуалне изолације. [[Абрам Јофе]] (Abram Joffe), [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] физичар који је познавао Ајнштајна, у једној смртовници пише о њему „Аутор радова из 1905 био је... бирократа у Патентном бироу у Берну, Ајнштајн-Марић”, и ово је недавно било узето као доказ сарадничке стране њихове везе. Међутим, према Алберту Мартинезу (Alberto A. Martínez) из Центра за студије Ајнштајна [[Универзитет Бостон|Универзитета Бостон]], Јофе је једино тиме приписао ауторство Ајнштајну, јер, како он мисли, био је то уврежени швајцарски обичај да се додаје женино презиме иза мужевљевог имена.
1903. године, Ајнштајново запослење у Швајцарском патентном бироу постало је стално, мада га је унапређење мимоишло све док „се у потпуности не усаврши за машинску технологију”.<ref>Peter Galison, "Einstein's Clocks: The Question of Time" ''Critical Inquiry'' 26, no. 2 (Winter 2000): 355–389, on 370.</ref> Он стиче свој [[Доктор наука|докторат]] под менторством [[Алфред Клајнер|Алфреда Клајнера]] (-{Alfred Kleiner}-) на Универзитету Цирих, након пријављивања своје докторске тезе под називом ''Једно ново одређивање молекуларних димензија'' (-{''Eine neue Bestimmung der Moleküldimensionen''}-) у 1905. години.
| |||